Za zaključak da je smrt Bate Živojinovića kraj jedne epohe nije potrebno neko posebno umno pregnuće. Čak je ta konstatacija u izvesnoj meri i fraza. Uostalom, svi nekrolozi su više-manje takvi: Otišao/la je najbolji/a među nama, njegovo/njeno delo živeće večno, ostavio/la je neizbrisiv trag...Zato bih se suzdržao od hvalospeva Bati. Osim toga, ovaj tekst ne bi trebalo da bude nekrolog.U čemu se ogleda kraj ere koji se poklapa s odlaskom Velimira Živojinovića? U tome što - ako se smrt Josipa Broza Tita smatra simboličkim početkom raspada SFRJ, Batina smrt je nesumnjivo simbolički kraj raspada Jugoslavije.
U međuvremenu, između 1980. i 2016. ta država, koju su, svaki na svoj način, obeležili Tito i Bata, i fizički je počela da se raspada - na koncu se i raspala. Međutim, u glavama onih koji su nosili pionirske kape i marame i odrasli na partizanskim filmovima Jugoslavija je počela da se raspada s Titovom smrću.
To što su joj devedesetih prekrojene granice, što je od države napravljeno nekoliko kolonija, samo je fizički dotuklo SFRJ. Pokazalo se, naime, da je nasleđe Jugoslavije nadživelo njenu fizičku smrt. Od pop kulture do umetnosti, pa i sedme umetnosti - filma, u kojoj je decenijima suvereno vladao Bata Živojinović, baš kao i Tito Jugoslavijom.Nakon Tita i političkog kraja SFRJ, Bata Živojinović ostao je kao najveći relikt države koju smo živeli. Bio je više od najvećeg glumca. Bio je - Bata. Jasno je, otišli su pre njega mnogi velikani koji su simbolisali vreme koga više nema, ali je Bata bio bajpas koji je SFRJ u našim glavama još držao u životu. Neka mi oprosti Zdravko Čolić što ga pominjem u ovom kontekstu, bog mu dao dug život, zdravlje i sreću, ali u trenutku kad on bude otišao, Jugoslavije odavno više neće biti.I šta posle Bate? Ništa. Ide život dalje. Ovaj tekst je pisan 25. maja. Jednoj generaciji je taj datum poznat kao Dan mladosti, ali će njihovoj deci i unucima biti možda asocijacija na rođendan Anastasije Ražnatović. Ne znate ko je ona? Pa, ni njeni vršnjaci ne znaju ko je Tito.
