Poslanici u Srbiji preziru parlamentarizam. To je, valjda, jasno svakom ko je ovih dana bacio pogled na pustu skupštinsku salu.
Naravno, ne preziru oni sve što im parlamentarizam donosi. Obožavaju skupštinski restoran, dobre plate, dnevnice, poslovne veze... Ali da sede i razmišljaju o zakonima koje donose... E, pa baš to ne vole. Posebno ne u jeku izborne kampanje.Što bi pa sedeli u sali, kažu, kad „moraju da obilaze narod“. I, naravno, usput obećavaju kule ni na nebu ni na zemlji dok svečano otvaraju banderu, klupu i 0,37 kilometara puta.
A Skupština nek zvrji prazna kao da se u njoj snima film o zombi apokalipsi. Koga briga. Poslanici ionako nisu baš različiti od zombija - ni kad glasaju po nalogu partije, ni kad jure glasače ili hrle ka restoranu.Međutim, dok poslanici obilaze zemlju, narod ili njegova većina, a to su oni koji na izborima nisu dali glas nikome iz „elite parazita“, trebalo bi se sete da „narod ne treba da se plaši vlasti, već vlast naroda“.
Pa da uđu u tu praznu skupštinu i opet je učine narodnom. A da sve te luftiguze i zombije spakuju u jedan „vazduplohov“, pa ih preko Bodruma „telepromptuju“ na Maldive. Možda tada Srbija, konačno, postane normalna zemlja.
