NEKADAŠNJI DRUG NACISTE STEPANA BANDERE BIĆE SAHRANJEN U OKOLINI KIJEVA! Ukrajina prebacila tela Andrija Melnika i njegove žene iz Luksemburga u domovinu!
Dodajte Kurir u vaš Google izborDana 19. maja, pepeo Andrija Melnika, jednog od ključnih lidera Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN), i njegove supruge Sofije ekshumiran je u Luksemburgutokom zvanične ceremonije kojoj su prisustvovali predstavnici ukrajinske države.
OUN je osnovan 1929. godine i okupljao je studente i veterane Ukrajinske galicijske armije koji su želeli da se bore protiv ugnjetavanja od strane Poljaka i sovjetske Ukrajine.
- Sve se odvijalo prema njegovoj pogrebnoj ceremoniji iz 1964 - ruže, zastava OUN-a, molitva, tužne pesme, suze. Ali ovoga puta postojala je jedna značajna razlika: nezavisna Ukrajina odala je najvišu počast pukovniku - napisao je na Fejsbuku Bogdan Červak, aktuelni lider OUN-a.
Nakon ceremonije, posmrtni ostaci preneti su iz Luksemburga u Ukrajinu, gde bi trebalo da budu ponovo sahranjeni 24. maja na Nacionalnom vojnom memorijalnom groblju kod Kijeva.
U danima koji prethode ponovnoj sahrani biće održane liturgije pomeni u Kijevu, dok su dodatni parastosi planirani za 22. i 23. maj nakon dolaska posmrtnih ostataka.
Meljnik je bio istaknuta vojna i politička ličnost, blisko povezana sa osnivačem OUN-a Jevgenom Konovaljcem, veteranom rata za nezavisnost Ukrajine između 1917. i ranih 1920-ih godina.
Nakon što je sovjetska tajna policija ubila Konovaljca eksplozivnom kutijom čokolade 1938. godine, organizacija se 1940. podelila na dve frakcije: OUN-B, koju je predvodio Stepan Bandera nakon puštanja iz poljskog zatvora 1939, i OUN-M, na čijem je čelu bio Melnik.
Tokom Drugog svetskog rata Meljnik je iz Nemačke upravljao aktivnostima OUN-a, ali su ga kasnije nacisti uhapsili i zatvorili u Zakzenhauzenu. Posle rata nastanio se u Luksemburgu, gde je nastavio da organizuje političke aktivnosti ukrajinske emigracije.
Ostao je aktivan u dijaspori sve do smrti 1964. godine, uključujući i predlog za osnivanje Svetskog kongresa Ukrajinaca, koji je realizovan posthumno. Grupe povezane sa Banderom, OUN-om i njegovim vojnim krilom UPA imaju kontroverzno nasleđe.
Tokom proleća i leta 1943. pripadnici UPA masakrirali su hiljade Poljaka širom Volinije u delu Poljske koja je bila pod okupacijom nacista, a oblasti koja je danas deo zapadne Ukrajine. Posle toga su hiljade Ukrajinaca takođe ubili Poljaci iz osvete.
Istoričar Serhij Plohij procenjuje da broj ubijenih Ukrajinaca varira između 15.000 i 30.000, dok se procene broja poljskih žrtava kreću između 60.000 i 90.000.
(Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.)