JOŠ JEDNA DRŽAVA ULAZI U RAT PROTIV UKRAJINE? Pojavila se dva scenarija invazije, evo kako Zapad može da odgovori
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok je veći deo pažnje usmeren na zastoj u mirovnim pregovorima pod vođstvom SAD i nedavne uspešne ukrajinske napade dronovima na ruske rafinerije, zapadni političari ne bi smeli da zanemare severnu ukrajinsku granicu sa Belorusijom, piše u svojoj analizi "Kijev independent".
Ove nedelje Belorusijaučestvuje u vežbama nuklearnog ratovanja pod ruskim vođstvom, a prošle nedelje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javno je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da se Belorusija uključi u rat sa severa kao podrška Rusiji.
Takav razvoj događaja ne bi bio iznenađenje. Belorusija je i ranije preduzimala provokativne korake koji su ukazivali na mogućnost da se priključi ratu na strani Rusije, a najznačajniji primer dogodio se 2024. godine, kada je navodno mobilisala trećinu svojih kopnenih snaga prema ukrajinskoj granici.
Uloga Minska u ruskom napadu
Podrška Belorusije Rusiji od početka invazije 2022. godine bila je ključna za vojne operacije Moskve. Tokom prvih nedelja rata, glavni ruski pokušaj zauzimanja Kijeva i svrgavanja ukrajinske vlade pokrenut je sa beloruske teritorije.
- Upravo iz Belorusije ruska vojska napredovala je prema mestima danas poznatim po nekim od najgorih ratnih zločina, uključujući Buču i Irpinj. Belorusija je takođe optužena za učešće u otmici ukrajinske dece - piše "Kijev independent".
Čak i danas, ruski dronovi i projektili koriste beloruski vazdušni prostor za bezbedan prolaz kako bi gađali ciljeve duboko u zapadnoj Ukrajini pre nego što ukrajinska protivvazdušna odbrana uspe da ih presretne.
Lukašenkovi rizici i slaba vojska
- Uprkos ratnoj retorici iz Moskve i Minska, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko mora da zna da bi invazija na Ukrajinu bila izuzetno nepopularna u zemlji. Takav potez mogao bi dodatno destabilizovati njegovu ionako nesigurnu vlast. To bi ujedno bio i veoma opasan poduhvat za belorusku vojsku, čije jedinice nemaju značajno borbeno iskustvo, dok je Rusija prethodnih godina iskoristila veliki deo njihove najbolje opreme kako bi nadoknadila sopstvene gubitke u Ukrajini - piše ukrajinski list.
- Sa druge strane, suočili bi se sa ukrajinskim oružanim snagama koje su ne samo motivisane da brane svoju zemlju, već spadaju među vojske sa najviše ratnog iskustva na svetu. Učeći iz iskustava iz 2022. godine, Ukrajina je poslednjih godina izgradila i utvrdila odbrambene položaje duž severne granice sa Belorusijom.
- Svaki pokušaj beloruske invazije zato bi verovatno bio katastrofalan i smrtonosan za belorusku vojsku. Međutim, Lukašenko takođe zna da zavisi od Kremlja kako bi ostao na vlasti. Moguće je da bi Vladimir Putin mogao da izvrši dovoljan pritisak da se Belorusija direktno uključi u rat - piše "Kijev independent".
Dva moguća scenarija invazije
Ako se to dogodi, postoje dva verovatna scenarija. Prvi bi bio beloruski napad prema Kijevu. Malo je verovatno, ako ne i nemoguće, da bi Belorusija 2026. godine mogla da postigne ono što Rusija nije uspela 2022. sa većim brojem vojnika i boljim vojnim sposobnostima. Nema sumnje da bi Kijev ostao pod ukrajinskom kontrolom.
Ipak, sama pretnja glavnom gradu bila bi dovoljna da primora Ukrajinu da preusmeri snage sa fronta, gde su hitno potrebne u oblastima poput Donjecka, i prebaci ih u odbranu Kijeva. To bi Rusiji otvorilo dodatne mogućnosti na drugim delovima fronta.
Drugi scenario predviđa da bi Belorusija mogla potpuno da zaobiđe područje glavnog grada i umesto toga napadne zapadnu Ukrajinu kako bi presekla ili barem poremetila ključne zapadne linije snabdevanja iz Poljske, koje održavaju ukrajinske ratne napore.
To bi takođe predstavljalo veliki logistički problem za Ukrajinu i zahtevalo bi premeštanje desetina hiljada ukrajinskih vojnika sa važnih položaja na frontu.
U oba scenarija, čak i ako Belorusija ne uspe da zauzme i zadrži ukrajinsku teritoriju, sama invazija bila bi dovoljna da oslabi ukrajinsku odbranu na drugim mestima i stvori prilike za Rusiju.
Kako Zapad može da odgovori
- Kao odgovor na nedavne zabrinutosti u vezi sa Belorusijom, zapadni partneri Ukrajine mogu preduzeti tri hitne mere.
Prvo, trebalo bi da nastave da dele obaveštajne podatke o aktivnostima beloruske vojske i namerama političkog rukovodstva u Minsku. Što ranije Ukrajina dobije upozorenje, biće spremnija ukoliko Belorusija uđe u rat sa severa.
- Drugo, NATO bi trebalo da iskoristi ovu priliku za sprovođenje iznenadne vojne vežbe u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji - državama koje se graniče sa Belorusijom. Cilj ne bi bio pretnja Belorusiji, već demonstracija snage i podsećanje Minsku da geopolitički događaji mogu brzo izmaći kontroli.
- To bi takođe pokazalo da je snažan NATO u blizini i spreman da brani svoju teritoriju ako bude potrebno. Takva vežba mogla bi pomoći Lukašenku da ubedi Kremlj da svoje snage mora da zadrži kod kuće, umesto da ih šalje u Ukrajinu.
- Na kraju, vojni planeri i logističari među zapadnim partnerima Ukrajine moraju izgraditi veću otpornost i rezervne kapacitete u postojećim rutama snabdevanja. Ako pravci iz Poljske budu poremećeni ili presečeni, alternativni putevi iz Rumunije postaće još važniji.
- Rezervni planovi za povećanje kapaciteta na tim alternativnim pravcima potrebni su odmah, a ne tek kada kriza počne.
- Mogućnost da Lukašenko pošalje sopstvene snage u Ukrajinu možda deluje malo verovatno. Međutim, nakon više od četiri godine rata i dok Rusija postaje sve očajnija u pokušaju da preokrene situaciju na frontu, ništa se ne može isključiti. Ukrajina i njeni partneri moraju biti spremni na neočekivano, zaključuje "Kijev independent".
(Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.)