U najskupljoj zemlji za život klima uređaji su "zabranjeni": Čak i kad je temperatura preko 35 stepeni
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok se u mnogim evropskim zemljama letnji dani teško mogu zamisliti bez klima-uređaja, u Švajcarskoj je situacija potpuno drugačija. U brojnim stanovima, kućama, pa čak i poslovnim zgradama, klime jednostavno nema. I ne, razlog nije samo u tome što Švajcarci ne žele da troše novac ili da im vrućina ne smeta.
Iza ove prakse stoji kombinacija klime, građevinskih standarda, strogih propisa i jednog drugačijeg odnosa prema potrošnji energije. U zemlji u kojoj se energetska efikasnost shvata veoma ozbiljno, klima-uređaj se često ne posmatra kao osnovna potreba, već kao dodatni luksuz koji mora da se opravda.
Klima nije zabranjena, ali nije ni tako lako ugraditi je
Jedna od najčešćih zabluda jeste da su klima-uređaji u Švajcarskoj zabranjeni. Nisu. Ipak, u praksi njihova ugradnja može biti znatno komplikovanija nego u mnogim drugim zemljama.
U pojedinim kantonima potrebno je dobiti posebnu dozvolu za postavljanje klima-uređaja, a pravila se razlikuju od mesta do mesta. Negde je procedura jednostavnija, dok se u strožim kantonima traži obrazloženje zašto je klima zaista neophodna.
Posebno se vodi računa o potrošnji energije, emisijama i tome da li uređaj ispunjava propisane standarde. U nekim slučajevima vlasnici moraju da dokažu da postoji medicinski, tehnički ili funkcionalni razlog za ugradnju rashladnog sistema.
Drugim rečima, klima nije nemoguća opcija, ali nije ni nešto što se postavlja tek tako, čim temperatura pređe 30 stepeni.
Švajcarske zgrade drugačije se grade
Jedan od razloga zbog kojih klime dugo nisu bile toliko potrebne jeste i sama gradnja. Mnoge zgrade u Švajcarskoj projektovane su tako da dobro čuvaju toplotu zimi, ali i da leti što duže ostanu prijatne za boravak.
Deblji zidovi, kvalitetna izolacija, dobra orijentacija objekta i pažljivo planirano provetravanje doprinose tome da se prostorije ne zagrevaju istom brzinom kao u zgradama lošije gradnje.
Zato se u mnogim domaćinstvima i dalje primenjuju jednostavne metode rashlađivanja: roletne se spuštaju tokom dana, prozori se zatvaraju dok sunce greje, a stan se provetrava uveče i tokom noći kada temperatura padne.
Za razliku od zemalja u kojima su letnje noći često vrele i zagušljive, u Švajcarskoj je dugo važilo pravilo da se dom može osvežiti prirodnim putem. Ipak, poslednjih godina toplotni talasi menjaju tu sliku.
Letnje vrućine sve češće otvaraju isto pitanje
Iako Švajcarska ima umerenu klimu, ni ona više nije pošteđena visokih temperatura. Letnji toplotni talasi sve češće pokazuju da ono što je nekada bilo dovoljno, danas ne mora uvek da funkcioniše.
Stanovnici se sve češće suočavaju sa danima kada su temperature visoke, a noći nedovoljno sveže da bi se prostorije rashladile samo otvaranjem prozora. U takvim situacijama mnogima postaje jasno zašto se u drugim zemljama klima smatra ne luksuzom, već neophodnošću.
Ipak, čak i tada, u mnogim švajcarskim stanovima klima se ne pojavljuje kao prvo rešenje. Umesto toga, ljudi se okreću ventilatorima, zasenčivanju, noćnom provetravanju i boravku u hladnijim delovima doma.
Kultura održivosti važnija od komfora po svaku cenu
Švajcarska je zemlja u kojoj se održivost ne koristi samo kao moderna reč, već je deo svakodnevnih pravila i navika. Potrošnja energije se posmatra ozbiljno, a nepotrebno rasipanje ne prolazi nezapaženo.
Zato klima-uređaj za mnoge nije samo pitanje udobnosti, već i pitanje odgovornosti. Rashlađivanje prostorija na veoma niske temperature, dok napolju traje toplotni talas, za deo stanovništva predstavlja nepotreban energetski trošak.
U takvom društvenom okviru, prirodno rashlađivanje i prilagođavanje dnevnom ritmu smatraju se prihvatljivijim rešenjem. Ljudi menjaju navike, zatvaraju roletne, izbegavaju kuvanje tokom najtoplijeg dela dana, koriste ventilatore i provode više vremena napolju, u hladovini ili pored vode.
To ne znači da nikome nije vruće. Znači samo da se na problem vrućine ne odgovara automatski istim rešenjem kao u zemljama u kojima je klima-uređaj standard u gotovo svakom stanu.
Gde se klima ipak koristi?
Klima-uređaji u Švajcarskoj postoje i koriste se, naročito tamo gde je to zaista potrebno. U bolnicama, hotelima, tržnim centrima, poslovnim zgradama i modernim urbanim prostorima klimatizacija je mnogo češća nego u privatnim stanovima.
Kompanije sve više uvode savremene rashladne sisteme, posebno u objektima u kojima boravi veliki broj ljudi ili gde je stabilna temperatura važna za rad, zdravlje i bezbednost.
Međutim, razlika je u tome što se prednost uglavnom daje energetski efikasnim sistemima, planskim rešenjima i uređajima koji ne troše više nego što je neophodno.
Zašto je to teško zamislivo u Srbiji?
Iz ugla nekoga ko živi u zemlji u kojoj temperature tokom leta lako pređu 35 stepeni, švajcarski odnos prema klima-uređajima može delovati skoro neverovatno.
U Srbiji, posebno u gradovima, situacija je drugačija. Veliki broj ljudi živi u zgradama sa lošijom izolacijom, stanovi se tokom dana brzo zagrevaju, beton dugo zadržava toplotu, a noći često ne donesu pravo osveženje. Kada se spoje visoke temperature, usijani asfalt i zgrade koje ne dišu, ventilator i spuštene roletne uglavnom nisu dovoljni.
Zato ono što u Švajcarskoj može da bude stvar navike, propisa i održivosti, kod nas često postaje pitanje normalnog funkcionisanja. U mnogim stanovima bez klime toplotni talas znači dane i noći bez sna, iscrpljenost i osećaj da se od vrućine ne može pobeći.
Švajcarski model nije lako preslikati svuda
Primer Švajcarske pokazuje da se odnos prema hlađenju prostora može graditi drugačije. Energetski efikasne zgrade, bolja izolacija, jasna pravila i razvijena svest o potrošnji mogu smanjiti potrebu za klima-uređajima.
Ali taj model ne funkcioniše jednako u svim uslovima. Tamo gde su zgrade loše izolovane, gde su toplotni talasi intenzivni i gde noć ne donosi značajan pad temperature, klima prestaje da bude luksuz i postaje jedini realan način da se prostor učini podnošljivim.
Video: Kako očistiti klimu