NIŠTA OD TRAMPOVIH CRVENIH LINIJA! Najvažniji sastanak u "situacionoj sobi" Bele kuće, završen bez odluke oko Irana! Teheran: "Ne garancije i reči, već dela"
Dodajte Kurir u vaš Google izborAmerički predsednik Donald Trampodržao je u petak sastanak sa svojim savetnicima u Situacionoj sobi Bele kuće, ali još nije doneo odluku o tome da li će nastaviti sa sporazumom kojim bi se produžio prekid vatre sa Iranom i ponovo otvorio Ormuski moreuz.
Iran je saopštio da sporazum još nije finalizovan.
Uoči sastanka, Tramp je rekao da želi da donese "konačnu odluku". Visoki zvaničnik administracije kasnije je izjavio da je sastanak sa savetnicima za nacionalnu bezbednost, koji je trajao oko dva sata, završen bez konačnog zaključka.
Zvaničnik, koji nije bio ovlašćen da javno govori o temi i insistirao je na anonimnosti, rekao je da će Tramp potpisati samo sporazum koji "ispunjava njegove crvene linije" i ograničava iranske nuklearne ambicije.
Tramp je potvrdio održavanje razgovora na visokom nivou dan nakon što su agencija AP i drugi mediji objavili da su američki i iranski pregovarači postigli načelni dogovor.
Predlog sporazuma predviđa produženje krhkog primirja za još 60 dana, tokom kojih bi bili održani novi pregovori o spornom iranskom nuklearnom programu.
Na društvenim mrežama Tramp je napisao da "Iran mora da pristane da nikada neće posedovati nuklearno oružje ili bombu". Takođe je naveo da Ormuski moreuz mora biti ponovo otvoren za međunarodnu plovidbu i da sve pomorske mine moraju biti uklonjene.
Glavni iranski pregovarač poručio je u petak da Iran "nema poverenja u garancije i reči, već samo u dela", ukazujući na duboko nepoverenje nakon američkih i izraelskih napada na Iran dok su trajali nuklearni pregovori.
- Nijedan korak neće biti preduzet pre nego što druga strana deluje. Ustupke ne dobijamo pregovorima, već raketama - napisao je Mohamad Bager Galibaf na mreži X.
Nuklearna pitanja i dalje nerešena
Kasnije u toku dana, pre završetka Trampovog sastanka, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei izjavio je za državnu televiziju da sporazum "još nije finalizovan".
Američki potpredsednik Džej Di Vens nagovestio je u četvrtak da pregovarači pokušavaju da postignu okvirni dogovor o iranskom nuklearnom programu, dok bi detalji bili razrađeni tokom narednih razgovora.
Međutim, Bagaei je rekao da su iranski zvaničnici trenutno "usredsređeni na okončanje rata i da se u ovom trenutku ne razgovara o detaljima nuklearnog plana".
Iran takođe želi da svaki sporazum obuhvati primirje između Izraela i proiranskog pokreta Hezbolah u Libanu, gde su sukobi ponovo intenzivirani uprkos formalnom prekidu vatre. Islamska Republika takođe traži oslobađanje milijardi dolara zamrznutih sredstava.
Ebrahim Azizi, predsednik parlamentarne komisije za nacionalnu bezbednost, poručio je na društvenim mrežama da Iran "postavlja uslove: gotovina za gotovinu, kredit za kredit, ništa za ništa".
Prema podacima IAEA, Iran raspolaže sa 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, što predstavlja mali tehnički korak do nivoa od 90 odsto potrebnog za izradu nuklearnog oružja.
Iran već dugo tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopske prirode i nije javno obećao da će se odreći tih zaliha. Veruje se da se one nalaze u tri nuklearna postrojenja koja su teško oštećena u američkim napadima prošle godine.
Tramp je u petak ponovo zatražio da se te zalihe uklone u okviru eventualnog sporazuma. Kako je naveo, materijal bi bio iskopan uz koordinaciju SAD, Irana i IAEA i potom "uništen".
Sporazum bi omogućio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza
Predloženi memorandum jasno predviđa da Iran neće moći da naplaćuje prolaz kroz Ormuski moreuz i da će morati da ukloni sve mine iz ovog strateški važnog plovnog puta u roku od 30 dana, rekao je američki zvaničnik upoznat sa pregovorima.
Sjedinjene Države bi postepeno ukinule blokadu iranskih luka i ublažile sankcije, što bi Iranu omogućilo veću prodaju nafte.
Bagaei je izjavio da bi Iran i Oman, koji se nalaze sa suprotnih strana moreuza, zajednički upravljali prolazom i uspostavili mehanizme za tranzit "u skladu sa svojim nacionalnim interesima i interesima međunarodne zajednice".
Ministri spoljnih poslova dve zemlje razgovarali su telefonom ranije u petak, a iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči saopštio je da je izrazio solidarnost "pred bilo kakvom pretnjom".
U sredu je Tramp upozorio Oman, saveznika SAD, da ne sklapa sporazume sa Iranom o zajedničkoj kontroli moreuza, uz poruku da će Amerika u suprotnom "morati da ih raznese".
Iran je praktično zatvorio moreuz nakon iznenadnog američko-izraelskog napada 28. februara, u kojem su ubijeni vrhovni vođa Irana i drugi visoki zvaničnici. Pre toga, kroz moreuz je prolazilo oko petine svetske trgovine naftom i gasom.
Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je nagli rast cena goriva i drugih proizvoda, a posledice su se osetile širom sveta.
Iran tvrdi da dozvoljava prolazak pojedinim trgovačkim brodovima - poslednjih dana oko dvadesetak dnevno, u poređenju sa više od 100 dnevno pre rata.
Međutim, vlasti su za neke brodove počele da naplaćuju prolaz i ranije ovog meseca osnovale posebnu agenciju za upravljanje prolazom, što je ove sedmice izazvalo novu rundu američkih sankcija.
Ta agencija, pod nazivom PGSA, osudila je sankcije, ali ih je istovremeno ocenila kao dokaz svog "pozitivnog rada".
Od početka primirja pre oko sedam sedmica, SAD i Iran razmenjivali su napade i međusobne optužbe za kršenje prekida vatre. Ipak, nisu se vratili otvorenom ratu velikih razmera i nastavili su pregovore.