IVAN VODI U ANKETAMA! PRVI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA! Kolumbijci danas glasaju, biraće između DVA EKSTREMA, a OVO su glavni kandidati (FOTO/VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborKolumbijci danas izlaze na birališta na predsedničkim izborima koje obeležava duboko polarizovana kampanja. Glasanje se održava u osetljivom regionalnom i međunarodnom kontekstu, uz uspon novih desničarskih populističkih snaga i sve veću političku fragmentaciju u Latinskoj Americi.
Kampanja suprotstavlja vladajući blok, koji nastoji da zadrži levicu na vlasti nakon istorijske pobede predsednika Gustava Petra 2022. godine, i podeljenu opoziciju, u kojoj su se nove političke figure fokusirale na bezbednost, političku konfrontaciju i odbacivanje tradicionalnih elita.
- Nalazimo se na izborima koji spajaju dve stvari: globalnu klimu tenzija, polarizacije i pojavu novih, populističkih struja na desnici, kao i nešto veoma specifično za Kolumbiju - smenjivanje vlasti, što je za Kolumbijce relativno novo iskustvo - izjavila je Laura Bonilja, zamenica direktora Fondacije za mir i pomirenje i analitičarka specijalizovana za oružane sukobe i političko nasilje.
Serhio Guzman, direktor kompanije "Colombia Risk Analysis" i stručnjak za politički rizik i geopolitiku, smatra da se izbori odvijaju u atmosferi rastućeg nezadovoljstva javnosti, obeleženog brigama zbog "bezbednosti, korupcije, ekonomije i svega što se tiče zdravstvenog sistema".
U nastavku su ključni faktori koji oblikuju političku i društvenu klimu uoči izbora.
1. Žestoka i emotivna kampanja
Kampanja se odvija u sve polarizovanijem okruženju, kojim dominira emocionalna retorika.
- Glavna emocija koju političari pokušavaju da probude kod ljudi jeste strah - kaže Bonilja.
Ona smatra da su odsustvo debata među kandidatima i dominacija društvenih mreža otežali raspravu zasnovanu na konkretnim političkim programima.
- Građani imaju veoma malo javno dostupnih informacija koje bi im pomogle da se opredele. Debata praktično nije bilo - navodi ona.
Bonilja upozorava i na uticaj algoritama i takozvanih digitalnih eho-komora.
- Ljudi uglavnom komuniciraju sa onima prema kojima osećaju najveću emocionalnu bliskost - rekla je.
Guzman se slaže da deo uspeha pojedinih kandidata proizlazi iz njihove sposobnosti da se emotivno povežu sa biračima.
- Ljudi žele nekoga ko se povezuje sa njihovim emocijama.
2. Odbacivanje tradicionalnih političkih elita
Jedna od glavnih tema kampanje jeste rastuće odbacivanje tradicionalnih stranaka i političkih elita.
- Najveći gubitnici ovih predsedničkih izbora su tradicionalne političke partije - rekla je Bonilja za Euronews.
Guzman smatra da podrška koju i dalje uživa Petrov politički projekat odražava i pojavu ideološke identifikacije kakva ranije nije postojala kod dela kolumbijskih birača.
- Prvi put je levica dobila prepoznatljivo lice i mesto na političkoj mapi.
Bonilja veruje da uspeh vladajućeg tabora i novih političkih pokreta delom proizlazi iz potrebe za zastupljenošću društvenih grupa koje su se istorijski osećale isključenima iz struktura moći.
Oboje analitičara smatraju da je veliki deo današnjeg nezadovoljstva posledica rastućeg nepoverenja prema institucijama i osećaja da tradicionalne političke strukture nisu uspele da reše dugogodišnje probleme zemlje.
3. Bezbednost, korupcija i osećaj nazadovanja
Korupcija i bezbednost nalaze se među najvećim brigama birača, prema više istraživanja javnog mnjenja.
- Glavni izvor frustracije građana političkim sistemom jeste korupcija - kaže Bonilja.
Guzman ističe da deo birača za pogoršanje bezbednosne situacije i jačanje oružanih grupa poslednjih godina krivi upravo vladu.
- Postoje ljudi koji predsedniku Petru pripisuju i jačanje oružanih grupa i politiku takozvanog "potpunog mira".
Bezbednost zauzima centralno mesto i u retorici nove populističke desnice.
- Bezbednost je postala mnogo važnija tema - kaže Bonilja.
Po njenom mišljenju, privlačnost takvih poruka leži u jednostavnim i strogim predlozima za uspostavljanje reda.
- Desnica nudi jednostavnu poruku: "Militarizovaćemo gradove". To u stvarnosti ne rešava problem, ali ljudi veruju da rešava.
Ona dodaje da se u javnoj raspravi često mešaju dve različite teme - dugotrajni oružani sukob u zemlji i svakodnevni osećaj nesigurnosti građana. Istovremeno, percepcija ekonomije među građanima nije jednoznačna.
- Mnogi kažu: "Lično nisam tako loše prošao za vreme Petra".
Međutim, prema Guzmanu, deo poslovne zajednice i investitora ostaje zabrinut zbog ekonomskog pravca kojim ide zemlja.
- Međunarodni investitori imaju sve manje poverenja u Kolumbiju zbog politike Petrove vlade. U tom kontekstu teško je razumeti zašto su Petro i njegov kandidat i dalje toliko popularni.
4. Novi "autsajderski" kandidati
Ankete ukazuju na sve otvoreniju borbu na desnici, uz uspon političkih autsajdera i slabljenje tradicionalnih kandidata.
Guzman navodi da ankete trenutno pokazuju da je Ivan Sepeda vodeći kandidat, ispred Abelarda de la Esprijelja, dok su političari poput Paloma Valensija izgubili podršku.
- Ankete pokazuju tri stvari: da Ivan Sepeda vodi, da ga prati Abelardo de la Esprijelja i da je Paloma Valensija sada daleko iza njih, zajedno sa mnogim centrističkim kandidatima.
Prema njegovim rečima, deo rasta podrške Esprijelji rezultat je agresivnije kampanje.
- Vodio je snažniju kampanju jer je bio odlučniji i direktniji.
Bonilja smatra da je jedan od najvećih pomaka ovih izbora upravo uspon personalizovanih i populističkih lidera. Ona opisuje Esprijelju kao "desničarskog populističkog autsajdera" čija kampanja nastoji da mobiliše "bes i ogorčenje ljudi".
Po njenom mišljenju, to odražava dublju krizu političkog predstavljanja i rastući jaz između dela društva i političkih struktura. Oboje stručnjaka smatraju i da sve veće nepoverenje prema anketama menja način na koji građani prate kampanju.
- Kada ljudi nemaju pouzdane ankete, okreću se kladioničarskim tržištima ili društvenim mrežama kako bi pronašli informacije - upozorava Guzman.
5. Mesto Kolumbije u regionu
Međunarodna pitanja takođe imaju važnu ulogu u kampanji, posebno u trenutku rastućih geopolitičkih tenzija i promena savezništava u Latinskoj Americi.
Bonilja smatra da su neke odluke i izjave američkog predsednika Donalda Trampa na kraju išle u korist Petrove vlade, jer su ojačale narativ vladajućeg tabora o spoljnim pritiscima.
Takođe smatra da je značajan deo kolumbijskog društva odbacio pokušaje povezivanja Petra sa trgovinom drogom.
Guzman dodaje da su odnosi između Bogote i Vašingtona prolazili kroz periode ozbiljnih tenzija nakon sukoba između Trampa i Petra, ali veruje da su dve vlade ipak pronašle zajednički jezik daleko od očiju javnosti.
Izbori bi mogli imati posledice i na širu regionalnu ravnotežu.
Bonilja upozorava da bi pobeda nove populističke desnice promenila postojeći odnos snaga u Latinskoj Americi, gde trenutno dominiraju progresivne i levocentrističke vlade.
- Ako populistička desnica pobedi na izborima, ta ravnoteža biće izgubljena - rekla je.
Ona takođe smatra da Evropa postepeno gubi politički uticaj u regionu, dok Kina i Rusija šire svoj ekonomski i politički uticaj.
- Evropa je u velikoj meri izgubila svoje mesto - ocenjuje Bonilja, kritikujući nedostatak kontinuiteta u evropskoj strategiji prema Latinskoj Americi.
Guzman veruje da bi međunarodni faktor mogao imati još veći značaj u eventualnom drugom krugu izbora, naročito u zavisnosti od toga kako će se razvijati odnosi između Vašingtona i buduće kolumbijske vlade.
Ko su kandidati na predsedničkim izborima?
U Kolumbiji se danas održava prvi krug predsedničkih izbora, sa kandidatima koji imaju potpuno različite vizije za budućnost mira u zemlji koju proganjaju decenije oružanih sukoba.
Glasanje, koje se smatra referendumom o politici odlazećeg predsednika Gustava Petra, održava se 10 godina nakon što je Kolumbija potpisala istorijski mirovni sporazum sa gerilcima Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC).
Na glasačkim listićima je 14 imena, ali izbori su se u osnovi pretvorili u trku troje kandidata.
Senator Ivan Sepeda, saveznik predsednika Petra, vodi u anketama.
On obećava da će nastaviti Petrovu inicijativu za "totalni mir" kako bi pregovarao sa preostalim pobunjeničkim grupama i potpisao mirovne sporazume u nastojanju da reši krizu u zemlji.
Protiv Sepede su se kandidovali Abelardo de la Esprijelja i Paloma Valensija, koji su se obećali da će se snažnije obračunati sa naoružanim grupama.
Esprijelja, advokat poznat kao Tigar, posebno je stekao podršku birača poslednjih nedelja jer se predstavlja kao autsajder spreman da primeni grubu taktiku protiv bandi, korišćenu u Salvadoru. Ta taktika je značajno smanjilo nasilje bandi, ali je podstakla optužbe za kršenje ljudskih prava.
Paloma Valensija se smatra političkim štićenicom bivšeg predsednika Kolumbije Alvara Uribea, koji je vladao od 2002. do 2010. godine uz snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Esprijelja i Valensija su istakli svoju naklonost prema američkom predsedniku Donaldu Trampu čak i kada je on zauzeo agresivniji stav prema Latinskoj Americi nego bilo koji američki predsednik u poslednjih nekoliko decenija.
Ako nijedan kandidat ne osvoji najmanje 50 odsto glasova, što je izuzetno retko u Kolumbiji, dva kandidata sa najvećim brojem glasova suočiće se u drugom izbornom krugu u junu.