Kako se pravilno zalivaju ruže tokom leta: Ovo je greška zbog koje biljka najbrže propada
Dodajte Kurir u vaš Google izborRuže spadaju među najlepše biljke u bašti, ali tokom leta traže mnogo više pažnje nego što se na prvi pogled čini. Visoke temperature, suša i jako sunce mogu brzo da oslabe biljku, naročito ako se ne zaliva pravilno.
Ipak, problem ne nastaje samo kada ruže nemaju dovoljno vode. Preterano zalivanje može da bude jednako štetno, jer zadržavanje vlage oko korena dovodi do njegovog slabljenja i truljenja. Zbog toga je za zdrave i bujne ruže najvažnije pronaći pravu meru.
Pravilno zalivanje tokom leta može da napravi veliku razliku između grma punog pupoljaka i biljke koja prerano odbacuje cvetove, žuti i gubi snagu.
Koliko vode treba ružama leti
Ne postoji jedno pravilo koje važi za sve ruže, jer količina vode zavisi od više faktora. Važno je gde je biljka posađena, koliko je izložena suncu, kakvo je zemljište i da li je reč o mladoj ili starijoj ruži.
Mlade ruže koje su nedavno posađene zahtevaju češće zalivanje, jer njihov koren još nije dovoljno razvijen. Tokom toplih i suvih dana najbolje ih je zalivati na svaka dva do tri dana, ali uvek treba proveriti da li se zemlja prosušila između dva zalivanja.
Starije ruže, koje imaju snažan i dubok koren, bolje podnose kraće periode bez kiše. Kada vrućine nisu ekstremne, najčešće je dovoljno obilno zalivanje jednom u dve do tri nedelje. Ipak, tokom dugotrajne suše taj ritam treba prilagoditi stanju zemlje i izgledu biljke.
U proseku, jednoj ruži je tokom leta potrebno oko 10 do 15 litara vode po zalivanju, u zavisnosti od veličine grma i uslova u kojima raste.
Ne zalivajte površinski svaki dan
Jedna od najčešćih grešaka je svakodnevno, ali plitko zalivanje. Tada voda ostaje samo u gornjem sloju zemlje, pa koren ne dobija dovoljno vlage tamo gde mu je najpotrebnija.
Mnogo je bolje zaliti ređe, ali obilno. Voda treba da prodre dublje u zemlju, kako bi stigla do korena. Na taj način biljka razvija jači korenov sistem i postaje otpornija na visoke temperature.
Ako se ruža stalno zaliva po malo, koren ostaje bliže površini, pa biljka postaje osetljivija na sušu i brže vene kada nastupe velike vrućine.
Zemljište određuje koliko često treba zalivati
Vrsta zemljišta ima veliku ulogu u zalivanju ruža. Peskovita zemlja brzo propušta vodu i kraće zadržava vlagu, pa ruže posađene u takvom zemljištu traže češće zalivanje.
Glinovito zemljište zadržava vodu duže, pa biljke u njemu ne treba zalivati prečesto. Ipak, upravo kod takve zemlje postoji veći rizik da se voda zadrži oko korena, što može da dovede do truljenja.
Ako ruže rastu u saksijama, drenaža je posebno važna. Saksija mora da ima otvore kroz koje višak vode može da otiče. Koren koji stalno stoji u mokroj zemlji brzo slabi, a biljka počinje da propada iako na prvi pogled deluje kao da ima dovoljno vode.
Kako prepoznati višak vode
Ruže vrlo brzo pokazuju kada im zalivanje ne odgovara. Ako biljka dobija previše vode, listovi i cvetovi mogu da deluju mlitavo, iako je zemlja stalno mokra.
Na preterano zalivanje ukazuju i teška, zbijena i vlažna zemlja, neprijatan miris iz podloge, kao i slabiji rast biljke. Ako koren počne da truli, ruža više ne može normalno da usvaja vodu i hranljive materije, pa može da izgleda kao da se suši, iako je zapravo previše zalivana.
Zato je važno ne zalivati automatski, već prvo proveriti stanje zemlje.
Kako prepoznati manjak vode
Kada ruži nedostaje voda, promene se najčešće prvo vide na mladim izdancima, pupoljcima i novim listovima. Novi listovi mogu ostati sitni, rast se usporava, a pupoljci se ne otvaraju do kraja ili brzo venu.
Mladi izdanci mogu da se saviju i deluju beživotno, naročito tokom najtoplijeg dela dana. Ako se ovakvi znaci ponavljaju, biljci je potrebno temeljnije zalivanje.
Važno je reagovati na vreme, jer ruže tokom leta brzo gube snagu kada duže ostanu bez dovoljno vlage.
Kada je najbolje zalivati ruže
Najbolje vreme za zalivanje ruža je rano ujutru. Tada su temperature niže, voda ima vremena da prodre do korena, a eventualna vlaga sa listova tokom dana može da se osuši.
Zalivanje uveče može delovati praktično, ali ako listovi ostanu mokri preko noći, povećava se rizik od gljivičnih bolesti. Zato je jutarnje zalivanje najbolji izbor, posebno tokom toplih i sparnih dana.
Video: Sač, druženje i dobra hrana