Opšti haos u Beogradu! Preko noći nestali svi fiksni brojevi, narod bio u panici - Evo šta se desilo!
Dodajte Kurir u vaš Google izborNajveća muka za građane bili su takozvani „dvojnici“, što je značilo da dve komšijske kuće dele jednu istu telefonsku žicu, pa niste mogli da telefonirate ako vaš komšija već priča.
Sistem je radio na starim analognim centralama koje su mehanički spajale pozive. Zvuk je često prekidao, a veze su bile pune šuma i krčanja.
Gde je počela hitech revolucija
Veliki tehnološki preokret i uvođenje modernih digitalnih centrala počeli su pred sam kraj osamdesetih godina kada je država kupila modernu hitech opremu od stranih kompanija kao što su Alcatel i Siemens (sistem EWSD).
Prva velika digitalizacija i zamena brojeva krenula je iz samog srca grada. Glavne tačke prelaska na novi sistem bile su velike centrale u Kosovoskoj ulici i na Guberevcu, da bi odmah nakon centra, hitech talas zahvatio velike stambene četvrti gde je bilo najviše korisnika. Modernizaciju su među prvima osetili stanovnici Novog Beograda, Konjarnika i Banovog Brda.
Kako su se menjali brojevi na ekranu
Kada je počela digitalizacija, promena brojeva je izazvala pravu pometnju u starim telefonskim imenicima. Mnogi Beograđani su decenijama imali kratke brojeve od samo pet cifara, ali je novi sistem zahtevao duže nizove radi lakšeg prepoznavanja. Prebacivanje ulica na digitalne centrale značilo je da su stari brojevi preko noći dobijali jednu ili dve nove cifre na samom početku.
Ljudi su danima morali da uče napamet nove brojeve svojih rođaka i prijatelja, a stare sveske sa kontaktima odjednom su postale potpuno neupotrebljive.
Geografija beogradskih cifara na centralama
Nove prve cifre u broju telefona nisu birane slučajno, već su tačno pokazivale u kom delu Beograda živite. Na primer, kada su stari analogni brojevi u centru grada koji su počinjali na 6 prebačeni na digitalni sistem, ispred njih je dodata trojka, pa su svi postali prepoznatljivi brojevi na 36.
Slično je bilo i na Novom Beogradu, gde su stari brojevi na 1 dobijali dodatne cifre i postajali moderni sedmocifreni brojevi koji počinju sa 21 ili 13, u zavisnosti od toka modernizacije kablova.
Automatske sekretarice kao tehnološki vodiči
Pošto građani nisu mogli odmah da zapamte ko je sve dobio novi broj, Telekom (tadašnji PTT) je morao da uvede posebno rešenje. Ako biste pozvali nečiji stari petocifreni broj, veza se ne bi samo prekinula, već bi se uključio automat. Sa druge strane žice čuo bi se prepoznatljiv, jednoličan glas koji bi izgovorio: „Broj koji pozivate je promenjen, ispred starog broja dodajte cifru tri“.
Ova automatska obaveštenja radila su mesecima nakon zamene svake centrale kako bi se narod navikao na novu digitalnu eru.
Kraj za legendarne okrugle brojčanike
Ova promena brojeva na šest i sedam cifara označila je i fizički kraj za stare, teške telefone sa okruglim brojčanikom koji se okretao prstom. Okretanje sedam cifara na starom točku trajalo je predugo, a digitalne centrale su tražile brze impulse. Zbog toga su Beograđani masovno počeli da kupuju nove, moderne aparate sa tasterima koji su radili na takozvano tonsko biranje. To je omogućilo da se veza sa novom, dalekom digitalnom centralom uspostavi u sekundi, čim pritisnete poslednje dugme na aparatu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.