Istraživanje pokazalo u kojom evropskoj državi se radi najviše: Evo na kom mestu je Srbija
Dodajte Kurir u vaš Google izborNajnovija istraživanja Eurostata ukazuju na velike razlike u profesionalnoj svakodnevici građana širom Evrope, pri čemu radni narodi pojedinih država provode i do deset sati više na poslu u odnosu na druge. Statistički podaci o realno ostvarenim radnim satima na nivou Evropske unije pokazuju da opšti prosek iznosi 35,9 časova nedeljno. Ova statistika obuhvata zaposlene na ugovorima sa punim i nepunim radnim vremenom, starosnog doba od 20 do 64 godine, a u obzir se uzimalo njihovo primarno zaposlenje.
Ipak, detalјnija analiza pojedinačnih tržišta rada jasno oslikava duboke geografske i ekonomske kontraste unutar samog kontinenta. U okvirima Evropske unije, dužina prosečne radne nedelje kreće se od minimalnih 31.9 sati u Holandiji do maksimalnih 39.6 časova u Grčkoj.
Srbija na trećem mestu
Ukoliko se u analizu uvrste i države koje su u procesu evrointegracija, kao i članice EFTA asocijacije, primat po dužini rada drži Turska sa prosekom od 42.4 radna sata nedeljno. Odmah iza nje pozicionirale su se Bosna i Hercegovina sa 40.9 sati i Srbija u kojoj se prosečno radi 40.6 časova.
Ove tri države predstavljaju jedine evropske teritorije na kojima se nedeljno u proseku radi više od standardnih 40 sati, što praktično znači rad duži od osam sati dnevno tokom petodnevnog radnog ciklusa. Visoke pozicije na ovoj listi zauzimaju i Grčka sa 39.6 sati, Severna Makedonija sa 39.5 časova, kao i Bugarska gde prosek iznosi 38.7 sati.
"Ni u jednoj zemlji radnici zapravo ne biraju koliko će sati raditi; oni rade uobičajen broj sati, na koji u velikoj meri utiču poslodavci. Niža produktivnost može objasniti duže radno vreme u navedenim zemljama, kao i manjak pregovaračke moći radnika", izjavio je profesor Dejvid Spenser sa Univerziteta u Lidsu u razgovoru za Euronews.
Sa druge strane, Horhe Kabrita, koji obavlja funkciju višeg menadžera za istraživanja u Evrofondu, napominje da različitosti u zakonskoj regulativi radnih sati takođe diktiraju zbog čega pojedine nacije beleže znatno duže radne periode.
Holandski model skraćenog rada i faktori na severu kontinenta
Na suprotnoj strani skale nalazi se Holandija, koja beleži najkraću radnu nedelju na evropskom tlu od svega 31.9 sati. Kabrita objašnjava ovaj fenomen činjenicom da zaposleni sa nepunim radnim vremenom čine skoro 43 odsto od ukupnog broja radnika u Holandiji, što je procenat koji daleko nadmašuje bilo koju drugu državu Evropske unije. Takođe, ova zemlja ima i jedne od najkraćih radnih satnica koje su definisane putem kolektivnih ugovora.
"Holandija se okrenula većem učešću rada sa nepunim radnim vremenom, što je doprinelo smanjenju prosečne radne nedelje. Ipak, radna nedelja zaposlenih sa punim radnim vremenom i dalje je blizu 40 sati", pojasnio je Spenser.
Iza Holandije se nalaze Nemačka, Norveška i Danska sa identičnim prosekom od 33.9 sati, dok se niska satnica, ispod 35 sati nedeljno, beleži i u Austriji (34.0), Belgiji (34.3) i Finskoj (34.7). Generalno posmatrano, zapadni i severni delovi Evrope beleže znatno kraće radno vreme u poređenju sa istočnim i centralnim evropskim državama. Prema rečima Kabrite, tri ključna elementa diktiraju ove razlike:
- sistem zakonskog uređenja radnog vremena,
- struktura zaposlenih na tržištu,
- generalna ekonomska postavka države.
Kako navodi Kabrita, sredine u kojima sindikalne organizacije i kolektivni dogovori imaju odlučujuću reč u postavljanju radnih limita generalno imaju kraće efektivno radno vreme. On dodaje da je jača pozicija u kolektivnim pregovorima direktno povezana sa smanjenjem prekovremenog rada i doslednijim poštovanjem zakona o radu.
Sastav radne snage - odnosno kako su radnici raspoređeni prema profesijama, granama industrije, oblicima zaposlenja i vrstama ugovora - ima veliku težinu. Što je izraženiji procenat ljudi koji rade skraćeno vreme, to će opšti prosek biti niži. Privatni preduzetnici i samozaposlena lica, koji po pravilu uživaju veću autonomiju u krojenju sopstvenog rasporeda, uglavnom rade znatno duže od klasičnih zaposlenih, a to naročito dolazi do izražaja ukoliko imaju podređene radnike.
Na koncu, veliku ulogu igra i privredni profil države, jer učešće određenih privrednih grana u ukupnoj ekonomiji bitno oblikuje radni prosek, budući da pojedine industrijske grane same po sebi iziskuju duži boravak na radnom mestu.
Razlike u satnicama prema vrstama zanimanja
Osim nacionalnih i državnih specifičnosti, Eurostatovi podaci ukazuju i na velike varijacije u zavisnosti od same privredne grane. Najduže radne sedmice u okviru Evropske unije imaju obučeni radnici u sferi agrikulture, šumarstva i ribolova, koji na radnom mestu provode u proseku 42 sata nedeljno.
Na pozicijama odmah iza njih nalaze se rukovodioci i menadžeri sa 40.6 časova, kao i pripadnici vojnih i odbrambenih snaga sa prosekom od 39.4 sata.
Na dnu ove statističke lestvice nalaze se sledeće kategorije:
- radnici na bazičnim i jednostavnim poslovima - 31.8 sati,
- administrativno osoblje i službenici - 34 sata,
- zaposleni u uslužnom sektoru i trgovini - 34.5 sati.
(Kurir.rs/Euronews)
Pogledajte video: Koliko treba platiti posao domaćice