OD BANJSKOG LEČILIŠTA DO TURISTIČKOG LIDERA: Vrnjačka Banja je postala destinacija u koju se odlazi tokom čitave godine
Dodajte Kurir u vaš Google izborTokom protekle decenije, kroz velika infrastrukturna ulaganja, razvoj novih turističkih sadržaja i jačanje investicionog ambijenta, Vrnjačka Banja prošla je kroz temeljnu transformaciju.
U intervju za Kurir predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović objašnjava kako je od tradicionalnog banjskog mesta ova destrinacija izrasla je u moderan, celogodišnji turistički centar koji danas beleži rekordne investicije i sve veći broj domaćih i stranih gostiju.
Turizam je okosnica razvoja Vrnjačke Banje. Kako se turistička ponuda promenila u poslednjih nekoliko i kakvi su rezultati tih ulaganja?
Vrnjačka Banja je oduvek imala ono što mnoge turističke destinacije godinama pokušavaju da stvore. Ali nijedna prednost nije trajna ako se na njoj ne radi. U vremenu brzih promena, najveća greška bila bi da smo živeli od stare slave I verovali da će prošlost sama obezbediti budućnost.
Nismo želeli da menjamo njen identitet, već da ga osnažimo. Sačuvali smo ono što je decenijama čini posebnom: lekovite izvore, prirodu, tradiciju, ali smo istovremeno otvorili Prihoda za nove sadržaje I nove generacije posetilaca.
Cilj je bio da od destinacije koja je nekada bila prepoznatljiva, pre svega po zdravstvenom turizmu, stvorimo mesto koje može da odgovori različitim interesovanjima I potrebama savremenog turiste. Danas u Banju dolaze porodice, mladi, sportisti, poslovni ljudi I svi oni koji traže kvalitetan odmor I sadržaj više.
Ulagali smo u infrastrukturu, nove sadržaje, javne prostore I kvalitet usluga, svesni da se konkurentnost u turizmu gradi jednim strpljivim I odgovornim radom. Prihodais u danas vidljivi na svakom koraku. Raste broj gostiju, investicije, prihodi I mogućnosti za lokalnu privredu. Međutim, najvažniji rezultat je činjenica da Banja sve sigurnije zauzima mesto među najznačajnijim turističkim destinacijama regiona, kao mesto kome se gosti sa zadovoljstvom iznova vraćaju.
Panoramski točak, akva park i novi hotelski kompleksi značajno su promenili ponudu Banje. Koji od ovih projekata je doneo najbrži povraćaj kroz povećanje broja turista i prihoda?
Svaki od navedenih projekata imao je drugačiju ulogu i zato ih ne posmatram izolovano. Iako je reč o investicijama izuzetne vrednosti, razvoj turizma ne može se svesti na jedanu od njih, već na dobro osmišljen portfolijo sadržaja.
Akva park je obogatio letnju sezonu i privukao mlade i porodice sa decom. Hoteli visoke kategorije podigli su kvalitet smeštaja i omogućili da privučemo goste koji traže vrhunsku uslugu, velnes i spa sadržaje. Najveći Panoramski točak na Balkanu je, sa druge strane, postao simbol nove Vrnjačke Banje.
Suština nije u tome koji je projekat bio najisplativiji, već u tome što su zajedno stvorili novu vrednost. Danas turista dolazi u Vrnjačku Banju zbog kompletnog doživljaja koji ova destinacija nudi.
Moravski koridor i aerodrom „Morava“ značajno unapređuju saobraćajnu povezanost. Da li već imate prve rezultate u broju stranih gostiju i koje tržište najbrže raste?
Za centralnu Srbiju Moravski koridor je razvojna prekretnica generacijskog značaja. Danas je Vrnjačka Banja bliža Beogradu, Novom Sadu, Nišu i čitavom regionu nego što je ikada bila. Bolja povezanost, svakako utiče na povećan broj turista, ali i veće investicije, nove poslovne prilike i novu energiju razvoja.
Duž koridora već planiramo nove industrijske i turističke zone, nove sadržaje na jezerima nastalim tokom izgradnje auto-puta i prostor za velike manifestacije. Zato volim da kažem za Moravski koridor da je put koji vodi Vrnjačku Banju u novu razvojnu epohu. Aerodrom „Morava“, takođe, dodatno otvara mogućnost povezivanja i brži, sigurniji i udobniji dolazak u Vrnjačku Banju. Sve češće se na vrnjačkoj Promenadi mogu sresti gosti iz Severne Makedonije, Bugarske, Slovenije, Rusije, Kine…
Koliko je u poslednjih nekoliko godina rekonstruisano kilometara ulica, promenada i javnih površina i koji deo infrastrukture je još uvek kritičan?
Ulaganje u infrastrukturu nije atraktivno kao otvaranje hotela ili turističkih sadržaja, ali je osnova svakog razvoja. Poslednjih godina rekonstruisano je na desetine kilometara saobraćajnica, uređene su javne površine, po fazama Centralni banjski park i komunalna infrastruktura. Međutim, ozbiljan razvoj podrazumeva da nikada ne smatrate posao završenim. Specifičnost turističkih mesta se ogleda u tome da svaki segment, u svakom trenutku, mora biti na izuzetno visokom nivou. Pred nama su dalja ulaganja u nove trističke sadržaje i atrakcije, u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, energetsku efikasnost, pametne sisteme upravljanja i rešavanje saobraćajnih opterećenja koja prate rast broja turista. Često ističem da uspešna opština nije ona koja nema probleme, već ona koja ih prepoznaje na vreme i planski rešava.
Koliko je ukupno investicija (javnih i privatnih) uloženo u Vrnjačku Banju u poslednjoj deceniji i koji projekat je bio finansijski najzahtevniji?
Kada govorimo o razvoju Vrnjačke Banje, govorimo o investicionom ciklusu vrednom stotine miliona evra. To su sredstva uložena kroz javne i privatne investicije koje su suštinski promenile izgled i perspektivu naše opštine.
Ovakav razvoj ne bi bio moguć bez snažne podrške države. Javne investicije otvorile su prostor za privatni kapital. Dva akva parka, 27 otvorenih i zatvorenih bazena, zoološki vrt, Panoramski točak, deset hotela visoke kategorije, samo su neke od investicija realizovanih u vrnjačkoj opštini. Pokazalo se da sinergija javnog i privatnog daje najbolje rezultate.
Značajnu ulogu u tom procesu ima i Klaster turističke privrede, koji okuplja predstavnike hotela, privatnog smeštaja, turističkih agencija, fakulteta i lokalne samouprave. Zajedno radimo na podizanju kvaliteta usluga, promociji destinacije i realizaciji strateških projekata.
Kao što sam već rekao, nije presudno koji je projekat bio najskuplji, već koji je doneo najveću razvojnu vrednost. Neki projekti se mere novcem, a neki promenom kvaliteta života građana i stvaranjem novih ekonomskih mogućnosti.
Koji je sledeći veliki projekat za koji verujete da će predstavljati novu razvojnu prekretnicu za Vrnjačku Banju?
Razvoj nema krajnju stanicu. On je stalan proces traženja novih mogućnosti. Vreme je za realizaciju strateških razvojnih projekata. U tom smislu kreiran je projekat „Vrnjačka Banja od reke do planine“. Naša ideja je ambiciozna, da povežemo Zapadnu Moravu, centar Banje i planinu Goč u jedinstvenu turističku celinu kroz izgradnju panoramske gondole, uređenje priobalnog dela Zapadne Morave i razvoj sadržaja na planini Goč. U toku je brendiranje identiteta planine Goč kroz postavljanje savremeno dizajniranih i jasno obeleženih putokaza na ključnim lokacijama, kao i izgradnja i unapređenje zabavno-rekreativnih sadržaja na pet atraktivnih tačaka: uređenje izletišta kod jezera, izgradnja veštačke stene za sportsko penjanje, agiliti poligona, zip-lajna, avantura parka, kao i formiranje amfiteatra i fitnes zone na proplanku kod sportskih terena. Posebna pažnja posvećena je integraciji prirodnog ambijenta i funkcionalnih sadržaja, uz očuvanje autentičnosti planinskog prostora. U narednoj fazi planirana je izgradnja velikog vidikovca u obliku dlana, koji će predstavljati novi simbol Goča i turističke promocije planine. Nastojimo da turističke i infrastrukturne projekte izmestimo van najužeg centra, kako bismo rasteretili istorijsko jezgro i očuvali ga kao pešačku zonu i mesto čistog vazduha i mira.
Poslednjih godina mnogo se govori o održivom razvoju. Kako Vrnjačka Banja usklađuje turistički rast sa očuvanjem prirodnih resursa i životne sredine?
Najveća greška koju jedna turistička destinacija može da napravi jeste da uništi upravo ono zbog čega ljudi dolaze. Razvoj banje mora biti strogo kontrolisan, planski vođen i dugoročno održiv. Dosledno insistiramo na konceptu održive transformacije, jer smo svesni da prekomerna ili stihijska urbanizacija može nepovratno uništiti ono od čega svi živimo. Građevinski i investicioni bum koji Vrnjačka Banja doživljava ne sme i nikada neće biti preči od ekološke stabilnosti i zaštite naših ključnih resursa, a to su termomineralni izvori i naša vekovna parkovska i šumska oaza.
Lokalna samouprava ovim procesom upravlja primenom rigoroznih prostornih i urbanističkih planova. Saradnja sa stručnim institucijama rudarstva i geologije, kao i sa medicinskom strukom, za nas je svakodnevna praksa. Zone zaštite izvorišta su definisane kao apsolutni crveni karton za bilo kakvu gradnju koja bi mogla da ugrozi režim podzemnih lekovitih voda.
Međutim, upravljanje resursima znači i stalno investiranje u komunalnu infrastrukturu. Ne možete razvijati hotele sa pet zvezdica ako istovremeno ne ulažete u rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda i u ekološki prihvatljive izvore energije.
Mladi često odlaze iz manjih sredina u veće gradove. Šta Vrnjačka Banja danas može da ponudi mladima koji žele da ovde grade svoju budućnost?
Mladi ostaju tamo gde vide perspektivu, gde mogu da steknu kvalitetno obrazovanje, pronađu dobar posao i zasnuju porodicu. Zato je od prvog dana na mestu predsednika opštine moj najvažniji zadatak bio da stvorimo uslove u kojima će život u Vrnjačkoj Banji biti stvar izbora, a ne kompromisa. Razvoj turizma doneo je nova radna mesta, veće prihode i brojne mogućnosti za preduzetništvo. Ipak, ozbiljan razvoj ne počiva na jednom stubu. Zato smo istovremeno ulagali u poljoprivredu, podržavali lokalnu privredu i stvarali uslove za nove investicije. Istovremeno, vodili smo računa da razvoj osete svi građani. Kvalitet života ne sme da zavisi od toga da li neko živi u centru Banje ili u selu. U seoskim sredinama ulagali u vrtiće, ambulante, domove kulture, putnu i komunalnu infrastrukturu, jer je naš cilj da svaki deo opštine bude podjednako dobro mesto za život.
Na kraju, najvažnije je da mladi ljudi u Vrnjačkoj Banji vide svoju budućnost. Jer nijedna investicija nema veću vrednost od odluke mladog čoveka da ostane, radi, stvara i ovde podiže svoju porodicu.
Gde vidite Vrnjačku Banju za pet do deset godina i kakvu viziju razvoja želite da ostavite budućim generacijama?
Politika ima smisla samo ako razmišljate dugoročno. Kada zamišljam Vrnjačku Banju za deset godina, vidim mesto koje je uspelo da sačuva svoj identitet u vremenu velikih promena. Vidim evropski prepoznatljivu destinaciju koja privlači turiste, investitore i nove stanovnike, ali koja nije izgubila miris svojih parkova, vrednost svojih izvora i duh koji je vekovima građen. Želeo bih da buduće generacije kažu da smo im ostavili mnogo više mogućnosti nego što smo ih mi imali.
Kada biste danas morali da izdvojite tri stvari koje su najviše promenile Vrnjačku Banju od trenutka kada ste preuzeli odgovornost za njeno vođenje, šta bi se našlo na toj listi?
Izdvojio bih promenu percepcije Vrnjačke Banje, od destinacije koju su mnogi vezivali isključivo za lečenje, do modernog turistički centra koji nudi sadržaje za sve generacije tokom cele godine. Takođe bih izdvojio i investicioni zamah koji smo pokrenuli. Uspeli smo da stvorimo ambijent u kom država, lokalna samouprava i privrednici deluju kao partneri na istom zadatku. Vrnjačka Banja postala je mesto privlačno za život, rad i ulaganje, mesto koje privlači kapital, ideje i ljude.