POLITIČKI SPIN NEZADOVOLJNIH LICA: Protesti u Albaniji zbog investicija - Gosti "Puls Srbije vikend" o Generalštabu i propuštenim šansama
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok Albaniju potresaju masovni protesti zbog luksuznog turističkog projekta koji se dovodi u vezu sa investitorima iz porodice Tramp, sve češće se postavlja pitanje da li je Srbija propustila istorijsku razvojnu priliku nakon povlačenja Džareda Kušnera iz projekta na prostoru nekadašnjeg Generalštaba. Hiljade građana u Tirani već danima protestuju pod sloganom "Albanija nije na prodaju", upozoravajući na moguće posledice po životnu sredinu, ali i na raspolaganje nacionalnim resursima.
O ovoj temi u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili su: Dragoslav Ljubičanović, advokat, Tomislav Kresović, novinar i publicista i Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku.
Protesti nisu bili zbog investicije, već povod za širi politički sukob
Da li je Srbija izgubila veliku razvojnu šansu kada je reč o projektu koji je trebalo da bude na mestu zgrade Generalštaba, koliku korist sada od toga može imati Albanija i da li bi protesti u Albaniji mogli da budu presudan faktor u zaustavljanju velikih investicionih projekata, Dragoslav Ljubičanović je prokomentarisao:
- Ja sam siguran da ni u Albaniji, kao što ni u Srbiji, razlog protesta nije bila ta konkretna investicija, to je samo povod. Problem rušenja razrušenog Generalštaba nije pitanje koje je pokrenulo ljude da izađu na ulice, već je nešto sasvim drugo. To je korišćenje Generalštaba u političkom spinu nezadovoljnih lica. Jer ti ljudi koji su protestovali protiv izgradnje tog kompleksa na mestu bivšeg Generalštaba zapravo imaju najmanje dve grupacije. Jedni koji su imali nekakve želje da tu ostane arhitektonsko čudo komunističko koje je bilo ruglo. I druga grupacija koja smatra da je bivši Generalštab, kao ruševina, potrebno da nas podseća na agresiju koja je izvršena na našu državu.
Generalštab politički i pravno osetljiv projekat, protesti u Albaniji usmereni protiv vlasti
Tomislav Kresović se nadovezao, navodeći da to nije bio američki, već privatni poduhvat Trampove porodice, jer nije isto kada govorimo o Americi i o Trampovoj porodici.
- Projekat vezan za Generalštab je bio osetljiv i sa pravnog aspekta i sa političkog i sa istorisjskog aspekta, pre svega jer se radi o rušenju institucije vojske, instucije države. To je uz sve one projekte pravljenje i muzeja bilo jedno ponižavanje Srbije da se takav projekat definiše u hotelski kompleks bez obzira o kome se radi, posebno o američkoj strukturi koja je to radila kada govorimo o bombardovanju. Drugo, sve te zgrade su gađane osiromašenim uranijumom i suština je i procena stepena radijacije u toj zoni - kaže Kresović i dodaje:
- Sa druge strane, Albanija je članica NATO-a i veliki saveznik i protesti u Albaniji nisu protiv hotela, oni su protiv vlade Edi Rame koja je zloupotrebila vlast više od 10 godina. Tako da kada se sve sabere, razlike su velike između hotela koji treba da se gradi u Albaniji i ovoga ovde.
Ključno je poštovanje zakona i odnos prema prošlosti
Miodrag Kapor je izneo stav da je pitanje da li je odustajanje od projekta na prostoru Generalštaba trajno ili privremeno, kao i kakve bi posledice takva odluka mogla da ima po Srbiju, pre svega stvar pravne i institucionalne doslednosti.
On podseća da je kompleks 2005. godine proglašen za spomenik kulture, te da predstavlja važan deo nasleđa jedne istorijske epohe, bez obzira na to kakav odnos društvo danas ima prema tom periodu.
Kapor naglašava da je u celoj priči najvažnije poštovanje zakona i procedura, ali i ističe da se u pozadini ovog pitanja nalazi širi problem - nedovoljno suočavanje sa politikom Slobodana Miloševića, njenim delovanjem i posledicama koje je ostavila po Srbiju.
Investicije, pravo i politika su duboko isprepletani
Kresović se nadovezao, objašnjavajući koliko su u ovom slučaju isprepletani pravo, politika i javni interes:
- Vidimo, uvek su povezani politika, pravo i interesi. Da li lični, pojedinačni ili državni. Veliki investicioni fondovi donose krajnje odluke o povlačenju investicija ili investiranju, kao što je BlackRock, na primer, koji je povezan sa kabinetom predsednika Trampa. Oni su preuzeli da vode samit u Davosu, dakle oni su najveći investicioni fond koji postoji na svetu i oni konkretno u Srbiji i na Balkanu planiraju da rade energetiku, finansijski menadžment, projekte vezane za prirodne sirovine i minerale i oni na Balkanu tipuju zemlje gde šta mogu da eksploatišu. Imaju svoje pravne stručnjake, svoje IT stručnjake, i Trampova administracija želi na Balkanu i u Srbiji da uspostavi svoj politički red kako bi smanjila uticaj Evropske unije i Nemačke. Američka i u ovom slučaju porodična Trampova politika uvek ide i prati investicije koje su vezane za pare, a ne toliko vezane za nacionalne interese.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs