ANOMALIJA KOJA JE ŠOKIRALA NAUČNIKE! Misteriozna sablasna TAČKA u Atlantiku radi nešto potpuno neobjašnjivo – naučnici tek sada otkrili jezivu istinu iz dubina!
Dodajte Kurir u vaš Google izborVeliko područje na severu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, ponaša se veoma čudno. Nova studija nudi odgovor zašto je to tako, i to je prilično zabrinjavajuće.
Naime, to je upozorenje da se Zemlja približava jednoj od najgorih klimatskih prekretnica.
Misteriozna "hladna tačka"
Naučnici ovaj deo okeana nazivaju "hladna tačka" ili „rupa za zagrevanje". Dok se ostatak planete zagreva, ovo područje se ohladilo za skoro jedan stepen Celzijusa od 1900. godine.
Stručnjaci dugo raspravljaju o uzroku ovoga. Neki su verovali da se površina okeana hladi jednostavno zbog vetrova i oblaka, dok su drugi tvrdili da je to slabljenje ključnog sistema okeanskih struja, koje prenose toplotu oko planete.
AMOK sve slabiji, posledice mogu biti katastrofalne
Ovaj sistem se naziva Atlantska meridijanska prevrtavajuća struja (AMOK) i deluje kao džinovska transportna traka. Ona vuče toplu vodu iz tropa prema severu Evrope, gde se hladi, tone u dubine i vraća se na jug.
Brojne studije pokazuju da ovaj sistem slabi. Razlog je globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem, koje topi led i preplavljuje okean ogromnim količinama slatke vode, narušavajući osetljivu ravnotežu struje. Neki naučnici upozoravaju da bi AMOK mogao da dostigne prekretnicu već u ovom veku.
Potpuno zaustavljanje ove struje izazvalo bi globalnu katastrofu: nivo mora na istočnoj obali Sjedinjenih Država bi naglo porastao, Evropu bi zahvatile izuzetno hladne zime, a tropske kiše bi se pomerile u južnu Afriku, uzrokujući još jače suše na severu kontinenta.
Nova studija donosi važne dokaze, ali debata nije završena
Mnogi naučnici veruju da je pomenuta "hladna tačka" jasan dokaz da struja slabi. Da bi ovo testirali, autori nove studije kombinovali su stvarne podatke sa instrumenata i satelita sa kompjuterskim klimatskim modelima.
Otkrili su da se hlađenje ne dešava samo na površini, već i duboko u okeanu, gde vetrovi i oblaci imaju mali uticaj.
"Sve ukazuje na uticaj AMOK-a. On menja prenos toplote u okeanu, što uzrokuje hlađenje hladne tačke", rekao je Stefan Ramstorf, jedan od autora studije i profesor fizike i okeanografije na Univerzitetu u Potsdamu u Nemačkoj.
Dodao je da postoji i mnoštvo drugih dokaza o trenutnom slabljenju, nezavisno od hladne tačke. Neke studije čak pokazuju da je AMOK sada najslabiji u hiljadu godina.
Naučnici koji nisu bili uključeni u studiju slažu se da su novi rezultati veoma važni, ali takođe pozivaju na oprez.
Rene van Vesten, istraživač mora i atmosfere na Univerzitetu u Utrehtu, napomenuo je da su starije studije pokazale da sami vremenski uslovi mogu stvoriti hladnu tačku. Međutim, on priznaje da činjenica da je nova studija koristila različite izvore podataka daje njenim zaključcima veliku težinu.
Dejvid Tornali, profesor okeanskih i klimatskih nauka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, takođe veruje da nova studija jača vezu između hladne tačke i trenutnog slabljenja.
Međutim, upozorio je da su istorijski podaci o okeanima prilično oskudni, pa ih treba posmatrati kao dobru procenu, a ne kao savršenu sliku stvarnosti. Zato ne veruje da će ovo biti poslednja reč o toj temi.
Džonatan Bejker, viši klimatolog u britanskom Meteorološkom zavodu, složio se. Rekao je da bi studiju video kao dodatni dokaz doprinosa AMOC-a "hladnoj tački", a ne kao definitivan odgovor na pitanje.
(Kurir.rs/CNN)