BEDNE OPTUŽBE! Vučević: Gruhonjićevi napadi ne iznenađuju, za njega je Srbija puna "nacizma i bede"!
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević oštro je juče komentarisao "analizu" medijskih sloboda u Srbiji, čiji su koautori Geta Mulići iz Prištine, predsednica Udruženja novinara "Kosova" i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), a koja je objavljena na Gruhonjićevom portalu "Autonomija". Njih dvoje su, pod okriljem nekakve borbe za nezavisno novinarstvo, a u nesposobnosti da nađu ijedan objektivan primer pritiska na medije u Srbiji, optužili Srbiju za veličanje ratnih zločina i za istorijski revizionizam.
Lider naprednjaka je podsetio da stavovi Dinka Gruhonjića nisu iznenađenje!
- Za njega je Republika Srpska "iznikla iz korena zla". Za njega je srpsko društvo puno "nacizma i bede", pa mu se kao takvom može "poželeti atomska bomba". Srbiju vidi kao "malu teritoriju sa velikom koncentracijom zla". Za njega je Vojvodina "ni kriva, ni dužna, jedina ostala sa Srbijom", a njegovo ime Dinko mu je "lepo kao Dinko Šakić". Ono što čudi jesu ljudi koji sebe smatraju srpskim rodoljubima, svetosavcima, sledbenicima kosovskog zaveta, koji ne žele da vide ko stoji iza blokaderskog pokreta i kuda ih vodi. I onda iz lične mržnje staju u isti red sa negatorima Republike Srpske, priznavačima tzv. "Kosova" i borcima za nezavisnu Vojvodinu. Takvi, sami sa sobom, moraju da raščiste da li im je jača ljubav prema Srbiji, od mržnje prema nekom pojedincu i da li je ta mržnja vredna prihvatanja vođstva jednog Dinka Gruhonjića - napisao je Vučević na svom nalogu na Iksu.
Direktor Centra za nacionalnu politiku Perko Matović izjavio je da Gruhonjić, već poznat javnosti kao glorifikator ustaškog pokreta, po ko zna koji put napada srpske borce iz Odbrambeno-otadžbinskih ratova devedesetih godina prošlog veka s ciljem da zastraši javnost i opravda sredstva koja na sumnjive načine stiče od određenih fondacija iz inostranstva kako bi širio neistine o srpskim junacima i srpskoj državi.
- S druge strane, tu je i Geta Mulići koja može da asocira jedino na progon srpskog novinarstva na Kosovu i Metohiji i na instrument stranih obaveštajnih struktura sa ciljem javne novinske i medijske legalizacije tihog genocida i kultorocida nad srpskim narodom. Gruhonjić i Mulićijeva ni na koji način nisu pozvani da kritikuju medijske slobode u Srbiji, zemlji u kojoj nesmetano rade svi strani mediji sa svih strana sveta, kao što je u Srbiji upravo zbog tih sloboda moguće objavljivanje ovakvih tekstova - izjavio je za medije Perko Matović.
Zbog sramnog teksta reagovalo je i Ministarstvo informisanja koje je izrazilo ozbiljnu zabrinutost povodom objavljene analize. Ministarstvo je odbacilo ovakve ocene kao neutemeljene, politički motivisane i lišene konkretnih dokaza koji bi potvrdili tvrdnje o navodnom sistemskom ugrožavanju slobode medija u Republici Srbiji.
- Uprkos brojnim optužbama koje se godinama ponavljaju u delu javnosti, do danas nisu predstavljeni konkretni i proverljivi dokazi koji bi potvrdili postojanje organizovanog institucionalnog pritiska na medije od strane državnih organa - saopšteno je iz Ministarstva.
Ministarstvo podseća da je u prethodnom periodu organizovalo okrugle stolove, javne rasprave i konsultativne sastanke sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja, uključujući i ona koja se predstavljaju kao nezavisna udruženja novinara.
- Cilj ovih aktivnosti bio je unapređenje medijskog ambijenta, jačanje profesionalnih standarda i obezbeđivanje slobodnih, bezbednih i nesmetanih uslova za rad svih medija u Srbiji. Posebno ukazujemo da su autori predmetne analize predsednica Geta Mulići i Dinko Gruhonjić, a imajući u vidu njihovo ranije javno delovanje i stavove koje su iznosili o brojnim političkim i društvenim pitanjima, osnovano se postavlja pitanje objektivnosti i nepristrasnosti analize koja donosi tako ozbiljne ocene o stanju medijskih sloboda u Srbiji - navodi se u saopštenju.
U tekstu Gruhonjića i Mulićijeve Srbija je izdvojena kao možda najukorenjeniji primer sistemskog otpora izveštavanju o ratnim zločinima i tranzicionoj pravdi. Tvrdi se da "dominantni medijski narativi, posebno u provladinim i državnim medijima, glorifikuju osuđene ratne zločince, relativizuju presude međunarodnih sudova i promovišu revizionistička tumačenja ratova devedesetih".
Autori tvrde i da novinari koji se u Srbiji bave ratnim zločinima, nestalim osobama i regionalnim pomirenjem često postaju mete javnih napada i pravosudnih pritisaka, a posebnu pažnju izazvao je deo analize u kojem se studentski i građanski protesti, koji traju od novembra 2024, opisuju kao faktor koji je doveo do skromnih znakova društvenog napretka.
Kurir Politika