ODRŽAN NEXTGEN BETTING FORUM: Borba protiv crnog tržišta zajednički cilj regulatornih tela i odgovornih priređivača igara na sreću
Dodajte Kurir u vaš Google izborRazvoj industrije igara na sreću moguć je samo uz odgovorno ponašanje prema pojedincu i društvu, a borba protiv crnog tržišta zajednički je cilj regulatornih tela, legalnih priređivača igara na sreću, provajdera i finansijskih institucija, zaključeno je na ovogodišnjem NextGen Betting forumu. Događaj je drugu godinu zaredom okupio predstavnike države, sporta, najuticajnijih kompanija iz oblasti igara na sreću i stručne javnosti. U fokusu dijaloga bili su prihodi koje ova industrija donosi budžetu naše zemlje, podrška sportu i zajednici, ali i odgovorno priređivanje igara na sreću, namenjeno isključivo punoletnim građanima, uz borbu protiv sivog i crnog tržišta. Pažnja je posvećena i upotrebi najsavremenijih tehnologija i veštačke inteligencije, kao i prevenciji zavisnosti i mehanizmima zaštite igrača.
Gde je danas industrija igara na sreću u našoj zemlji?
Kompanija Mozzart je i ove godine bila deo događaja i pokretač važnih tema, a njeni predstavnici su kroz učešće na panelima ponudili odgovore na neka od najaktuelnijih pitanja. Aleksandar Ilić, izvršni direktor kompanije Mozzart, govorio je na panelu „Godinu dana kasnije – gde je danas betting industrija u Srbiji“.
https://www.instagram.com/reel/DZcp8QpPbyA/?igsh=dzg0dTVyN3VuYTZp
Predstavnici industrije i Uprave za igre na sreću složili su se da rast industrije treba da prati i dosledna primena propisa i zaštita korisnika, kao i da je rešenje u zajedničkoj borbi protiv crnog tržišta.
„Uvek je važno da pričamo o ovim važnim temama. Promene koje su prošle godine stupile na snagu su mnogo uticale na legalne priređivače igara na sreću i može se reći da su predstavljale izazov za celokupnu industriju. Kompletan set novih zakona podrazumevao je i unapređenje tehnoloških rešenja koja će omogućiti njihovu primenu. Kada poslujete odgovorno i u skladu sa zakonskim okvirima i regulativama, a pritom ste i lider koji teži da postavlja standarde na tržištu, to zahteva i prilično visoka ulaganja”, istakao je Ilić.
On je dodao da se na prošlogodišnjem forumu govorilo o značaju betting industrije za sport i društvenu zajednicu, a da se sad sve više priča o restrikcijama i kod nekih priređivača postoji jasan efekat smanjenja tih ulaganja. Zbog svega navedenog može se zaključiti da je Srbija u poslednjih godinu dana pogoršala svoju konkurentsku poziciju u odnosu na region.
Ilić je istakao da su zakonske promene svakako usporile rast jer, iako je tržište poraslo u 2025. godini, taj rast bi sigurno bio veći bez zakonskih ograničenja.
„Prosečan rast tržišta u periodu 2022–2024. bio je približno 26 odsto, u 2024. godini 22 odsto, a u 2025. godini je pao na 15 odsto. Pogotovo je usporen online segment poslovanja koji je svim drugim tržištima generator rasta i razvoja”, ilustrovao je Ilić svoje izlaganje konkretnim brojkama.
„Dakle, iako postoji značajan rast poreskih prihoda od igara na sreću kao rezultat povećanja poreza (40 odsto, verovatno najveće u istoriji), već se vidi usporavanje tržišta. Ovde moramo ukazati na više primera gde je preterana regulativa dovela do smanjenja prihoda, kao recimo u Holandiji.”
Na ovaj način legalni priređivači postaju manje konkurentni u odnosu na nelojalnu konkurenciju iz inostranstva. Nelegalni sajtovi, za razliku od odgovornih priređivača, ne podležu zakonskim regulativama i ne plaćaju poreze, što otvara mogućnost da igračima ponude veće bonuse, uz agresivno reklamiranje i promociju od strane influensera, a za te probleme još uvek ne postoje institucionalna rešenja. Priređivači su apelovali da bi to trebalo da budu naredni koraci u borbi za odgovorniju igru i uređenje ovog sektora.
Iz Uprave za igre na sreću najavljeno je da se radi na razvoju softverskog rešenja koje će prepoznavati da li iza stranih sajtova stoji neki oblik ilegalnog klađenja i takvi sajtovi će se automatski blokirati.
„Kada je u pitanju ilegalno klađenje, sistemi moraju da budu brži, moramo imati adekvatne sisteme kontrole. U Danskoj se na dnevnom nivou isključi 700 sajtova. Mi apsolutno pozdravljamo i podržavamo sve što se radi na ovom planu, kao i najavu novog softverskog rešenja za prepoznavanje i blokadu nelegalnih sajtova. Iza takvih sajtova stoje kompanije sa desetinama milijardi prihoda koje imaju konkurentsku prednost, ulažu u jak marketing, angažuju uticajne influensere i tako kreće krug koji je jako teško zaustaviti.”
Priređivači su poručili da je igara na sreću uvek bilo, ali da je važno da budu u pravnom okviru i da važe ista pravila za sve. Istaknuto je da maloletnika nema na uplatnim mestima niti sajtovima legalnih i odgovornih priređivača igara na sreću i da fokus treba da bude na sankcionisanju onih koji nisu regulisani.
„Voleo bih da u budućnosti imamo što više priređivača poput onih čiji su predstavnici na današnjem forumu. Pokazalo se da svi ozbiljni i veliki priređivači poštuju zakonske okvire. Mi smo do sada podneli preko 70 krivičnih prijava, ali nema prijava protiv velikih priređivača”, zaključio je na kraju panela direktor Uprave za igre na sreću Zoran Gašić.
Borba protiv crnog tržišta – saradnja države i industrije
Razgovor o gubicima države i industrije zbog neregulisanog tržišta, kao i potrebnim mehanizmima kontrole i zaštite i saradnji države i priređivača na tom cilju nastavljen je i u okviru panela „Borba protiv sivog i crnog tržišta”. Jelena Marković, izvršna direktorka korporativnih poslova kompanije Mozzart, govorila je o izazovima koje siva i crna zona stavljaju pred legalne priređivače.
„Kao lideri na tržištu imamo i najveću odgovornost, a najviše nas pogađa neujednačenost uslova nelegalnog tržišta i legalnih priređivača. Legalna industrija igara na sreću je jedna od najbolje regulisanih privrednih grana u Srbiji, koja samo na ime naknada za odobrenje i priređivanje u budžet uplaćuje oko 150.000.000 evra godišnje, dok ukupni poreski doprinos industrije prelazi 250.0000.000 evra. S druge strane, nelegalni operateri nemaju nikakve troškove prema državi, a procene pokazuju da budžet Srbije svake godine gubi oko 20.000.000 evra direktnih prihoda zbog više od 40 nelegalnih inostranih sajtova. Nelegalni priređivači ulažu u agresivan marketing, veće bonuse i onda mi kao legalni konstantno moramo da se borimo sa finansijskim vetrenjačama”, poručila je Marković.
Jelena je navela i neke od inicijativa koje je kompanija Mozzart pokrenula u cilju podsticanja odgovornog priređivanja igara na sreću.
„Mi smo kao udruženje uradili projekat sa Upravom za igre na sreću – napravili smo brošuru kako da se prepozna, prijavi i reaguje na ilegalno klađenje. Uprava za igre na sreću je prepoznala našu inicijativu i zajedno smo objavili materijal u štampanom i digitalnom formatu.”
Društvena odgovornost kao iskrena pobuda, a ne zakonska obaveza
Industrija igara na sreću danas predstavlja značajan deo ekonomije Srbije – kroz prihode od poreza i naknada, ali i ulaganja u tehnologiju, zapošljavanje i društvenu odgovornost. Upravo o tome bilo je reči na panelu „Društvena odgovornost – od donacija do održive zajednice” koji je otvorio ključna pitanja o uticaju ove industrije na društvo, važnosti strateškog ulaganja i sinergiji privatnog i javnog sektora.
Borjan Popović, upravitelj Fondacije Mozzart, govorio je o izazovima sa kojima se suočavaju svi koji se bave društveno odgovornim radom u okviru industrije koja često ima negativan predznak u javnosti. On je istakao da se ne radi samo na promeni percepcije, već i same suštine.
„Društvena odgovornost je bila naša težnja od samog starta. Kako smo se razvijali kao kompanija i privredni subjekt, tako su i naša ulaganja u zajednicu postajala sve veća. Ali važno je da napravimo jasnu razliku. Ono na šta nas zakon obavezuje, to je društveno odgovorno poslovanje, a društvena odgovornost je ono što nam nalaže savest – da zajednici u kojoj posluješ vratiš deo profita”, zaključio je Popović.
Promo