- Uputili su vas, rekoše, na mene kao vrhunskog znalca nemačkog jezika i jednog od (navodno) najboljih poznavaoca Beograda da za vaš cenjeni list ispričam ponešto o stanju stvari u Beogradu na dan dvadesetpetogodišnjice Petog oktobra i takozvanih demokratskih promena, od reči do reči piše u transkriptu da je Blanuša rekao Ulrichu Grillparzeru, novinaru Franfurter Algemeine Zeitunga dana dvadeset trećeg oktobra 2025. u aperitiv baru hotela „Moskva“ i odmah potom nastavio da priča ko navijen.
Ko vas je uputio? Ko me je tipovao? Kankaraš! Tipično za Kankaraša. Ali nebitno. Nije pogrešio. Tačno je! Perfektno govorim, (čitam/ pišem) nemački, tečno govorim (čitam/ pišem) engleski, francuski, ruski, italijanski, španski, holandski, kinyarwanda, swahili, služim se grčkim, arapskim i urduom, natucam turski i aramejski, znam sve o Beogradu, beogradskom pašaluku, tamnim stranama pašalučkih petih oktobara, znam štošta o tobožnjosti pašalučkih dinastičkih i peooktobarskih promena, decenijama se vucaram po Beogradu, znam sve njegove tajne, znam njegovu najveću tajnu, koju krije ko guja noge, da je Potemkinov velegrad Milde Sorte Dar-ül Cihad sa elementima Sodome i Gomore, milionsko neolitsko naselje, zapuštena arheološka iskopina Beograda iz njegovih (kratkotrajnih) najboljih dana.
Na margini transkripta piše da je, izgovorivši to, Blanuša napravio pauzu, zapalio cigaretu, nakašljao se i nastavio da priča:
retpostavljam, rekao je, kaže transkript, da ste u Beograd došli na novinarski safari, da vam treba šerpas, prevodilac i fixer. Nameravate da u Beogradu ostanete mesec, mesec i po dana, nudite mi da vam budem cicerone, da vas povezujem s ljudima, da vas uputim u stanje stvari, da vas brifujem, da vas opskrbim činjenicama potrebnim za pisanje reportaže o atmosferi u Beogradu na dan dvadesetpetogodišnjice petog oktobra i demokratskih promena, da vam se, nadalje, nađem pri ruci na rudarskom poslu prikupljanja sirove grade za vaš lični projekat, in-depth story o uzrocima i okolnostima raspada Jugoslavije, čija se, uzgred rečno, poslednja faza, tobožnji studentski protesti protiv diktatorskog režima predsednika Srbo Juvénala BeoHabyarimane (Vučića) - o kojima takođe nameravate da pišete - upravo odvija na uzavrelim beogradskim ulicama, koji će (protesti) u trenutku odlaska ovog teksta iz štampe, završiti u kaljuzi entropije (iz koje su nastali, u koju se vraćaju, piše na margini transkripta).