Posle paklenih vrućina, stižu kiša i sparina: Lekari objasnili zašto se odjednom osećamo isprcrpljeno i šta se dešava u telu
Dodajte Kurir u vaš Google izborPosle nekoliko dana nesnosnih vrućina konačno stižu oblaci, kiša i pad temperature. Mnogi tada očekuju olakšanje, ali umesto toga bude se sa glavoboljom, osećajem malaksalosti, bolovima u zglobovima ili vrtoglavicom. Ako vam se to često dešava, niste jedini.
Stručnjaci ovaj fenomen povezuju sa meteoropatijom, odnosno pojačanom osetljivošću organizma na nagle promene vremena. Iako se dugo smatralo da je reč samo o subjektivnom osećaju, danas postoji sve više naučnih dokaza da promene atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha zaista mogu da izazovu ili pogoršaju određene tegobe kod osetljivih osoba.
Zašto se telo oseća gore baš kada stigne kiša?
Kada posle toplotnog talasa stigne nevreme, najčešće dolazi do pada atmosferskog pritiska. Upravo ta promena predstavlja okidač za mnoge ljude.
Pregled naučnih studija objavljen u stručnom časopisu Journal of Medicine and Life navodi da meteorološki faktori, poput promena barometarskog pritiska, temperature, vlažnosti i prolaska vremenskih frontova, mogu da utiču na nervni sistem, ravnotežu hormona, cirkulaciju i način na koji organizam doživljava bol.
Naučnici smatraju da važnu ulogu ima unutrašnje uvo, koje kod pojedinih ljudi može biti posebno osetljivo na promene atmosferskog pritiska. Kada pritisak počne da opada, mozak to registruje kao stresnu promenu, što može dovesti do aktivacije autonomnog nervnog sistema. Posledica su umor, glavobolja, vrtoglavica, osećaj "teške glave", pa čak i promene raspoloženja.
Glava, zglobovi i stari bolovi prvi reaguju
Mnogi primećuju da ih glava zaboli nekoliko sati pre nego što počne kiša. Neki osećaju bolove u kolenima, kukovima ili leđima, dok drugi prijavljuju da ih bole mesta starih povreda ili ožiljci.
Prema dostupnim istraživanjima, pad atmosferskog pritiska može povećati osetljivost upaljenih tkiva i pojačati osećaj bola, zbog čega osobe sa migrenama, osteoartritisom ili hroničnim bolovima često prijavljuju pogoršanje simptoma neposredno pre nevremena.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da vremenske prilike nisu jedini uzrok ovih tegoba. One predstavljaju jedan od mogućih okidača kod ljudi koji već imaju predispoziciju za migrene, bolove u zglobovima ili druge hronične probleme.
Ko najčešće oseća posledice nagle promene vremena?
Meteoropatija se može javiti kod bilo koga, ali se češće prijavljuje kod:
osoba koje pate od migrenaljudi sa niskim krvnim pritiskomosoba sa reumatskim oboljenjima i osteoartritisomstarijih osobažena, naročito u periodu menopauzeljudi sa hroničnim bolovima ili poremećajima ravnoteže.Šta može da pomogne?
Iako vreme ne možemo da promenimo, možemo pomoći organizmu da lakše podnese nagle promene.
Lekari savetuju da tokom velikih vrućina i neposredno pred dolazak nevremena unosite dovoljno tečnosti, ne preskačete obroke, izbegavate naglo ustajanje ako imate nizak krvni pritisak, dovoljno spavate i, ukoliko bolujete od migrene ili hroničnih bolesti, redovno uzimate propisanu terapiju. Hidratacija je posebno važna jer se tokom toplotnih talasa gubi velika količina tečnosti znojenjem, a dehidracija sama po sebi može izazvati glavobolju, vrtoglavicu i osećaj iscrpljenosti.
Ako se simptomi ponavljaju pri svakoj promeni vremena ili postanu intenzivni, potrebno je obratiti se lekaru kako bi se isključili drugi zdravstveni uzroci i utvrdilo da li je zaista reč o meteoropatiji.
(Kurir.rs/ Ona)
Bonus video: