Ja sam onkolog i ova dva začina nikad ne stavljam: Hranu koju Srbi obožavaju tokom leta lekari izbegavaju
Dodajte Kurir u vaš Google izborIshrana ne može da pruži potpunu zaštitu od malignih bolesti, ali način na koji se hranimo godinama može da utiče na rizik od razvoja pojedinih vrsta raka. Zbog toga stručnjaci savetuju da se pažnja ne usmerava na jedan obrok ili povremeni „greh“, već na navike koje svakodnevno ponavljamo.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da se između 30 i 50 odsto slučajeva raka može sprečiti smanjenjem poznatih faktora rizika. Pored kvalitetnije ishrane, važni su nepušenje, fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, zaštita od štetnog sunčevog zračenja i smanjenje konzumiranja alkohola.
Doktor Mark Ašamala, načelnik radiološke onkologije u zdravstvenom sistemu Episcopal Health Services, ističe da je ishrana jedan od faktora na koje čovek može da utiče. To, međutim, ne znači da bi trebalo analizirati svaki zalogaj ili osećati krivicu zbog hrane koja se jede u posebnim prilikama.
Rak ne nastaje zbog jednog začina, sosa ili obroka. Na njegov razvoj mogu da utiču nasledni faktori, godine, pušenje, alkohol, višak kilograma, nedovoljno kretanja, izloženost štetnim materijama i celokupan način ishrane.
Nije važan jedan obrok, već ono što jedemo godinama
Onkolog Avišek Kumar objašnjava da prevencija raka gotovo nikada nije pitanje jednog „savršenog“ obroka. Mnogo je važnije ono što osoba jede redovno, tokom više godina.
Njegova preporuka je da se prednost daje povrću, voću, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, ribi i izvorima nemasnih proteina. Istovremeno bi trebalo ograničiti prerađeno meso, zaslađena pića, alkohol i proizvode sa mnogo dodatog šećera.
Slične smernice daje i Svetski fond za istraživanje raka, koji preporučuje održavanje zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i ishranu bogatu integralnim žitaricama, povrćem, voćem i pasuljem. Savetuje se i ograničavanje brze hrane, prerađenog mesa, slatkih napitaka i alkohola.
Ekstremne dijete, takozvani programi za čišćenje organizma i suplementi koji obećavaju zaštitu od raka nisu zamena za uravnoteženu ishranu. Istraživanja nisu pokazala da vitaminski i antioksidativni suplementi kod zdrave populacije pouzdano sprečavaju nastanak raka.
Dodatak jelima koji onkolozi ne preporučuju za svaki dan
Među proizvodima koje doktor Kumar izbegava u svakodnevnoj ishrani nalaze se dodaci napravljeni od prerađene slanine. Tu spadaju sitni komadići slanine koji se stavljaju preko salata i testenine,namazi od slanine i slični industrijski proizvodi.
Problem nije u tome što će jedna porcija izazvati bolest, već u čestom i dugotrajnom konzumiranju prerađenog mesa.
Međunarodna agencija za istraživanje raka, koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, svrstala je prerađeno meso u grupu proizvoda za koje postoje dovoljni dokazi da mogu da izazovu rak kod ljudi. Najčvršća veza utvrđena je sa rakom debelog creva.
U prerađeno meso ubrajaju se proizvodi čiji je ukus ili rok trajanja menjan soljenjem, sušenjem, dimljenjem, fermentacijom ili dodavanjem konzervansa. To mogu biti slanina, kobasice, viršle, šunka i pojedine mesne prerađevine.
Nitriti i nitrati koji se koriste u nekim proizvodima mogu u organizmu da učestvuju u stvaranju N-nitrozo jedinjenja, koja mogu oštetiti ćelije. Zbog toga stručnjaci savetuju da se prerađeno meso jede što ređe, dok bi crveno meso trebalo konzumirati umereno.
Ni roštiljski sos nije bezazlen kada se koristi svakodnevno
Drugi dodatak na koji onkolozi skreću pažnju jeste industrijski roštiljski sos sa velikom količinom dodatog šećera.
Na deklaracijama pojedinih proizvoda šećer, glukozno-fruktozni sirup ili kukuruzni sirup nalaze se među prvim sastojcima. Jedna kašika takvog sosa neće izazvati rak, ali svakodnevna upotreba može povećati ukupan unos šećera i kalorija.
Važno je naglasiti da šećer sam po sebi ne „hrani rak“ na način na koji se to često predstavlja na društvenim mrežama. Veza je uglavnom posredna: dugotrajan prekomeran unos kalorične hrane i slatkih napitaka može doprineti gojenju, insulinskoj rezistenciji i metaboličkim problemima.
Gojaznost je povezana sa većim rizikom od više vrsta malignih bolesti, uključujući rak dojke nakon menopauze, debelog creva, endometrijuma, bubrega, pankreasa, jetre i jednjaka.
Roštiljski sos se, osim toga, često jede uz kobasice, slaninu, viršle i jako zapečeno meso. Zbog toga ga stručnjaci ne svrstavaju među dodatke koje bi trebalo koristiti svakodnevno.
Kako naglašava doktor Kumar, problem nije povremeni letnji roštilj, već obrazac ishrane koji se ponavlja godinama.
Čime zameniti slaninu i sosove pune šećera
Hrani je moguće dati bogat, dimljen ili pikantan ukus i bez prerađenog mesa i velikih količina šećera.
Kao zamenu za dodatke od slanine mogu da posluže dimljena mlevena paprika, pečurke, masline, karamelizovani luk, beli luk i različite vrste začinskog bilja.
Umesto industrijskog roštiljskog sosa mogu se koristiti:
senf bez mnogo dodatog šećera, sveža salsa od paradajza, humus, caciki, čimičuri, sos na bazi jogurta, kao i jednostavan preliv od maslinovog ulja, sirćeta, limuna i začina.
Video: Ishrana Bele Hadid