Folarin Balogun bio je isključen na utakmici protiv Bosne i Hercegovine. FIFA od 1962. nikada nije dopustila da se na terenu pojavi igrač koji je u utakmici ranije dobio crveni karton, pa je trebalo očekivati da će odsustvovati iz meča protiv Belgije.
Onda je Donald Tramp, impulsivan kakav jeste, telefonom pozvao Infantina i „sugerisao“ da bi suspenzija trebalo da bude ukinuta. FIFA je narednog dana kapitulirala, iako je njena (nezavisna) disciplinska komisija neuverljivo tvrdila da odluka o suspenziji kazne nema veze s politikom. Tramp ih je demantovao. Pohvalio se da njemu pripadaju zasluge što je Balogun istrčao na teren.
„Ukoliko je telefonski poziv doveo do ove neshvatljive odluke, to je okrutno kršenje najosnovnijih pravila fudbala i sporta. Kako FIFA može da poziva na fer-plej“, pitao je šef belgijske diplomatije Maksim Prevo.
Belgija je ipak pobedila, ali pukla je bruka. Proklamovana politička neutralnost FIFA ozbiljno je uzdrmana. Intervencija jednog šefa države u sportu koji bi trebalo da bude iznad politike je zabrinjavajuća. Ukazuje na perfidnu korupciju u kojoj se umesto novca koristi moć.
„Ovo po mom mišljenju potvrđuje da je FIFA duboko korumpirana organizacija“, smatra evroposlanik iz Irske Bari Endruz. „Nažalost, decenijama se pominju primeri kako je FIFA korumpirala sport na najvišem nivou.“ Svi su se odmah setili sumnjivih okolnosti pod kojima je Katar dobio prošlo Svetsko prvenstvo.
Šef Bele kuće kasnije je izjavio da ne poznaje fudbalska pravila. Zaboravio je da mu je Infantino u Ovalnoj sobi 2018. objašnjavao šta su crveni i žuti kartoni. No, Trampa mnogo više zanima golf. Intervenisao je jer ne može da izdrži da se ne umeša. Haos koji je izazvao je neplaniran.
Za Infantina i za kuću svetskog fudbala u Cirihu ovo je više nego ozbiljno. Infantino, koji je 18 meseci proveo jureći Trampa da bi mu poklonio narukvicu prijateljstva, nagradu FIFA za mir, magičnu loptu i crveni karton. Prvi čovek FIFA je taj koji mora da zna sve finese fudbalske organizacije.
Evropska fudbalska federacija (UEFA) bila je „zgrožena“ Trampovom intervencijom i Infantinovom saglasnošću. Ova „neviđena, neshvatljiva i neopravdana“ odluka je „prešla crvenu liniju“. „Ovo je samo vrh ledenog brega“, komentariše šef španske La Lige Havijer Tebas. „Ovo je naša, a ne njihova igra“, izjavio je verovatno budući selektor Nemačke i bivši trener Liverpula Jirgen Klop.
Drugi su ćutali i izbegavali da se zamere Švajcarcu, bez obzira na sve intrige koje okružuju najmoćnijeg čoveka svetskog fudbala. Ima tu raznih kalkulacija.
Infantinu je neophodno 106 od 211 glasova, a o njima se unutar FIFA pregovara i - trguje. Kako većinu članica čine male zemlje i teritorije koje sanjaju o stotinama hiljada dolara koje FIFA deli, aritmetika je Infantinovoj na strani.
Ima i računica oko toga ko će biti domaćin prvenstava 2038. i 2042? Bolje je biti uz Infantina, koji će, gotovo je izvesno, obezbediti novi mandat sledeće godine.
Pozicije unutar FIFA donose lukrativne zarade i privilegije, pa članovi često slede lične interese, a ne interese svojih federacija. Zašto bi se bunili protiv nečega što kritičari opisuju kao „despotski“ i potpuno netransparentan način upravljanja?
Fudbal je ipak ujedinio svet. Američki tim je prvi platio cenu, pa je njihov uspeh što su ušli u poslednjih 16 pokopan u Trampovom blatu. Svet se radovao pobedi Belgije, koja je koliko fudbalska, toliko i moralna. Amerika je imala najveću priliku u istoriji svog „sokera“, kako zovu fudbal. Protraćili su je i za to mogu da zahvale Trampu kome je fudbal ionako uzgredni šou.
Hoće li neku cenu platiti Infantino, koji, uz platu od oko pet miliona evra godišnje, sebe predstavljao kao globalni brend? Deluje da je promena nemoguća.
Cenu će platiti fudbal. Okrnjen je jedan veliki spektakl. Povređena je duša igre, zatrovan je izvor radosti, odneto je poverenje. FIFA je otvorila vrata politici i pokazala se kao neprijatelj fudbala.