PAKAO U NAJHLADNIJOJ PRESTONICI SVETA! Temperature obaraju rekorde, stručnjaci upozoravaju: "Biće još gore"
Dodajte Kurir u vaš Google izborStručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine predstavljaju deo šireg klimatskog trenda koji povećava rizike po zdravlje ljudi, kao i po snabdevanje vodom i hranom širom Centralne Azije.
Leto u Astani tek je na polovini, a stanovnici glavnog grada Kazahstana već su doživeli dva rekordna toplotna talasa.
Dana 14. jula temperatura je dostigla 39,5 stepeni Celzijusa, čime je oboren prethodni rekord za taj datum od 35,3 stepena, postavljen pre 34 godine. Samo tri nedelje ranije, 23. juna, grad je takođe oborio temperaturni rekord, kada je izmereno 36,8 stepeni, više od dosadašnjeg maksimuma od 36,4 stepena iz 1941. godine.
Prošle sedmice stanovnici su nastavili da dobijaju upozorenja putem kazahstanskog sistema za vanredne situacije 112, pošto su se temperature zadržavale oko 36 stepeni.
Astana nije jedini grad pogođen ekstremnim vrućinama. Širom Kazahstana temperature su dostizale čak 44 stepena na jugozapadu zemlje, dok su na jugu i jugoistoku izmerene vrednosti između 45 i 48 stepeni.
Prema podacima Nacionalne hidrometeorološke službe Kazahstana, visoke temperature zadržaće se do kraja jula, a u zapadnim i južnim delovima zemlje očekuju se dnevne temperature između 35 i 45 stepeni.
Ovog leta društvene mreže ponovo su preplavili snimci iz južnog Kazahstana na kojima stanovnici peku jaja na površinama zagrejanim suncem dok temperature prelaze 40 stepeni.
Zdravstveni sistem pod sve većim pritiskom
Prema podacima UNICEF-a, gotovo tri četvrtine teritorije Kazahstana izloženo je klimatskim rizicima koji utiču na zdravlje stanovništva. Nedavni izveštaj Svetske banke upozorava da bi, bez ozbiljnijih mera prilagođavanja klimatskim promenama, broj smrtnih slučajeva izazvanih ekstremnim vrućinama u gradovima Evrope i Centralne Azije mogao da se utrostruči do 2050. godine.
Ipak, trenutno nije moguće utvrditi koliko ljudi u Kazahstanu godišnje umre usled ekstremnih vrućina. Ministarstvo zdravlja te zemlje saopštilo je za Euronews da ne vodi posebnu nacionalnu statistiku o smrtnim slučajevima povezanim sa visokim temperaturama.
Ministarstvo je priznalo i da Kazahstan još nema nacionalni plan za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa koji bi bio u potpunosti usklađen sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, iako su pojedine mere već uvedene. Među njima su javna upozorenja na visoke temperature i zdravstveni saveti namenjeni posebno ugroženim grupama, poput starijih osoba, dece i hroničnih bolesnika.
Zvaničnici navode da je u toku unapređenje sistema za praćenje posledica klimatskih promena po zdravlje stanovništva, uključujući procenu broja smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge upozorava da Centralnu Aziju očekuje nagli porast smrtnosti izazvane toplotnim talasima kako se klima bude zagrevala.
"Projekcije pokazuju da će Kazahstan i Uzbekistan u narednom periodu imati najveći porast stope smrtnosti povezane sa toplotnim talasima u Centralnoj Aziji, čak i prema umerenim klimatskim scenarijima. Nažalost, biće još gore."
On smatra da vlade moraju da reaguju odmah, a ne tek kada nastupi novi toplotni talas.
"Svaka država, uključujući Kazahstan, mora da usvoji plan zaštite zdravlja od ekstremnih vrućina pre sledećeg leta, a ne tokom njega."
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zemlje koje su uvele ovakve planove uspele su da smanje višak smrtnosti izazvane ekstremnim vrućinama za oko 25 odsto.
Kluge upozorava da bi odlaganje mera moglo posebno skupo da košta Centralnu Aziju, gde veliki broj ljudi živi u ruralnim područjima sa ograničenim pristupom rashlađivanju.
Toplotni talasi deo dugoročnih klimatskih promena
Nedavni toplotni talas nije izolovan vremenski događaj, već deo dugoročnog trenda zagrevanja.
Prema podacima državne meteorološke službe Kazhidromet, Kazahstan se zagreva brže od svetskog proseka. Tokom 2025. godine zabeležena je najviša prosečna temperatura otkako postoje merenja, gotovo tri stepena iznad klimatskog proseka.
Istovremeno raste broj dana sa temperaturama iznad 30 i 35 stepeni, što povećava rizik od suša, naročito u južnim i zapadnim delovima zemlje.
Ekstremne vrućine povećavaju i opasnost od šumskih požara. Ministarstvo ekologije Kazahstana saopštilo je da su gotovo svi dosadašnji požari ugašeni ili stavljeni pod kontrolu, ali upozorava da opasnost od novih požara ostaje velika dok god traju visoke temperature.
Posledice klimatskih promena ne ogledaju se samo u toplijim letima. Ranije topljenje snega izaziva ranije prolećne poplave, zbog čega je teže sačuvati vodu u akumulacijama za navodnjavanje tokom leta. Blaže zime takođe smanjuju količinu vlage koja prodire u dublje slojeve zemljišta, što može negativno uticati na prinose.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, Centralna Azija se u celini zagreva brže od globalnog proseka. Stručnjaci objašnjavaju da se kopno, udaljeno od okeana, zagreva znatno brže od priobalnih područja.
"Gotovo ceo region suočava se sa sve češćim i dugotrajnijim toplotnim talasima tokom toplog dela godine", rekao je Saulet Sakenov, analitičar klimatskih projekata Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Kazahstanu.
Prema njegovim rečima, glečeri u Kazahstanu od 1950. godine izgubili su između 14 i 30 odsto svoje mase. Iako ubrzano topljenje trenutno povećava protok reka, upozorava da će se taj trend u budućnosti preokrenuti.
"Do kraja veka, kada se zalihe leda u glečerima iscrpe, suočićemo se sa ozbiljnim nestašicama vode. Protok reka Sir Darje, Ili i drugih planinskih rečnih slivova značajno će opasti, što će predstavljati rizik za vodosnabdevanje, proizvodnju hrane i energetsku bezbednost širom Centralne Azije", rekao je Sakenov.
Za Kazahstan, jednog od najvećih svetskih izvoznika pšenice, dugotrajne vrućine i suše predstavljaju ozbiljnu pretnju poljoprivrednoj proizvodnji, stočarstvu i snabdevanju vodom, što izaziva zabrinutost ne samo za domaću poljoprivredu već i za prehrambenu bezbednost čitavog regiona.
Stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine predstavljaju deo šireg klimatskog trenda koji povećava rizike po zdravlje ljudi, kao i po snabdevanje vodom i hranom širom Centralne Azije.
Leto u Astani tek je na polovini, a stanovnici glavnog grada Kazahstana već su doživeli dva rekordna toplotna talasa.
Dana 14. jula temperatura je dostigla 39,5 stepeni Celzijusa, čime je oboren prethodni rekord za taj datum od 35,3 stepena, postavljen pre 34 godine. Samo tri nedelje ranije, 23. juna, grad je takođe oborio temperaturni rekord, kada je izmereno 36,8 stepeni, više od dosadašnjeg maksimuma od 36,4 stepena iz 1941. godine.
Prošle sedmice stanovnici su nastavili da dobijaju upozorenja putem kazahstanskog sistema za vanredne situacije 112, pošto su se temperature zadržavale oko 36 stepeni.
Astana nije jedini grad pogođen ekstremnim vrućinama. Širom Kazahstana temperature su dostizale čak 44 stepena na jugozapadu zemlje, dok su na jugu i jugoistoku izmerene vrednosti između 45 i 48 stepeni.
Prema podacima Nacionalne hidrometeorološke službe Kazahstana, visoke temperature zadržaće se do kraja jula, a u zapadnim i južnim delovima zemlje očekuju se dnevne temperature između 35 i 45 stepeni.
Ovog leta društvene mreže ponovo su preplavili snimci iz južnog Kazahstana na kojima stanovnici peku jaja na površinama zagrejanim suncem dok temperature prelaze 40 stepeni.
Zdravstveni sistem pod sve većim pritiskom
Prema podacima UNICEF-a, gotovo tri četvrtine teritorije Kazahstana izloženo je klimatskim rizicima koji utiču na zdravlje stanovništva. Nedavni izveštaj Svetske banke upozorava da bi, bez ozbiljnijih mera prilagođavanja klimatskim promenama, broj smrtnih slučajeva izazvanih ekstremnim vrućinama u gradovima Evrope i Centralne Azije mogao da se utrostruči do 2050. godine.
Ipak, trenutno nije moguće utvrditi koliko ljudi u Kazahstanu godišnje umre usled ekstremnih vrućina. Ministarstvo zdravlja te zemlje saopštilo je za Euronews da ne vodi posebnu nacionalnu statistiku o smrtnim slučajevima povezanim sa visokim temperaturama.
Ministarstvo je priznalo i da Kazahstan još nema nacionalni plan za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa koji bi bio u potpunosti usklađen sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, iako su pojedine mere već uvedene. Među njima su javna upozorenja na visoke temperature i zdravstveni saveti namenjeni posebno ugroženim grupama, poput starijih osoba, dece i hroničnih bolesnika.
Zvaničnici navode da je u toku unapređenje sistema za praćenje posledica klimatskih promena po zdravlje stanovništva, uključujući procenu broja smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge upozorava da Centralnu Aziju očekuje nagli porast smrtnosti izazvane toplotnim talasima kako se klima bude zagrevala.
"Projekcije pokazuju da će Kazahstan i Uzbekistan u narednom periodu imati najveći porast stope smrtnosti povezane sa toplotnim talasima u Centralnoj Aziji, čak i prema umerenim klimatskim scenarijima. Nažalost, biće još gore."
On smatra da vlade moraju da reaguju odmah, a ne tek kada nastupi novi toplotni talas.
"Svaka država, uključujući Kazahstan, mora da usvoji plan zaštite zdravlja od ekstremnih vrućina pre sledećeg leta, a ne tokom njega."
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zemlje koje su uvele ovakve planove uspele su da smanje višak smrtnosti izazvane ekstremnim vrućinama za oko 25 odsto.
Kluge upozorava da bi odlaganje mera moglo posebno skupo da košta Centralnu Aziju, gde veliki broj ljudi živi u ruralnim područjima sa ograničenim pristupom rashlađivanju.
Toplotni talasi deo dugoročnih klimatskih promena
Nedavni toplotni talas nije izolovan vremenski događaj, već deo dugoročnog trenda zagrevanja.
Prema podacima državne meteorološke službe Kazhidromet, Kazahstan se zagreva brže od svetskog proseka. Tokom 2025. godine zabeležena je najviša prosečna temperatura otkako postoje merenja, gotovo tri stepena iznad klimatskog proseka.
Istovremeno raste broj dana sa temperaturama iznad 30 i 35 stepeni, što povećava rizik od suša, naročito u južnim i zapadnim delovima zemlje.
Ekstremne vrućine povećavaju i opasnost od šumskih požara. Ministarstvo ekologije Kazahstana saopštilo je da su gotovo svi dosadašnji požari ugašeni ili stavljeni pod kontrolu, ali upozorava da opasnost od novih požara ostaje velika dok god traju visoke temperature.
Posledice klimatskih promena ne ogledaju se samo u toplijim letima. Ranije topljenje snega izaziva ranije prolećne poplave, zbog čega je teže sačuvati vodu u akumulacijama za navodnjavanje tokom leta. Blaže zime takođe smanjuju količinu vlage koja prodire u dublje slojeve zemljišta, što može negativno uticati na prinose.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, Centralna Azija se u celini zagreva brže od globalnog proseka. Stručnjaci objašnjavaju da se kopno, udaljeno od okeana, zagreva znatno brže od priobalnih područja.
"Gotovo ceo region suočava se sa sve češćim i dugotrajnijim toplotnim talasima tokom toplog dela godine", rekao je Saulet Sakenov, analitičar klimatskih projekata Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Kazahstanu.
Prema njegovim rečima, glečeri u Kazahstanu od 1950. godine izgubili su između 14 i 30 odsto svoje mase. Iako ubrzano topljenje trenutno povećava protok reka, upozorava da će se taj trend u budućnosti preokrenuti.
"Do kraja veka, kada se zalihe leda u glečerima iscrpe, suočićemo se sa ozbiljnim nestašicama vode. Protok reka Sir Darje, Ili i drugih planinskih rečnih slivova značajno će opasti, što će predstavljati rizik za vodosnabdevanje, proizvodnju hrane i energetsku bezbednost širom Centralne Azije", rekao je Sakenov.
Za Kazahstan, jednog od najvećih svetskih izvoznika pšenice, dugotrajne vrućine i suše predstavljaju ozbiljnu pretnju poljoprivrednoj proizvodnji, stočarstvu i snabdevanju vodom, što izaziva zabrinutost ne samo za domaću poljoprivredu već i za prehrambenu bezbednost čitavog regiona.
(Kurir.rs/Euronews)