Poslednja želja Dobrice Ćosića razljutila mnoge: "Obukao je pidžamu, legao i umro u mom zagrljaju"
Dodajte Kurir u vaš Google izborAna Ćosić Vukić, ćerka istaknutog akademika i književnika Dobrice Ćosića, govorila je o životu sa ocem, njihovom posebnom odnosu, ali i o njegovim poslednjim trenucima. U emotivnoj ispovesti otkrila je kako je izgledala noć u kojoj je preminuo, šta je uradio svega nekoliko sati pre smrti, ali i koju njegovu poslednju želju je ispunila uprkos nezadovoljstvu pojedinaca.
Dobrica Ćosić je i u poznim godinama imao ustaljenu naviku da svake večeri pešači. Njegove šetnje su nekada bile duge najmanje pet kilometara, potom četiri, a kasnije tri, jer mu se staza vremenom skraćivala.
Od te navike nije želeo da odustane ni poslednje večeri svog života. Nagovarao je ćerku da izađu i prošetaju, ali ga je Ana zamolila da se odmore i šetnju ostave za naredni dan. Nije ni slutila da će to biti njihova poslednja zajednička noć.
Posle pada odmah je nastavio da piše
Pre nego što su uopšte razgovarali o odlasku u šetnju, oko 22 časa u stanu se dogodio incident.Dobrica Ćosić zapeo je za tepih i pao u uskom prostoru između police sa knjigama i stola.
Zbog slabosti u mišićima nije mogao sam da se podigne, dok ni Ana nije imala dovoljno snage da ga uspravi. Zato je pozvala svog sina, koji je odmah došao da im pomogne.
Iako bi mnogi nakon takvog pada poželeli samo da se odmore, Ćosić je postupio potpuno drugačije. Čim su ga podigli, seo je za svoj radni sto i počeo da piše.
Ana je tek kasnije uspela da ga nagovori da prekine sa radom i legne. Pristao je da ode na spavanje tek kada je i ona odlučila da legne.
„Umro je u mom zagrljaju“
Upravo tada dogodili su se njihovi poslednji zajednički trenuci, koje je Ana Ćosić Vukić opisala u emisiji Mire Adanje Polak.
– On je obukao pidžamu, legao pored mene i zagrlio me. Zaista neverovatno. Ako postoji neka mirna, spokojna smrt, on je na neki način to doživeo. Umro je u mom zagrljaju – ispričala je njegova ćerka.
Ana je dodala da je te noći bila njegov poslednji prijatelj. Podsetila je i na očeve reči da su svi njegovi prijatelji odavno mrtvi, što je u tom periodu njegovog života zaista bilo tako.
Zbog toga nije bila samo ćerka koja je ostala uz njega do samog kraja, već i osoba sa kojom je delio svoje poslednje sate.
Pogledajte u galeriji kako je izgledala njegova soba:
Ostavio pismo „Mom jedinom detetu“
Dobrica Ćosić nije ostavio zvaničan testament, jer je autorska prava na svoja dela nekoliko godina pre smrti preneo na ćerku. Ipak, iza njega je ostalo pismo naslovljeno „Mom jedinom detetu“, koje je pisao i dopunjavao nekoliko godina.
Ani je stalno govorio gde se to pismo nalazi, ali ona nikada nije pokušala da ga pronađe i pročita dok je njen otac bio živ.
Osim pisma namenjenog ćerki, književnik je ostavio i dva svojeručno napisana pisma. Jedno je uputio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a drugo Udruženju književnika Srbije.
Poslednja želja razljutila pojedince
Dobrica Ćosić imao je i jasnu želju u vezi sa onim što će se dogoditi nakon njegove smrti. Izričito je tražio da mu ne bude organizovana komemoracija.
Njegova ćerka odlučila je da tu želju u potpunosti ispoštuje. Zbog toga je odbila održavanje zvaničnih komemorativnih skupova, iako se takva odluka pojedinim ljudima nije dopala.
Ana, međutim, nije želela da postupi protivno poslednjoj volji svog oca. Bez obzira na negodovanje koje je njena odluka izazvala, ostala je dosledna onome što je Ćosić tražio.
„Vreme smrti“ umesto komemoracije
Umesto tradicionalne komemoracije, u Studentskom kulturnom centru održana je promocija njegovog čuvenog dela „Vreme smrti“. Događaj je istovremeno predstavljao veliku posvetu životu i stvaralaštvu Dobrice Ćosića.
Promocija je imala dodatni značaj jer su njegova dela ponovo počela da se štampaju nakon tri decenije pauze. Kako je Ana objasnila, Ćosićeve knjige nisu izdavane od 1990. godine.
Na taj način, umesto klasičnog oproštaja koji nije želeo, sećanje na njega sačuvano je kroz ono čemu je posvetio čitav život – njegove knjige.
Izuzetna ličnost
Dobrica Ćosić rođen je 29. decembra 1921. godine u Velikoj Drenovi kod Trstenika, a preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu. Bio je književnik, akademik i političar, kao i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije. U književnosti je ostavio dubok trag romanima „Daleko je sunce“, „Koreni“, „Deobe“, „Vreme smrti“ i „Vreme zla“, u kojima se bavio istorijskim, političkim i društvenim previranjima srpskog naroda. Za svoj rad dobio je brojne nagrade, među kojima je i NIN-ova nagrada za roman „Koreni“.
Video: In memoriam David Albahari