TRAMP OBJAVIO: Postignut je istorijski sporazum!
Dodajte Kurir u vaš Google izborDonald Tramp je objavio da je njegov Odbor za mir (Board of Peace) postigao "istorijski sporazum o potpunom razoružanju Hamasa i svih drugih naoružanih grupa u Gazi".
- Sporazum će biti sproveden u pažljivo osmišljenim fazama - napisao je američki predsednik na društvenoj mreži Truth Social. Prema njegovim rečima, plan podrazumeva povlačenje izraelskih snaga, čime bi se na kraju otvorio put za uspostavljanje "nove palestinske vlade".
Hamas: Nema razoružanja dok se Izrael ne povuče iz Gaze
Hamasneće preduzimati nikakve korake "u vezi sa razoružanjem" dok se Izrael ne povuče iz Gaze, izjavio je, prema navodima medija, član pregovaračkog tima te grupe. Iako Hamas još nije objavio zvanično saopštenje, visoki zvaničnik pokreta Gazi Hamad rekao je to za Al Džaziru.
U međuvremenu, izvor iz Hamasa rekao je agenciji Rojters da nacrt sporazuma predviđa da će teško naoružanje biti uskladišteno i ostati pod kontrolom palestinske administracije, kao i da ono neće biti predato Izraelu.
Ove izjave usledile su nakon što je Donald Tramp objavio da je njegov Odbor za mir postigao "istorijski sporazum" koji bi doveo do "potpunog razoružanja" svih naoružanih grupa u Gazi i otvorio put ka formiranju "nove palestinske vlade".
Izrael skeptičan
Jedan američki zvaničnik rekao je novinarima u četvrtak da je Izrael "veoma skeptičan da će Hamas pristati na razoružanje", ali je istovremeno naglasio da je Vašington "veoma uveren da će se Izrael pridržavati sporazuma".
- Ako se to ne dogodi, predsednik Tramp biće veoma, veoma razočaran - dodao je zvaničnik.
Odgovarajući na pitanje koliko bi proces mogao da traje, predstavnik Odbora za mir procenio je da će biti potrebno između 200 i 320 dana, iako je drugi američki zvaničnik umanjio značaj te procene.
Trampova objava usledila nekoliko dana nakon sastanka sa Netanjahuom u Vašingtonu
Izraelse još nije javno oglasio povodom Trampove tvrdnje da je njegov Odbor za mir postigao sporazum o "potpunom razoružanju Hamasa i svih drugih naoružanih grupa u Gazi".
Međutim, kako je ranije objavljeno, jedan izraelski zvaničnik je pre Trampove objave izjavio da je jedino prihvatljivo "potpuno demilitarizovanje" Gaze i uklanjanje celokupnog naoružanja.
Zanimljivo je da je Tramp ovu objavu izneo samo dva dana nakon što se u Vašingtonu sastao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, prvi put otkako su krajem februara pokrenuli rat protiv Irana.
Nije odmah bilo jasno da li je situacija u Gazi bila među temama gotovo devedesetominutnog sastanka održanog u utorak u Vašingtonu.
Obojica lidera ostala su prilično neodređena u vezi sa detaljima razgovora. Netanjahu je sastanak opisao kao "pozitivan i produktivan", dok je Tramp rekao da su razgovarali o "mnogim važnim temama".
Ipak, izraelski ambasador pri UN Deni Danon izjavio je u utorak da je Gaza bila jedna od tema razgovora, ali da je "na prvom mestu" bio rat sa Iranom.
Trampov Odbor za mir - šta je to i ko mu se pridružio?
Ideju o osnivanju Odbora za mirTramp je prvi put predstavio u septembru prošle godine kao deo svog plana za okončanje rata u Gazi.
Prvobitno je zamišljen kao telo koje bi pomoglo u očuvanju mira nakon što je u oktobru stupilo na snagu krhko primirje, iako su smrtonosni napadi nastavljeni tokom ove godine.
Prema predloženom planu, telo sastavljeno od 15 palestinskih lidera upravljalo bi svakodnevnim životom u Gazi i odgovaralo Odboru za mir.
Kasnije je najavljeno da će mandat ovog tela biti proširen i na rešavanje drugih globalnih sukoba, kao i na promovisanje mira širom sveta.
Tramp će biti prvi predsedavajući Odbora, koji je opisao kao "najprestižnije telo ikada formirano", a prema planu tu funkciju može da obavlja doživotno.
Biće formiran i osnivački izvršni odbor u kojem će, između ostalih, biti američki državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, Trampov zet Džared Kušner i bivši britanski premijer Toni Bler.
Kušner je rekao da Gazu vidi kao mesto koje će pokretati investicije i preduzetništvo - ne kao ratnu zonu, već kao investicionu priliku.
Ko je prihvatio, a ko odbio poziv?
Oko 60 država pozvano je da se pridruži Odboru, uz članarinu od jedne milijarde dolara za sticanje stalnog članstva. Gotovo polovina pozvanih zemalja prihvatila je poziv i na sajtu Odbora za mir navedene su kao "osnivački članovi".
To su:
Sjedinjene Američke Države, Albanija, Argentina, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bugarska, Kambodža, Egipat, Salvador, Mađarska, Indonezija, Izrael, Jordan, Kazahstan, tzv. Kosovo, Kuvajt, Mongolija, Maroko, Pakistan, Paragvaj, Katar, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan, Vijetnam.
S druge strane, više evropskih država odbilo je poziv, među njima Norveška, Švedska i Francuska, dok je italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti izjavio da bi pristupanje bilo u suprotnosti sa italijanskim ustavom.
Velika Britanija za sada nije pristala da se pridruži, navodeći kao razlog zabrinutost zbog toga što je poziv upućen i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ni Rusija ni Kina još nisu saopštile da li će prihvatiti poziv.
Koje su glavne primedbe?
Jedna od najvećih spornih tačaka za mnoge svetske lidere jeste potencijalni uticaj Odbora za mir na Ujedinjene nacije.
Pojedine države smatraju da bi Trampova inicijativa mogla da potkopa ulogu UN, posebno imajući u vidu da je američki predsednik više puta kritikovao tu organizaciju.
Po Trampovom mišljenju, Ujedinjene nacije "nisu bile od velike pomoći" i "nikada nisu ispunile svoj puni potencijal". Ipak, dodao je da bi trebalo da nastave da postoje "jer je njihov potencijal ogroman".
Stručnjaci UN osudili su Odbor za mir kao "nezakonit i nelegitiman manevar moćnih država vođen nostalgijom i pohlepom".