ZELENA RIZNICA OSTAVLJENA MORU I NEBU: Kada su Indija i Afrika otišle svaka svojim putem, na Sejšelima su ostale životinje koje više ne postoje nigde drugde
Dodajte Kurir u vaš Google izborJednoga jutra gledao sam u globus, zapazio, po ko zna koji put, nekoliko tačaka u plavetnilu Indijskog okeana. Zatvorio sam oči i poželeo da se tamo nađem. Kada sam ih otvorio, čvrsto sam odlučio da pronađem način da tu želju i ostvarim. Kratkotrajna pretraga na internetu urodila je jeftinom avionskom kartom. Našao se odmah i saputnik da sa mnom podeli troškove putovanja i za svega nekoliko dana našao sam se u avionu ka katarskoj Dohi, gde sam čekao let za Viktoriju, grad koji nije po meni dobio ime, ali mi je zbog „mog“ imena već unapred bio veoma drag.
Ostrva Mahe, Praslin i La Dig
„Samo“ 6.510 kilometara jugoistočno od Srbije, usred Indijskog okeana, nalazi se zemlja 192 puta manja od Srbije, sa 52 puta manje stanovnika. Navikao sam da Srbija bude minijaturna u poređenju s državama koje posećujem. No, u ovom slučaju naša zemlja je pravi džin! Sejšeli su tek nešto veći od zvanične teritorije grada Beograda, sa stanovništvom jedne Čukarice ili Kragujevca. To je slučaj tek kada se saberu sva ostrva, ostrvca, hridine i stene rasute po okeanu koje čine ovu državu. Izbrojali su ih 115, mada se teritorija Sejšela znatno širi ako se saberu i svi talasi, staništa ajkula, raža, više od hiljadu vrsta riba, tri stotine vrsti tvrdih i mekih korala, dvadeset i jedna vrsta morskih sisara, pet vrsti kornjača, osamsto pedeset vrsti beskičmenjaka...
Okeanske teritorije Sejšela su petnaest puta veće od Srbije! Sa čak 1,35 miliona kvadratnih kilometara okeana u okviru svoje teritorije i čak 491 kilometara obale, tek malo kraće od razdaljine vazdušnom linijom od Sombora do Vranja, Sejšeli su bogatstvo posebne vrste.
Ovde zaista živi samo 135.265 ljudi, ali se broj duša broji stotinama miliona! Potrebno je samo zagnjuriti ispod beskrajnog plavog plašta. U tim vodama svakodnevno živi, lovi, voli i množi se više od dve hiljade jedinstvenih morskih životinja, što Sejšele čini među najbogatijim mestima morskog biodiverziteta na planeti.
Kad se navuče ronilačko odelo i zagnjuri na plitko dno sejšelskih voda, na svega 30-50 metara dubine nailazi se na - Vojvodinu! Beskrajna plava plodna ravnica neverovatno podseća na našu severnu pokrajinu. Kada biste pod vodu potopili Banat, Bačku i Srem s Fruškom gorom, koja proviruje kao ostrvo, što je nekad davno i bila, dobila bi se verna kopija sejšelskog platoa!
Sva tri „velika“ ostrva - Mahe, Praslin i La Dig bili su davno jedinstvena celina, deo prakontinenta Godvane. Spajali su Indiju i Madagaskar u nepregledni zeleni raj po kojem su tumarali dinosaurusi. Indija i Madagaskar su se posvađali, pa se svako okrenuo i zaplovio na svoju stranu. Indija je okrenula leđa Africi i neverovatnom brzinom zaplovila ka severoistoku, gde ju je čekala grandiozna Azija. Afrika je tad ušla u Ginisovu knjigu rekorda u maratonu kontinenata s kraja na kraj planete, pomerajući se čak petnaest centimetara godišnje! Možda je srdito sa svoje bogate šarenolike haljine otresla nekoliko ukrasa da zauvek sijaju u plavetnilu morskih dubina - kao da su upravo tako nastali Sejšeli.
Skriveni kontinent
Sile u zemljinoj utrobi rastrgle su Godvanu, udaljile kontinente, a među sejšelskim, nekada planinskim vrhovima, rasule okeanske vode. Po dnu je i danas vidljiv najveći ožiljak na našoj planeti - ravan podmorski greben dugačak skoro pet hiljada kilometara, nastao dok je Indija žurila u zagrljaj Tibetu preko aktivne vulkanske ploče. Prošlo je od tada tričavih sedamdeset i pet miliona godina. Tričavih, jer večnost ne mari ni za godine ni za milione. Tako je nastao sejšelski mikrokontinent, zarobljen i izolovan. Mala napuštena zelena riznica ostavljena moru i nebu da tu igraju tajnoviti ples zapravo je minijaturni kontinent sam za sebe! Zasebna tektonska ploča, odvojena od svih drugih. Samo zato što je malena, samo zato što je potopljena, ona je skrajnuta i nepoznata, ona nije ubrojana u zvaničan broj kontinenata. Kada sam putovao velikim zemljama, kao što su Rusija ili Kina, činilo mi se da su one ceo kontinent sam za sebe zbog bogatstva i raznovrsnosti koje sadrže, ali Sejšeli su zaista i fizički - skriveni kontinent sam za sebe.
Današnje srce Sejšela su prastari ostaci Godvane, stare kontinentalne stene ostale da štrče usred okeanskog plavetnila. Iako, kao što to dame često rade, skrivaju godine, utvrđeno je da pamte barem 750 miliona kišnih i sušnih sezona. Indijski okean je najmlađi među tri velika svetska okeana (posle Tihog i Atlantskog) i za njih je još uvek nedonošče - sadašnji oblik je dobio posle 36 miliona godina.
Tako je uzbudljiv nastanak Sejšela! Turisti često nisu svesni da se na plažama kupaju na unikatnom komadu zemljine kore, jednom od najfascinantnijih geoloških fenomena na svetu. Sejšeli su jedina okeanska ostrva sačinjena od kontinentalnog granita! Ostrva uglavnom nastaju vulkanskom aktivnošću ili od korala, ali ovde se kupam i baškarim na vrhu nekadašnjeg prakontinenta! Štaviše, granit ne može da nastane u okeanu, on se isključivo formira u kontinentalnoj kori. Ta činjenica je žestoko zbunila Alfreda Vegenera, slavnog naučnika namerenog da dokaže da su najveći putnici na planeti zapravo - kontinenti! Zahvaljujući Sejšelima, u tome je uspeo, dokazavši kretanje kontinentalnih ploča. Kada su Indija i Afrika otišle svaka svojim putem, na Sejšelima su ostale da žive životinje koje više ne postoje nigde drugde na svetu - sada već slavne kornjače i vodozemci.
Krije milijarde barela nafte
No, nisu sva ostrva na Sejšelima granitna. Takva su samo unutrašnja, dok su ona okružena uobičajenim nastankom - taloženjem tokom više miliona godina koralnih polipa na vrhovima potonulih vulkana ili na ivicama podvodnog platoa. Ova ostrva su, za razliku od granitnih koja su prepuna brda i brdašaca, ravna poput tepsije, bez i najmanjeg uzvišenja. Tu nema reka ni izvora slatke vode, pa su uglavom nenastanjena (ako ne računamo ptice, kornjače i slična bića).
Sejšeli, izgubljeni kontinent, prava geološko-prirodna Atlantida preživela do današnjih dana u plitkom podvodnom platou krije milijarde barela nafte i prirodnog gasa. Tako barem tvrde naučnici, mada država sporo sprovodi istraživanja i zabranjuje eksploataciju. Zasad su priroda i milijarde dolara od turizma preči od prodaje podzemnog blaga, iako pohlepni ekonomisti tvrde da bi uništavanje prirode Sejšelce načinilo možda i najbogatijim ljudima na planeti, koji bi, do duše, verovatno kratko živeli zbog ogromnog zagađenja, ali bi mogli da budu sahranjeni u grobovima punim zelenih novčanica i zlatnih poluga.
Sejšeli su, na moje iznenađenje, već prvih dana, dok sam u Narodnom muzeju u Viktoriji slušao istoriju njihovog nastanka, na mene ostavili snažan utisak. Bilo mi je jasno: odabrao sam pravu destinaciju, naišao sam na nepoznato blago! Ovde treba doći ne samo zbog plaža, sunca i seksa - tri slavna turistička S (sand, sun, sex), koja svaku destinaciju začas učine izuzetno popularnom. Legende pričaju o gusarima koji su ispod najviših palmi zakopavali ogromne riznice blaga. Sejšeli su čudo prirode i riznica kulture povezana sa Srbijom na neverovatne načine. To ne može da sazna ni oseti na brzinu; za to treba imati njuh i upornost iskusnog putnika. Tada će vas ova ostrva obasuti neviđenim istinskim blagom, trajnijim i većim od svih gusarskih tovara.