Za vreme Drugog svetskog rata likvidirano je pola miliona Roma: NDH ih skoro potpuno istrebila na svom prostoru, tačan broj žrtava nikada nije utvrđen
Dodajte Kurir u vaš Google izborMeđunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta obeležava se svake godine 2. avgusta kako bi se odala počast stotinama hiljada Roma koji su stradali u progonima Nemačke, Nezavisne Države Hrvatske i drugih nacističkih saveznika tokom Drugog svetskog rata.
Datum je izabran u znak sećanja na noć između 2. i 3. avgusta 1944. godine, kada su nacisti u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau likvidirali nekoliko hiljada Roma, među kojima je bilo muškaraca, žena i dece. Uništenje takozvanog „ciganskog porodičnog logora“ u Aušvicu smatra se jednim od najstrašnijih zločina počinjenih nad romskim narodom tokom Holokausta.
Romi su širom okupirane Evrope bili izloženi sistematskom progonu, deportacijama, prinudnom radu i masovnim ubistvima. Istoričari procenjuju da je tokom rata život izgubilo između 220.000 i 500.000 Roma, iako zbog nepotpune dokumentacije tačan broj žrtava nikada nije sa sigurnošću utvrđen.
Genocid nad Romima u NDH
Nezavisna Država Hrvatska je tokom svog postojanja od 1941. do 1954. sprovodila politiku istrebljenja Srba, Jevreja i Roma na svojoj teritoriji. Genocid počinjen nad ova tri naroda bio je institucionalizovan - donošeni su rasni zakoni i propisi kojima su navedeni narodi potpuno dehumanizovani.
Za vreme Drugog svetskog rata, vlasti NDH odgovorne su za smrt više stotina hiljada Srba. Kada je reč o Romima, oni su gotovo potpuno istrebljeni u ovom periodu, uz procene da je stradalo oko 25.000 ljudi, a deportovano oko 26.000. Sistem koncentracionih logora Jasenovac, odneo je živote između 15.000 i 20.000 Roma.
Masovna hapšenja i deportacije Roma u koncentracioni logor Jasenovac odvijala su se od 20. maja do kraja jula 1942. Po dolasku u logor oduzete su im lične stvari, a spisak logoraša vođen je tek u prvim danima. Upravo zbog toga danas nemamo konačan spisak žrtava ustaškog režima, jer je najveći broj ljudi ubijen bez ikakve evidencije - na kućnim pragovima, poslu, ulici i njivama. Ostaci mnogih žrtava spaljivani su u pećima, bacani u jame ili sahranjivani u masovnim grobnicama koje do danas nisu istražene.
U junu 1942. godine, kada je broj pristiglih Roma u koncentracioni logor bio posebno visok, oni su podeljeni u dve grupe. Stariji muškarci, zajedno sa ženama i decom, odvojeni su od mlađih muškaraca i odmah poslani u Donju Gradinu na istrebljenje. Mlađi muškarci su smešteni u logor III C Jasenovca, tzv. "Ciglana", gde su zatvorenici umirali u velikom broju od gladi, žeđi, iscrpljenosti i fizičkog maltretiranja. Svakodnevno su bili vođeni na istrabljivanje. Samo mali broj Roma je podeljen u grupe za obavljanje fizičkih poslova, gde su pretežno radili na najzahtevnijim poslovima.
U selu Uštica, pored Jasenovca, ustaški koncentracioni logor za Rome, formirao je takozvani „Ciganski logor“. Tu su bile smeštene romske porodice, pretežno žene i deca, za koje nije bilo mesta u logoru III Ciglana Jasenovac zbog skučenih uslova nakon deportacija. Deo zarobljenika je tokom leta 1942. godine prevezen u Donju Gradinu i tamo istrebljen na najstrašnije načine, dok su drugi pobijeni u samom logoru. O tome svedoči dvadeset i jedna masovna grobnica na romskom groblju u Uštici.
U teritoriji okupirane Srbije, Nemci su tokom Drugog svetskog rata ubili hiljade Roma u logorima Banjica, Crveni Krst i Topovske Šupe.
Međunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta
Međunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta predstavlja podsetnik na razorne posledice rasizma, mržnje i netolerancije. Negovanjem kulture sećanja šalje se poruka da su zaštita ljudskih prava, jednakost i poštovanje dostojanstva svakog čoveka vrednosti koje moraju ostati temelj svakog društva kako se slični zločini nikada više ne bi ponovili.
Ovaj dan danas se obeležava komemoracijama, polaganjem venaca, obrazovnim programima i drugim događajima koji imaju za cilj očuvanje sećanja na nevine žrtve i podizanje svesti o stradanju Roma tokom Holokausta.
Bonus video: