Enigma! Britanski obaveštajac sakrio deo četničkog blaga: Iz aviona izbacivali zlato i dijamante da četnici kupe oružje, ali je Bil Hadson imao drugačije namere
Dodajte Kurir u vaš Google izborPriča o „ukradenom četničkom zlatu“ počinje noću 20. septembra 1941. godine, kada se na jadransku obalu u Perazića Dolu, kraj Petrovca u Crnoj Gori iskrcao pripadnik britanske obaveštajne službe SOE Dvejn Bil Hadson. U ovoj misiji, upućenoj iz Egipta, bili su i majori bivše jugoslovenske vojske Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović i radio-telegrafista Veljko Dragićević.
Bil Hadson, tada kapetan britanske armije, rođen 1910. godine u Južnoj Africi, po zanimanju je bio rudarski inženjer. Od 1936. do 1940. godine živeo je i radio u Srbiji, u rudnicima antimona Zajača, Kostajnik i Stolice kod Krupnja. Bio je ragbista, plivač, jahač, skijaš, bokser i rvač, govorio je šest jezika i uživao reputaciju zavodnika. Ozbiljni izvori kažu da je Jan Fleming imao na umu i njega kad je stvarao lik Džejmsa Bonda!
Tokom boravka u Jugoslaviji pre rata često je odlazio u Ivanjicu, kod inženjera Milutina Mladenovića, direktora rudnika antimona „Lisa“, što je značajno za nastavak priče. Ali o tom - potom!
Zadatak da "zapale Evropu"
U julu 1940. godine po nalogu Vinstona Čerčila formirana je SOE - Uprava za specijalne operacije, britanska tajna obaveštajno-diverzantska organizacija sa zadatkom da „zapali Evropu“ uz špijunaže, sabotaža i izviđanja na teritorijama koje su okupirale Nemačka i njene saveznice.
Hadson je u SOE regrutovan praktično na početku rada ove službe. Njegov zadatak u Jugoslaviji bio je da London obavesti o snagama koje se bore protiv Nemaca. Prvih mesec dana po iskrcavanju proveo je kod crnogorskih partizana, a onda je dobio naređenje da ode u Srbiju i da se priključi štabu pukovnika Draže Mihailovića. U štabu četnika boraviće u dva navrata - od oktobra do decembra 1941. i od početka leta 1942. do proleća 1944. godine.
Britanci se nisu pretrzali u slanju pomoći Draži, najčešće su to bili paketi sanitetskog materijala i municije, ali su ipak u toku 1943. godine iz aviona izbacivane i pošiljke za zlatom i dijamantima da četnici kupe oružje. Prema svemu sudeći, ovo je blago poticalo iz jugoslovenskih zlatnih rezervi zatečenih u inostranstvu u trenutku izbijanja rata.
Odakle god da je poticalo, Hadson je deo ovog blaga zadržao za sebe i zakopao u zemlju. Da li pri povlačenju nije stigao da ga ponese ili je od početka računao da će ga uzeti tek kad se rat završi, sad se ne zna.
Zadržao pola kilograma
Posle Drugog svetskog rata Bil Hadson je, u činu pukovnika, ostavljen na mesto vojnog izaslanika u Rumuniji. U Bukureštu upoznaje trgovca Štefana Colnera, koji je zbog kupovine drva za britansku vladu nesmetano putovao po istočnoj Evropi. Bivši izaslanik kod Draže zbog te „pokretljivosti“ Colnera 1947. angažuje da mu iz okoline Čačka donese deo sakrivenog blaga.
Trgovac drvnom građom je prema dobijenim uputstvima i nacrtnoj mapi uspeo da pronađe i otkopa dve konzerve u kojima su se, zamotani u delove šatorskog platna, nalazili zlatnici i dijamanti. Zadržavši za sebe dogovorenih pola kilograma zlata, ostatak je posredstvom misije Unre poslao u englesku ambasadu u Budimpešti, a odatle je bilo lako - paket za Bila Hadsona diplomatskom poštom prosleđen je u Bukurešt.
Ali ovaj „Džejms Bond“ nije imao pojma da se namerio na ozbiljne igrače.
Rumunija se tada već nalazila u čvrstom zagrljaju Sovjetskog Saveza i vojnog atašea Hadsona su neprestano pratili rumunski i sovjetski agenti. Kad je angažovao Colnera, to je dojavljeno jugoslovenskim kolegama.
Prisluškivan u "Mažestiku"
Kada je Colner dobio ulaznu vizu za FNRJ pod izgovorom ugovora o uvozu drvne građe, njegovo ime je već bilo označeno crvenom zastavicom na graničnom prelazu. Trgovac je u Beogradu odseo u hotelu „Mažestik“, namenjenom strancima, čije su sobe bile opremljene i prislušnim aparatima, a osoblje od direktora do sobarice prošlo specijalnu obuku u Udbi. Colner je neprestano praćen i svi njegovi kontakti sa stranim diplomatama i švercerima deviza bili su evidentirani. Preko ovih poslednjih Udba mu je ponudila „poverljive“ ljude za prevoz do unutrašnjosti Srbije.
Dok je tumarao po obroncima Ravne gore tražeći pomoću mape koju je nacrtao Hadson zakopano blago, nije ni slutio da su seljaci koji rade u polju ili prolaze vodeći kola i volove zapravo udbaši. Jugoslovenske vlasti odlučile su da ga puste da iznese deo blaga kako bi otkrili sve učesnike u ovoj pljačkaškoj operaciji. Zato su Colnera pustili da odnese novac i drago kamenje koje je našao.
Ali kad je došao sledeći put, lisice su mu stavljene doslovno nad otkopanim drugim delom zlata i dijamanata u dve kutije za transport eksploziva. Uhapšen je na planini Mučanj, iznad Ivanjice i odveden u Beograd. Kako bi spasao glavu, potpisao je priznanje u kojem je do detalja opisao Hadsonovu ulogu, tačne lokacije i priznao da je radio po direktnom nalogu bivšeg šefa britanske misije. Britanski Forin ofis, ministarstvo spoljnih poslova, kad mu je predočen ovaj papir, Hadsona je povukao iz službe. Ali, da bi se izbegla bruka, nije izveden pred sud.
Luksuzni život
Rekli smo da je Hadson dragocenosti ukradene od četnika - današnja vrednost bi im bila oko dva miliona dolara - podelo na tri dela. Jedan je odneo Colner, drugi deo je zaplenjen prilikom njegovog hapšenja, a 1965. godine, po nalogu Aleksandra Rankovića, Udba pokreće tajnu akciju „Morava“ na prostoru Ovčarsko-kablarske klisure kako bi našla „treću Hadsonovu torbu“. Pre nego što je išta pronađeno, Rankovića smenjuju na Brionskom plenumu...
Ali to nije kraj ove priče! U decembru 1983. godine sa ekipom BBC koja je snimala dokumentarnu seriju o britanskim vojnim misijama u Drugom svetskom ratu - u Srbiju dolazi i Bil Hadson. U obilasku krajeva kroz koje je već bio prošao s Dražom prati ga i nekoliko srpskih novinara...
Oni se sećaju da se Hadson tom prilikom raspitivao za neke ljude koji su mu pomagali tokom rata, ali i za onog inženjera iz Ivanjice Milutina Mladenovića.
Ovaj i Dražin i nemački čovek u toku rata krajem 1944. godine povukao se s četnicima u Bosnu, gde mu se izgubio svaki trag.
Udba je imala saznanja da je Hadson njemu poverio na čuvanje treći deo blaga, pa se veruje da je Mladenović prilikom bega zlato poneo sa sobom.
Te 1983. godine Bil Hadson je pokušao da stupi u kontakt s njegovom ženom, koja je živela u Sarajevu, ali je ona odbila susret i razgovor.
Potom je otputovao da se više ne vraća u naše krajeve. Do smrti 1995. godine živeo je u Južnoj Africi. Svedoci kažu - prilično luksuzno!
Momčilo Petrović