NOVO POGLAVLJE ZA SRBIJU! Vučić dočekuje Zelenskog, Karpatska inicijativa otvara prostor za istorijsku ulogu Beograda: Ovako Srbija može da bude MOST EVROPE
Dodajte Kurir u vaš Google izborDolazak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Beograd, gde će ga u subotu ugostiti predsednik Srbije AleksandarVučić, mogao bi da bude uvod u novu fazu odnosa Srbije i Ukrajine, ali i prilika da se otvori pitanje uloge Beograda u budućoj obnovi Ukrajine kroz Karpatsku inicijativu, projekat koji bi mogao da utiče na način na koji se u Evropi posmatra uloga Srbije.
Upravo u tom kontekstu posebno se izdvaja Karpatska inicijativa - projekat koji je predložio Zelenski, a u kojem je među potencijalnim partnerima pomenuta i Srbija.
Kako ocenjuje analiza Pupin inicijative, ovaj format saradnje mogao bi da otvori prostor da Beograd svoju evropsku poziciju ne gradi samo kroz politička pitanja, već i kroz konkretne infrastrukturne i ekonomske projekte.
Prema analizi, evropska debata o Srbiji poslednjih godina uglavnom se svodila na pitanje odnosa prema sankcijama Rusiji, ali se istovremeno zanemarivao širi kontekst odnosa Beograda i Kijeva.
Srbija pokušava da odvoji pitanje sankcija od odnosa sa Ukrajinom
Kako navodi Pupin inicijativa, Srbija pokušava da napravi razliku između svog stava prema sankcijama i šireg odnosa sa Ukrajinom. Ta razlika se često gubi u evropskim debatama, ali bi mogla postati sve važnija kako se pažnja bude postepeno preusmeravala sa ratne pomoći na posleratnu obnovu.
Upravo zato pažnju zaslužuje nedavno najavljena Karpatska inicijativa.
Na papiru, ona je za sada više politička najava nego konkretan mehanizam. Predsednik Zelenski predložio je okupljanje Ukrajine, Rumunije, Austrije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske i Srbije oko saradnje u oblastima logistike, ekonomskog razvoja, bezbednosti, turizma i obnove. Za sada ne postoji institucionalna struktura, stalni sekretarijat, poseban fond niti formalni model upravljanja.
Značaj Karpatske inicijative za Srbiju
Za Srbiju, Karpatska inicijativa predstavlja posebno važnu priliku – mogućnost da pokaže da se strateško opredeljenje ne meri samo političkim stavovima, već i konkretnim doprinosom. Samo nekoliko meseci ranije Srbija je ostala van proširenja Inicijative Tri mora, iako zauzima jednu od najvažnijih tranzitnih pozicija između Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Karpatska inicijativa pruža drugačiju mogućnost. Umesto da se učešće definiše isključivo kroz članstvo u EU ili političku simboliku, ona se zasniva na praktičnoj saradnji u obnovi i povezivanju – oblastima u kojima Srbija može značajno da doprinese.
Obnova Ukrajine biće nezamisliva bez snažnih transportnih koridora, a upravo tu Srbija vidi svoju moguću ulogu.
Ukrajini će biti potrebne ogromne količine građevinskog materijala, industrijske opreme, energetske infrastrukture i robe koja će morati efikasno da se prevozi između Centralne Evrope i Crnog mora. Jedan od najvažnijih pravaca u tom procesu biće Dunav, koji je već postao ključan za ukrajinski izvoz nakon ponovljenih ruskih napada na crnomorske luke. Srbija se prostire duž gotovo 600 kilometara druge najduže evropske reke i zauzima strateški položaj koji povezuje Zapadni Balkan sa Centralnom Evropom. Sama geografija ne određuje geopolitičku važnost, ali geografija u kombinaciji sa infrastrukturom često to čini.
Zbog toga učešće Srbije ne bi trebalo posmatrati samo kroz prizmu diplomatije, već i kroz prizmu logistike.
Budućnost evropske bezbednosti neće zavisiti samo od vojnog odvraćanja. Ona će zavisiti i od toga da li Evropa može brzo da obnovi Ukrajinu, ponovo poveže lance snabdevanja, obnovi energetsku infrastrukturu i izgradi otporne transportne mreže koje će se prostirati od Crnog mora do Centralne Evrope. Zemlje koje budu sposobne da omoguće takve tokove neizbežno će postati važni akteri u posleratnom evropskom poretku. Srbija je jedna od njih. To bi trebalo da bude važno i za Brisel.
Godinama se evropski put Srbije uglavnom procenjivao kroz prizmu usklađivanja spoljne politike. To će i dalje ostati važan kriterijum. Međutim, sama Evropa sve više povezuje svoje susede kroz infrastrukturu, energetska tržišta i regionalnu povezanost mnogo pre nego što postanu punopravne članice. Karpatska inicijativa uklapa se upravo u taj širi trend. Ona Srbiji pruža priliku da pokaže da je, uprkos političkim neslaganjima po određenim pitanjima, spremna da doprinese najvažnijem zajedničkom evropskom izazovu nakon rata – obnovi Ukrajine.
Takva poruka bi trebalo da bude važna i za Vašington.
Sjedinjene Američke Države kontinuirano podstiču veću regionalnu povezanost, energetsku diversifikaciju i ekonomsku otpornost u jugoistočnoj Evropi. Srbija koja učestvuje u obnovi, jača transportne koridore i doprinosi regionalnoj infrastrukturi uklapa se u te ciljeve. Praktična saradnja često stvara poverenje na način na koji političke deklaracije ne mogu.
Sve to, međutim, ne umanjuje značaj nerešenih razlika Srbije i Evropske unije oko sankcija ili šireg usklađivanja spoljne politike. Ta pitanja će i dalje oblikovati proces pristupanja Srbije EU. Aliona više ne bi trebalo da definišu čitav odnos.
Evropa ulazi u novu fazu. Centralni izazov više neće biti samo kako pomoći Ukrajini da se odbrani, već i kako joj pomoći da se obnovi. Taj proces zahtevaće ne samo donatore i političke saveznike, već i inženjere, proizvođače, logističke centre, transportne koridore i pouzdane regionalne partnere.
Karpatska inicijativa je za sada samo politička ideja bez formirane strukture, ali njeni zagovornici smatraju da bi mogla postati važan okvir za saradnju zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope.
Ukoliko Srbija bude deo tog procesa, Beograd bi mogao da svoju evropsku poziciju gradi i kroz konkretne projekte - infrastrukturu, logistiku i obnovu Ukrajine.
Kurir.rs/Pupin inicijativa