"Sa 11 godina su me u sajentološkoj crkvi zlostavljali i silovali": Danijela je sa porodicom završila na brodu iz pakla, jedva se spasila
Dodajte Kurir u vaš Google izborIstrgnuta od majke, uskraćena za obrazovanje i poslata sama da obavlja težak fizički rad na brodu u užasnim uslovima... to je, prema tvrdnjama Danijel Čamberlin, bila zastrašujuća stvarnost njenog detinjstva unutar Sajentologije.
Osnovan od strane američkog pisca naučne fantastike L. Rona Habarda, ovaj kontroverzni pokret obećava sledbenicima da mogu otključati svoj besmrtni potencijal i osloboditi se tereta prošlih trauma.
Međutim, dok je zlostavljanje u drugim verskim institucijama razotkriveno kroz istrage i ispitivanja, Danijel kaže da je zlostavljanje koje je pretrpela unutar Sajentologije ostalo uglavnom skriveno, pri čemu je Sajentološka crkva radila na ućutkivanju kritičara i diskreditovanju preživelih koji su progovorili.
Sada, u svojoj 64. godini, Danijel je za Dejli mejl ispričala kako je godinama trpela emocionalno i seksualno zlostavljanje kao dete u Sajentologiji, kako je bila podvrgnuta kaznama opasnim po život po Habardovom naređenju, a kasnije nemo posmatrala kako pokret njenoj majci uskraćuje medicinski tretman koji bi joj spasao život.
Danijel je rođena 1961. godine u Rodeziji (današnji Zimbabve), a rano detinjstvo provela je u Južnoj Africi, gde su njeni roditelji postali duboko umešani u Sajentologiju.
Nakon što je njen otac izbačen iz Sajentologije jer je delovao kao špijun za južnoafričku organizaciju za mentalno zdravlje, njena majka se sa Danijel i njenim bratom i sestrom preselila u Englesku.
Njen otac je proglašen „Supresivnom osobom” (Suppressive Person), što je izraz koji Sajentologija koristi za nekoga koga smatra „antisocijalnom ličnošću” koja nastoji da „naudi, podrije ili suzbije druge ljude ili grupe”.
Zabranili joj da kontaktira sa porodicom
Članovima je zabranjeno da održavaju kontakt sa bilo kim ko dobije ovu etiketu. Kao rezultat toga, Danijel je izgubila skoro svaki kontakt sa ocem. Porodica se nastanila u blizini sedišta Sajentologije u Ujedinjenom Kraljevstvu, u Sent Hilu u Ist Grinstedu, u Zapadnom Saseksu.
Ali Danijel, koja je tada imala 11 godina, bila je u školi samo mesec dana pre nego što je poslata sama u Lisabon, u Portugaliji, kako bi se ukrcala na komandni brod Sajentologije, Apolo (Apollo), i započela obuku za Pomorsku organizaciju (Sea Org) — elitu unutar pokreta čiji članovi potpisuju ugovore na milijardu godina zaveštavajući svoje živote Sajentologiji.
Članovi Pomorske organizacije primaju malu ili nikakvu platu, što mnoge ostavlja zavisnim od organizacije kada su u pitanju hrana i smeštaj.
„Članovi Pomorske organizacije smatraju se elitnim delom Sajentologije i rade danonoćno. Oni su u suštini pioni u celoj toj stvari”, rekla je Danijel.
„U to vreme radili su i u kopnenim bazama i na brodovima. Nosili su uniforme u mornarskom stilu. Čistili su, kuvali, vodili kurseve, praktično sve što su mogli da urade kako bi zaradili što više novca za Sajentologiju.”
Prisestila se: „Stigla sam u Lisabon, a odatle smo plovili do Madire, zatim Oporta, Las Palmasa, Tenerifa i Kadiza.”
„Poslata sam tamo da se obučavam za komodorovog glasnika (Commodore's Messenger), jednog od glasnika koji su nosili sve poruke L. Rona Habarda. Šta god da je želeo da se uradi, oni bi to uradili.”
Habard je bio poznat po tome što je regrutovao veoma mlade devojčice kao komodorove glasnike. Bivša članica Dorin Smit tvrdila je da joj je on jednom rekao kako je tu ideju preuzeo iz nacističke Nemačke.
Prema rečima Smitove, Habard je rekao: „Hitler je bio luđak, ali ipak genije na svoj način, a Nacistička omladina bila je jedna od najpametnijih ideja koje je ikada imao. Sa mladim ljudima imate čist list papira i možete napisati šta god želite na njemu, i to će biti vaš rukopis.”
Ona je rekla da je Habard verovao da se mladi ljudi mogu oblikovati u „male Habarde” i da je više voleo devojčice jer su, po njegovom mišljenju, žene bile lojalnije od muškaraca.
Preseljenje na brod
Za Danijel, preseljenje na brod Apolo došlo je nakon već traumatičnog detinjstva, pošto je izgubila kontakt sa ocem i trpela seksualno zlostavljanje od strane svoje polubraće.
„Od prvog dana kada sam stupila na brod u Lisabonu, nisam želela da budem tamo”, rekla je. „Očajnički sam želela da se vratim majci.”
Danijel se osećala izuzetno usamljeno i rekla je da nije mogla ni da piše pisma svojoj porodici jer su ih cenzurisali članovi Pomorske organizacije.
Prema rečima Danijel, Sajentologija smatra decu „odraslima u telu deteta” već od njihove 11. godine.
Zabranili joj školovanje, tretirali je kao roba
Umešto da pohađa školu, tvrdi da je bila lišena obrazovanja izvan sajentoloških učenja i primorana na težak fizički rad na brodu.
„Kada sam stigla, odveli su me u spavaonicu na krmi broda, koja je bila pretrpana preko svake mere. Svuda su bili kreveti na sprat, vrlo malo svetla. Bilo je mračno, tmurno i smrdelo je.”
„Tipičan dan počinjao je onim što su zvali 'Jedinica za palubne radove' (Deck Project Force), gde ste učili kako da ribate palubu.”
„Habard je imao pravila za apsolutno sve: kako se mete, peru prozori, polira mesing, ribaju palube. Bio je paranoičan kada su u pitanju mirisi, pa nam nije bilo dozvoljeno da koristimo hemikalije jakog mirisa.”
Bila je primorana da radi danonoćno sa malo ili nimalo odmora. Čak su je terali da se brine o ljudima sa polno prenosivim bolestima. „Jedan od poslova koje sam imala uključivao je hranjenje ljudi koji su dobili stidne vaši. Na brodu je bilo dosta polno prenosivih bolesti, a ti ljudi su držani u izolaciji u malim kabinama u blizini kuhinje.”
Sa malo ili nimalo novca, Danijel kaže da nije mogla da priušti ni osnovne potrepštine poput higijenskih uložaka ili sapuna.
Kada nije ribala palube Apola, bila je podvrgnuta sajentološkim praksama koje uključuju „oditovanje” (auditing) i „provociranje” (bullbaiting).
Oditovanje, koje Danijel opisuje kao jedan od bezazlenijih aspekata Sajentologije, jeste oblik savetovanja u kom se učesnicima postavljaju strukturisana pitanja dok drže elektronski uređaj poznat kao E-metar (E-meter), za koji Crkva tvrdi da pomaže u identifikaciji i uklanjanju emocionalnih trauma.
Provociranje (bullbaiting) je, međutim, bilo nešto potpuno drugo. Ta vežba obuke dizajnirana je da nauči članove da ostanu smireni i bez emocija dok ih namerno provociraju.
Na učesnike se viče, vređaju ih, a Danijel je rekla da mogu biti podvrgnuti i fizičkom narušavanju intime.
„Tokom jedne od tih sesija, čovek koji je sedeo preko puta mene otkopčao mi je brusrehalter i skinuo ga preko rukava”, prisetila se. „Za mene je to fizičko zlostavljanje.”
Danijel je opisala atmosferu straha na brodu, gde je Habard redovno vikao na članove posade i padao u nekontrolisane napade besa.
Stroga pravila značila su da su se i najmanji prekršaji kažnjavali
„To je moglo biti nešto tako jednostavno kao kada je neko nespretan pa stalno ispušta stvari. Slali bi ih na obuku ili oditovanje da bi saznali zašto stalno ispuštaju stvari.”
Habard je navodno čak naređivao da se ljudi bacaju u more kao kazna kako bi se zastrašili, pre nego što bi ih izvukli nazad na brod.
Danijel je odlučila da bude što problematičnija kako bi je skinuli sa broda i poslali kući majci.
„Dok sam bila tamo, osnovali su nešto što se zove 'Projekat rehabilitacije' (Rehabilitation Project Force ili RPF). To je uštini bio logor za prinudni rad. Morali smo da nosimo crna radna odela i crne trake oko ruke, i nije nam bilo dozvoljeno da razgovaramo sa drugim članovima posade osim ako oni prvi ne obrate pažnju na nas.”
„Tokom dana radite fizičke poslove i morate stalno da trčite — od tačke A do tačke B svo vreme. Noću smo proučavali sajentološke materijale, sva pravila L. Rona Habarda.”
Danijel kaže da se i dalje bunila, što je navelo Habarda da naredi njeno zatvaranje u brodski ormarić za sidrene lance (chain locker) – jednu od najopasnijih prostorija za čoveka na bilo kom brodu.
„Tamo su me držali tri dana i tri noći. Hranili su me kao životinju kroz otvor. Neko bi me izveo da koristim toalet, a zatim me odmah vratio unutra.”
„Do tog trenutka sam toliko utrnula da ste mogli da me uštinete ili bacite u more, ne bi me bilo briga.”
Godinama kasnije, kao odrasla osoba, Danijel se prisetila susreta sa jednim pomorskim inženjerom koji je bio šokiran kada je čuo njenu priču o zatvaranju u ormarić za lance.
„Reko mi je da sam imala neverovatnu sreću što sam preživela. Čak i danas ljudi umiru nakon ulaska u taj zatvoreni metalni prostor jer gvožđe troši kiseonik.”
Nakon što su je izveli iz ormarića za lance, primorali su je da boravi u vešeraju pre nego što su procenili da predstavlja teret i konačno je vratili majci u Englesku. Nakon povratka u Zapadni Saseks, Danijel se vratila u školu. Ali čim bi se časovi završili, svakog dana su je vodili pravo u sedište Sajentologije da radi kao sekretarica do kasno u noć.
Vrbovali je i zlostavljali
Tokom vremena provedenog tamo, rekla je da ju je vrbovao muškarac u dvadesetim godinama koji ju je silovao kada je imala 14 godina.
Osećajući ogroman stid, incident nije prijavila. To je došlo do znanja crkve tek nakon što je taj muškarac kasnije priznao svojoj supruzi šta je uradio.
„Uvukli su me unutra i rekli da sam ja kriva i da moram da se iskupim za to. Dodelili su mi ono što su zvali 'stanje' (condition), gde morate ponovo da radite fizičke poslove, zapišete sve svoje prestupe (overts) i skrivene grehe (withholds), i prođete kroz ceo proces”, ispričala je.
„Zatim vam daju takozvanu 'bezbednosnu proveru' (security check), gde vas ispituju koje ste zločine počinili.”
U Sajentologiji, „overt” se smatra štetnim delom ili moralnim prestupom, dok je „withhold” prestup koji osoba prikriva ili odbija da otkrije.
Nije joj bilo dozvoljeno da prijavi silovanje policiji, a tvrdi da se počinilac nije suočio sa posledicama.
Danijel je rekla da je prekretnica nastupila kada je njena majka doživela moždani udar u svojoj 42. godini i kada joj je uskraćeno medicinsko lečenje.
„Moja majka je bila urednica sajentološkog lista Auditor (The Auditor magazine). Radila je tri nedelje zaredom, danonoćno, spavajući možda dva ili tri sata svake noći. A onda je doživela moždani udar.”
„Odvedena je u bolnicu, ali su sajentolozi stigli pre nego što je mogla da primi bilo kakav medicinski tretman. Izveli su je iz bolnice, govoreći da je sajentološki procesi mogu izlečiti i da ne treba da primi nikakvu medicinsku pomoć.”
„Kada sam otišla da vidim majku, izgledala je kao mrtva. Bila sam potpuno užasnuta. Nije mogla da se pomera. Nije mogla sama da jede, stoji, hoda, niti da ide u toalet. Nije primila nikakav medicinski tretman.”
„Na kraju je moja sestra pozvala lekara opšte prakse. Došao je, bio u potpunom šoku i ponovo je primio u drugu bolnicu. U tom trenutku sajentolozi više nisu želeli ništa sa njom, pa su je jednostano odbacili, kako su to zvali.”
Danijel i njen brat i sestra napustili su Sajentologiju ubrzo nakon toga. Skoro 50 godina kasnije, kažu da i dalje žive sa trajnim posledicama svojih iskustava.
Život nakon bega iz Sajentologije
Iako je Danijel nastavila život, izgradila uspešnu karijeru u IT sektoru i odgajila ćerke bliznakinje, kaže da je trauma nikada nije napustila.
„Imala sam probleme zbog seksualnog zlostavljanja koje sam pretrpela dok sam bila u Sajentologiji. Udala sam se sa 20 godina, ali je brak poništen jer nisam mogla da imam penetrativni seksualni odnos.”
Veruje da je to ostavilo traga i na njenog brata i sestru. „Moja sestra ima fibromijalgiju, na primer. Zaista mislim da su neka od ovih stanja duboko povezana sa traumom.”
Danijel, koja sada živi u Sanderlandu, kaže da u Pomorskoj organizaciji i dalje ima na hiljade ljudi koji rade bez plate i potpuno su izolovani od svojih porodica u mestima poput Ujedinjenog Kraljevstva i SAD.
„Najveće pitanje je zašto nadležni organi ne preduzimaju ništa? Videli smo akcije povodom bandi koje su vrbovale decu na severu Engleske. Preduzete su mere povodom zlostavljanja u Katoličkoj crkvi, zašto se ništa ne preduzima povodom Sajentologije?”
Pre nekoliko godina, Danijel je konačno prijavila svoje silovanje policiji, ali kaže da nije dobila odgovor.
Takođe je pisala Džes Filips, koja je obavljala funkciju parlamentarnog podsekretara za zaštitu i borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama do maja ove godine, izlažući ono što je opisala kao sistemsko zlostavljanje unutar Sajentologije.
„Ovde je reč o organizaciji koja se bavi psihološkom torturom, trgovinom ljudima, modernim ropstvom i zlostavljanjem dece”, napisala je.
„Nedostatak državnog nadzora znači da je zlostavljanje i dalje u toku, a žrtve ostaju odbačene od društva, onemogućene da traže pravdu i odbačene od strane policije koja nam govori da ne može da preduzme ništa jer je zlostavljanje zastarelo.”
Danijel je rekla da je kasnije dobila odgovor iz kancelarije Džes Filips u kom je izraženo saosećanje za njena iskustva i u kom joj je obećano da će uskoro dobiti odgovor. Kaže da ga nikada nije dobila.
U izjavi za Dejli mejl, Sajentološka crkva je oštro demantovala optužbe Danijel Čamberlin, navodeći da „nema dokaza koji potkrepljuju” njene tvrdnje i tvrdeći da su one u suprotnosti sa zvaničnim dokumentima Crkve iz tog vremena.
Crkva je navela da dokumenti pokazuju da je Danijel kasnije podnela molbu da se vrati u Pomorsku organizaciju nakon što ju je napustila, i citirala njene ranije komentare u kojima je neke aspekte svog vremena na brodu Apolo opisala kao prijatne.
Takođe su osporili njenu tvrdnju da je bila zatvorena u ormariću za lance, citirajući izjavu bivšeg višeg oficira sa broda koji je rekao da nijedno dete nikada nije stavljeno u ormarić za lance, i naveli da crkveni zapisi pokazuju da je uklonjena iz osoblja zbog nedoličnog ponašanja.
(Kurir.rs/DailyMail)