Zašto nedelja ima baš sedam dana? Sve je rešeno pre 4.000 godina na jednostavan način
Dodajte Kurir u vaš Google izborSedam dana rada, obaveza, odmora i čekanja vikenda danas nam deluju kao nešto potpuno prirodno. Retko ko se zapita zašto nedelja nema pet, osam ili deset dana. Ipak, iza ritma prema kojem i danas organizujemo život krije se priča duga nekoliko hiljada godina, u kojoj su se preplitali astronomija, religija i običaji velikih drevnih civilizacija.
Koreni sedmodnevnog ciklusa najčešće se povezuju sa drevnom Mesopotamijom i Vaviloncima, koji su bili izuzetni posmatrači neba. Bez teleskopa mogli su da prate sedam nebeskih tela koja su se izdvajala svojim kretanjem i sjajem – Sunce, Mesec, Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Broj sedam zato je dobio posebno mesto u njihovoj astronomiji i kulturi.
Mesec je dao ritam
Važnu ulogu imao je i Mesečev ciklus. Lunarni mesec traje približno 29 i po dana, a njegove glavne faze smenjuju se u razmacima od otprilike sedam dana. Podela vremena na kraće, približno sedmodnevne periode zato je bila praktična za narode koji su pomno pratili kretanje Meseca.
Ipak, priča nije toliko jednostavna da bi se moglo reći da je jedan vladar određenog dana „izmislio nedelju“. Istoričari ukazuju na to da su se različite tradicije sedmodnevnog ciklusa razvijale i preplitale, naročito vavilonska astronomska tradicija i jevrejska sedmica sa Sabatom. Sedmodnevna nedelja kakvu poznajemo postepeno se širila antičkim svetom, a u Rimskom carstvu postala je široko rasprostranjena tek tokom prvih vekova nove ere.
Sedam dana, sedam nebeskih tela
Kasnija grčko-rimska tradicija povezala je dane sa sedam tada poznatih „planeta“, pri čemu su se u tu grupu računali i Sunce i Mesec.
Tako su dani povezivani sa Mesecom, Marsom, Merkurom, Jupiterom, Venerom, Saturnom i Suncem. Tragovi toga i danas se jasno vide u brojnim jezicima.
Engleski Monday, na primer, bukvalno je „dan Meseca“, Sunday „dan Sunca“, dok Saturday čuva ime Saturna. U romanskim jezicima veza sa rimskim planetama i božanstvima još je očiglednija – italijanski martedì potiče od Marsa, mercoledì od Merkura, giovedì od Jupitera, a venerdì od Venere.
Nije svima sedam odgovaralo
Sedmodnevna nedelja nije oduvek bila jedina opcija. Egipćani su vreme delili i na desetodnevne periode, dok su stari Rimljani dugo koristili osmodnevni tržišni ciklus. Tek kasnije sedmodnevni sistem potisnuo je konkurentske načine računanja vremena.
Do četvrtog veka sedmodnevna nedelja već je postala uobičajena širom Rimskog carstva, bez obzira na to da li su je ljudi tumačili kroz pagansku, jevrejsku ili hrišćansku tradiciju.
I upravo je u tome možda najzanimljiviji deo priče. Carstva su nestajala, kalendari su menjani, a različiti narodi pokušavali su da vreme organizuju na druge načine. Sedam dana je, međutim, opstalo.
Video: Naša crkva je prihvatila Milankovićev kalendar, a ne primenjuje se