POGINULO 99 LJUDI I 22 DECE IZNAD GRČKE! "Bili su živi u trenutku udara" Banalna greška odvela sve DIREKTNO U SMRT: Stravičnu avionsku nesreću i danas pamte
Dodajte Kurir u vaš Google izborBilans nesreće bio je stravičan - svih 121 osoba u avionu izgubila je život. Među 115 putnika bilo je i 22 dece, dok je poginulo i svih šest članova posade. Reč je o najtežoj avionskoj nesreći koja je do tada pogodila Grčku i Kipar.
Hronologija kobnog leta
Boeing 737-300 poleteo je iz Larnake oko 9.07 po lokalnom vremenu, a planirano je bilo da u Atinu sleti u 10.45. Ubrzo nakon poletanja, tokom penjanja aviona, u kabini se oglasio upozoravajući alarm, ali ga je posada, kako će kasnije pokazati istraga, pogrešno protumačila.
U 10.15 avion je ušao u atinski prostor kontrole leta, ali kontrolori nisu uspeli da uspostave komunikaciju sa posadom.
Zbog toga je u 11.05 naređeno podizanje dva borbena aviona F-16 iz vazduhoplovne baze Nea Anhialos. Piloti su 13 minuta kasnije uspeli da ostvare vizuelni kontakt sa Boeingom, ali prizor koji su zatekli bio je jeziv.
Kopilot je sedeo bez svesti u svom sedištu, kapetan nije bio u pilotskoj kabini, dok su maske za kiseonik bile spuštene.
Jedina osoba u avionu koja je tada još bila pri svesti bio je stjuard Andreas Prodromu, koji je prethodno prošao određenu obuku za pilota. On je uspeo da uzme prenosnu bocu sa kiseonikom, uđe u pilotsku kabinu i pokuša da preuzme kontrolu nad avionom.
U 11.49 piloti F-16 uočili su Prodromua kako se kreće oko komandi u kokpitu. Međutim, nekoliko minuta kasnije avioni su ostali bez goriva, a motori su počeli da se gase.
U 12.04 Boeing 737 se srušio na padinu u blizini Gramatika. Krhotine letelice rasute su po terenu, a nakon pada izbio je i požar.
Spasilačke ekipe, koje su se teško probijale do mesta nesreće, pronašle su tela svih stradalih. Kasnija forenzička ispitivanja pokazala su da su putnici u trenutku udara imali srčanu aktivnost, ali su zbog nedostatka kiseonika već bili u dubokoj komi.
Šta je dovelo do tragedije?
Istragu nesreće vodila je grčka Komisija za istraživanje nesreća i bezbednost letenja, uz učešće kiparskih i međunarodnih stručnjaka. Konačni izveštaj objavljen je u oktobru 2006. godine, 14 meseci nakon tragedije.
Utvrđeno je da je ključni uzrok nesreće bio pogrešno podešen sistem za pritisak u kabini. Prekidač je tokom provere na zemlji ostao u položaju "Manual", umesto u položaju "Auto", zbog čega avion tokom penjanja nije pravilno održavao pritisak u kabini.
Greška je nastala tokom održavanja, kada mehaničar nakon provere nije vratio prekidač u odgovarajući položaj. Posada je potom propustila da uoči njegovo pogrešno podešavanje tokom provere pre poletanja.
Kako se avion penjao na veću visinu, pritisak u kabini je opadao. Posada je primila više upozorenja, ali ih nije pravilno protumačila. Poseban problem predstavljala je činjenica da su zvučni signali za različita upozorenja bili identični, pa je alarm za pad pritiska pogrešno shvaćen kao signal koji se oglašava tokom poletanja.
Piloti zbog toga nisu na vreme reagovali, nisu započeli hitno spuštanje i nisu uspeli da spreče posledice hipoksije. Za nekoliko minuta izgubili su svest, ostavljajući avion bez kontrole.
Istraga je ukazala i na propuste u obuci kabinskog osoblja. Stjuardese nisu bile adekvatno obučene za postupanje u situaciji kada se aktiviraju maske za kiseonik, niti je postojala jasna procedura koja bi omogućila da se problem pravovremeno prenese pilotskoj kabini.
Na kraju, nakon približno dva sata leta, avioni su ostali bez goriva. Motori su se ugasili, a letelica se bez kontrole srušila.
Lanac propusta
Istraga nije odgovornost ograničila samo na grešku posade. Utvrđeni su i ozbiljni problemi u nadzoru civilnog vazduhoplovstva na Kipru, uključujući propuste nadležnog Odeljenja za civilno vazduhoplovstvo u kontroli bezbednosti.
Kritike su upućene i kompaniji Helios Airways zbog neadekvatnih procedura obuke, kontrole kvaliteta i upravljanja.
Boeing je takođe bio predmet kritika zbog konstrukcionih i proceduralnih problema, uključujući činjenicu da su različita upozorenja koristila isti zvučni signal. Taj problem je nakon tragedije ispravljen.
Evropske i međunarodne vazduhoplovne organizacije takođe su se našle na udaru kritika jer, uprkos ranijim kontrolama koje su ukazivale na probleme u kiparskom vazduhoplovstvu, nisu preduzele dovoljno odlučne mere.
Ko je odgovarao za tragediju?
Nakon završetka istrage usledili su dugogodišnji sudski procesi na Kipru i u Grčkoj.
Na Kipru je 2009. godine pet rukovodilaca kompanije Helios upućeno na suđenje zbog optužbi povezanih sa smrću putnika i članova posade. Međutim, u februaru 2013. godine Krivični sud u Nikoziji oslobodio je sve optužene, ocenivši da optužbe nisu bile dovoljno potkrepljene dokazima.
Tadašnji glavni tužilac Kipra odlučio je da se ne žali na presudu, čime je postupak praktično okončan.
U Grčkoj je, međutim, ishod bio drugačiji. Četvorica rukovodilaca kompanije proglašena su krivima za nesreću. Prvostepeni sud u Atini izrekao im je ukupno 124 godine zatvora po optuženom, računajući kaznu za svaki izgubljeni život.
Apelacioni sud je 2013. godine potvrdio krivicu, ali je kazne smanjio na deset godina, uz mogućnost da osuđeni plate novčani iznos umesto odlaska u zatvor.
Porodice stradalih pokrenule su i postupak protiv države Kipar, tvrdeći da su propusti državnih institucija i nedovoljan nadzor doprineli tragediji. Posle višegodišnjih postupaka, deo sporova okončan je kroz nagodbe i isplate odštete, ali bez formalnog preuzimanja odgovornosti države.
Kurir.rs