Nekada je bilo bajkovito selo, a sada se urušava i nestaje pred našim očima: Zemljotresi i klizišta dodatno su mu zadali udarac
Dodajte Kurir u vaš Google izborIzgleda pomalo kao scenografija iz nekog fantastičnog filma. Nekoliko kamenih kuća stoji na vrhu visoke stene, dok se oko njih prostiru duboke doline. Sa ostatkom sveta povezuje ga samo jedan dugačak most. Italijansko selo Čivita di Banjoređo (Civita di Bagnoregio) jedno je od najfotogeničnijih mesta u Evropi. Njegova lepota, međutim, ima jednu veliku manu – mesto doslovno nestaje pred očima.
Naselje se nalazi u italijanskoj regiji Lacio, oko 120 kilometara severno od Rima, a njegova istorija je toliko bogata da bi mu pozavideli mnogi čuveni gradovi. Ljudi ovde žive već više od 2.500 godina. Osnovali su ga Etrurci, kasnije je prošlo kroz rimski period, a veliki deo današnjeg izgleda dobilo je u srednjem veku i renesansi.
Najveći neprijatelj ovog mesta upravo je ono što mu daje njegovu jedinstvenu lepotu. Čivita je izgrađena na vulkanskom tufu koji leži na mekim glinovitim i peščanim slojevima. Tuf je meka, porozna stena nastala očvršćavanjem vulkanskog pepela. Zbog toga je grad podignut na veoma nestabilnoj podlozi koja teško odoleva vremenskim uticajima. Tokom vekova klizišta i erozija nagrizaju stenu ispod grada. Njeni rubovi se postepeno urušavaju, a u prošlosti su u dolinu padale čitave kuće, kule, pa čak i prvobitne gradske kapije. Upravo zbog toga Čivita je dobila nadimak „La città che muore“ – „grad koji umire“.
Važna je bila i 1695. godina, kada je snažan zemljotres pogodio ovo područje i dodatno izolovao Čivitu. Danas se do istorijskog mesta može stići isključivo preko oko 300 metara dugog mosta koji prelazi dolinu Kalanči (Calanchi). Već i sam prelazak mosta predstavlja posebno iskustvo.
Kada, međutim, pređete most i uđete u grad, ostajete bez daha. Iza jedine sačuvane istorijske kapije Porta Santa Maria izgleda kao da je vreme stalo. Uske ulice obrubljene su kamenim kućama, lukovima i stepeništima, dok je srce mesta trg sa crkvom San Donato. Saobraćaja gotovo da nema, a čitavim mestom vlada mirna i spokojna atmosfera. Položaj visoko iznad okolnog pejzaža dodatno pojačava osećaj potpune izdvojenosti.
Nekada je Čivita bila znatno veća i imala čak pet gradskih kapija. Zemljotresi, klizišta i postepeno iseljavanje stanovništva tokom vekova potpuno su promenili njen izgled. Danas ovde tokom cele godine živi tek šačica ljudi, dok posetioci dolaze iz svih krajeva sveta. Ko zna kako će ovo mesto izgledati za nekoliko godina i da li će ponovo izgubiti deo svoje jedinstvene lepote.