Danas izgovorite ovo kako biste pravilno započeli Gospojinski post: Presveta Bogorodica čuje svaku reč
Dodajte Kurir u vaš Google izborGospojinski post počinje 14. avgusta i traje dve nedelje, sve do 27. avgusta, a završava se velikim praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, koji se u narodu naziva Velika Gospojina i obeležava 28. avgusta. Iako traje kraće od Vaskršnjeg i Božićnog posta, smatra se jednim od strožih postova u pravoslavnom kalendaru.
Ovaj period nije zamišljen samo kao odricanje od određene hrane. Posvećen je Presvetoj Bogorodici i vernicima predstavlja vreme molitve, smirenja, duhovnog preispitivanja i pripreme za veliki praznik.
Poseban značaj ima sam početak posta, 14. avgust, kada se u hramovima iznosi Časni krst. Ovaj čin ima duboku simboliku i vernicima ukazuje na ono što bi trebalo da bude u središtu naredne dve nedelje - vera i duhovna priprema.
Zašto se 14. avgusta iznosi Časni krst?
Prvog dana Gospojinskog posta, na jutarnjem bogosluženju, iznosi se Časni krst kako bi vernici mogli da mu se poklone i celivaju ga. Nakon toga obavlja se i malo osvećenje vode, a vernici se krope osvećenom vodom.
Časni krst za hrišćane predstavlja simbol Hristove pobede nad smrću, pa njegovo iznošenje na početku posta nosi posebnu poruku. Vernik u ovaj period ne ulazi samo menjajući način ishrane, već se poziva da preispita svoj život, više se moli i radi na sebi.
Zato se početak posta u crkvenom kalendaru ne posmatra samo kao prvi dan uzdržavanja od određene hrane, već kao početak posebnog duhovnog perioda.
Gospojinski post posvećen je Presvetoj Bogorodici
Gospojinski post traje od 14. do 27. avgusta, a njegova svrha je, između ostalog, priprema vernika za praznik Uspenja Presvete Bogorodice.
Presveta Bogorodica zauzima posebno mesto u pravoslavnoj veri, a ovaj period vernike podseća na njen život ispunjen molitvom, smirenjem i odricanjem.
Tokom posta zato se posebna pažnja posvećuje molitvi i duhovnom životu. Vernici se podstiču da se uzdržavaju ne samo od određene hrane, već i od loših misli, svađa, ogovaranja, ljutnje i drugih postupaka koji narušavaju mir.
U domu se tokom posta posebno poštuje Bogorodica
U narodnoj pobožnosti postoji običaj da domaćinstvo tokom Gospojinskog posta ima ikonu Presvete Bogorodice i da joj se vernici mole.
Jedna od molitava koja se izgovara glasi:
"Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena."
Molitva je usmerena na molbu za pomoć, zaštitu i snagu da se život provede u dobru i bez poroka.
Vernici se tokom Gospojinskog posta mole za zdravlje
Presveta Bogorodica u pravoslavnoj tradiciji posebno se poštuje i kao zaštitnica onih koji traže utehu i pomoć u bolesti i nevolji.
Zbog toga vernici tokom ovog perioda posećuju njene manastire i hramove, gde se mole za zdravlje i pomoć. U narodnoj tradiciji postoji i običaj odlaska na izvore za koje se veruje da imaju lekovitu vodu, gde se ljudi umivaju i mole.
Takvi običaji deo su šireg narodnog poštovanja Presvete Bogorodice i vekovima su prisutni među pravoslavnim vernicima.
Post se završava Velikom Gospojinom
Gospojinski post traje do 27. avgusta, dok se 28. avgusta proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice, poznato kao Velika Gospojina.
Ovaj veliki praznik predstavlja završetak dvonedeljnog perioda posta i pripreme. Zato se Gospojinski post u crkvenoj tradiciji ne svodi samo na promenu jelovnika - njegov smisao je u tome da vernik kroz molitvu, uzdržavanje i preispitivanje pripremi sebe za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
(Kurir.rs/Ona.rs)
VIDEO: Počinje Gospojinski post