Tajland štampao marku s njegovim likom! Doajen ju-turizma obišao sve kontinente: "Jatu" preporučio da do Australije leti preko Bangkoka
Dodajte Kurir u vaš Google izborAgim Maloku nije samo turistički vodič; on je istinska legenda i doajen jugoslovenskog turizma, koji je stazama Tajlanda prokrstario čak sto deset puta, dok se ostalim meridijanima u njegovom sećanju ne zna broja. Za čoveka koji je postao živi most između kultura tajlandska princeza je učinila gest dostojan legendi - darovala mu je personalizovanu poštansku marku. Zahvaljujući njemu, desetine hiljada putnika nisu samo upoznali strane zemlje i narode već su obogatili svoj unutrašnji život riznicom neprocenjivih uspomena.
Kao počasni član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, Agim je za zbirke Muzeja knjige i putovanja sa svih strana sveta donosio samu esenciju dalekih horizonata: retkosti, turističke knjige i brošure. Nedavno je ovoj riznici pridodao četiri novčanice Konfederacije štampane usred vihora Američkog građanskog rata 1864. godine u Ričmondu.
Gugl pre Gugla
U eri koja je prethodila sveprisutnosti digitalnih pretraživača, turistički vodiči su spadali među najobrazovanije ljude. Erudicija im je bila neophodna jer su oni predstavljali svojevrsni Gugl pre Gugla - morali su imati spreman odgovor na sve što turistu zanima: od toga koja ptica trenutno preseca nebo nad Kolombom do najsitnijih detalja u redu vožnje šrilančanskih vozova. Ta širina poznavanja svakodnevice danas je gotovo iščezla profesionalna vrlina.
Agim mi priča kako je svojim koracima odmerio sve kontinente.
„Zar i Antarktik?“, upitah ga dok ispijamo kafu nadomak Beograđanke.
„Jedno vreme sam radio u Kvantasu, u Sidneju. Australija i dan-danas smatra da joj deo Antarktika pripada i tamo drži celu jednu zonu. Napravili su jednodnevni izlet, pun džambo-džet. Nas četiristo su odveli ujutru, a vratili smo se uveče noseći u očima taj beskrajni, tihi beli svet.“
Agim ističe da su njegovi ispisnici proveli život sakupljajući materijalna dobra. Oni imaju kuće, imanja, automobile.
„Mene su ceo život zanimala duhovna dobra. Birao sam da zidam nekretnine od sećanja, obišao sam desetine zemalja, celu Aziju, Afriku... Istraživao sam svet i stekao bogatstvo koje mi niko ne može oduzeti“, objašnjava mi Agim, a onda se pred nama, kao na filmskoj traci, ređaju destinacije širom zemljinog šara.
Prva ljubav
„Indija mi se veoma dopala, tamo sam dugo ostao. Družio sam se s jednim radžom, koji mi je s ponosom pokazao svojih 76 „rols-rojseva“. Zatim sam prvi put otišao u Bangkok. Kišno nebo se sručilo na zemlju, mrak je zavladao usred dana, dok avion pravi nekoliko krugova iznad grada pokušavajući da probije vodeni zid i sleti. Kad sam izašao iz zgrade aerodroma, usledio je toplotno-vlažni udar azijske klime. Kiša je bila toliko snažna da je potopila ceo put. Jedva sam zaustavio nekog čoveka i zamolio ga da me odveze do grada, mada mi nije bilo jasno kako je uopšte moguće voziti po asfaltu koji je nestao pod mutnom vodom. Tad sam spazio kako su duž cele trase, kao nemi stražari, pobodeni bambusovi štapovi. Oni su označavali granicu nevidljivog puta. Naravno, usput smo videli barem desetak automobila koji su skliznuli ili omašili asfalt skriven ispod bujice i završili u jarku. Usledio je još jedan ekstrem - s takvog puta završio sam u hotelu „Naraji“, blizu Patponga, na 22 spratu, u restoranu koji se okreće ukrug i pruža nestvaran pogled na grad. Tad sam se nepovratno zaljubio u Tajland. Spontano se rodila moja prva ljubav, koju sam mesecima kasnije hranio literaturom“, priča Agim.
A onda je, decenijama, činio da Tajland postane prva ljubav mnogim putnicima, uključujući potpisnika ovih redova. Na njegovu preporuku je pre nekoliko decenija „Jat“ uspostavio redovnu liniju do Australije upravo preko Bangkoka.
Dogodovštine
„Zamisli, pre neki dan namerim da bacim jedno staro odelo, pa rekoh da proverim da nešto nije ostalo u džepovima kad pronađem ovo“, izvadi iz novčanika da mi pokaže tri hiljade i nešto bata, što je protivvrednost od preko stotinu evra. To su novčanice s likom omiljenog kralja koje je zabranjeno gužvati ili gaziti, jer bi se time simbolično zgazilo na samu monarhiju.
Najteže putovanje u karijeri je prebrodio baš na Tajlandu. Bilo je to devedesetih godina. Vodio je dve grupe od po dvadeset turista. Dok su još bili među oblacima, vlada Tajlanda je donela odluku da su građanima naše zemlje uvedu vize.
„Srećom, setih se da sin jedne moje koleginice radi u tajlandskom ministarstvu. On nam je pomogao, dogovorio da se vize izdaju neposredno tu na aerodromu. Doneo nam je stotinu formulara i markica za takse. Od podneva do kasne večeri bavili smo se birokratskim lavirintom i tek oko jedanaest uveče zvanično ušli u zemlju.“
Personalizovanu poštansku marku Tajlanda Agim je dobio na Sajmu turizma u Frankfurtu, najznačajnijoj svetskoj svetkovini putovanja.
„Tamo je bila predsednica njihove turističke organizacije, uvažena tajlandska princeza. Tada je dogovoreno da vodim grupu od 60 turista na Tajland, pa sam, kao najistaknutiji vodič za tu destinaciju, dobio čast da je upoznam. Na njen predlog je odmah urađena poštanska marka s mojim likom i poklonjen mi je jedan tabak. Sada ću nekoliko tih maraka pokloniti Adligatu, bićete jedini na svetu koji ih poseduju“, deli svoje najdraže uspomene sa mnom Agim, a za buduća pokolenja ostavlja komadiće svoje bogate biografije.