MUŽ MI UDARIO ŠAMAR IZ SVE SNAGE, A ONDA SAM SHVATILA DA RADI SA ZEMUNSKIM KLANOM Ispovest Tanje koja je 35 godina trpela jezivo nasilje: Tukao me je i na poslu
Dodajte Kurir u vaš Google izborPre godinu dana, u emisiji "Crna Hronika" gostovala je Tanja Cvetić, žena koja je iza sebe ostavila više od tri decenije života obeleženog porodičnim nasiljem, strahom, kontrolom i borbom da zaštiti sebe i svoju decu. Kako je tada ispričala, godinama je trpela različite oblike zlostavljanja - od fizičkog i psihičkog, do ekonomskog nasilja, dok je istovremeno pokušavala da održi porodicu i obezbedi normalan život.
Tanja je govorila o početku veze, prvim znacima kontrole, fizičkim napadima, finansijskim problemima, ali i iskustvima sa institucijama od kojih je, kako tvrdi, očekivala zaštitu.
- Mi smo 35 godina bili zajedno, pet godina smo se zabavljali, a 30 godina smo bili u braku. U početku nije bilo nekih ozbiljnih znakova nasilja. Odrasla sam u patrijarhalnoj porodici gde je otac bio glava porodice, ali nije bio nasilan. To je možda razlog zašto nisam prepoznala crvene zastavice na početku.
Postojala su neka nepisana pravila, muškarac vodi glavnu reč, žena brine o porodici. Nisam izlazila previše, jer su roditelji to ograničavali. On je u vezi imao mnogo više slobode nego ja. Prvi znakovi emotivnog zanemarivanja i kontrole pojavili su se odmah nakon venčanja, ali tada ih nisam prepoznavala kao nasilje - ispričala je Tanja.
Nakon venčanja, kako kaže, usledio je period u kojem se sve više osećala usamljeno i zapostavljeno. Živeli su kod njegovih roditelja, dok je on često bio van kuće i nije imao stalno zaposlenje.
- Kada smo se venčali, živeli smo kod njegovih roditelja. Ja sam veći deo vremena provodila s njegovom majkom i detetom, dok je on često bio odsutan. Nije imao stalni posao, već je radio povremene poslove na crno i mnogo vremena provodio van kuće. To je bila prva pukotina u našoj zajednici, osećaj da sam sama, iako smo tek počeli zajednički život - rekla je ona.
"Udario me je šamarom iz sve snage"
Prvi ozbiljan fizički napad, prema njenim rečima, dogodio se 1999. godine, tokom NATO bombardovanja. Tada su živeli u nedovršenoj kući, a Tanja je ostala sama sa detetom. Jedan događaj promenio je njen pogled na supruga, ali je, kako kaže, ipak odlučila da ostane zbog deteta.
- Jedne noći bio je ceo dan van kuće. Kada sam ga nazvala da pitam kada će doći, rekao je: "E, sad namerno neću doći". Bila sam sama s detetom u nedovršenoj kući i zaključala sam vrata, misleći da neće doći. Međutim, ušao je preko terase. Bila sam prestravljena, jer nisam znala da je to on. Kada sam ustala, udario me je šamarom svom snagom. Krenula sam da se pakujem da odem, ali nije mi dozvolio da povedem dete. Ostala sam zbog nje. To je bila prva velika greška. Shvatio je tada da može da me kontroliše na taj način - ispričala je Tanja u tadašnjem gostovanju.
Kako je navela, narednih godina nasilje nije bilo ograničeno samo na fizičke napade. Tanja je, prema sopstvenim rečima, bila osoba koja je praktično sama finansirala porodicu, dok je suprug pravio dugove i trošio novac na kocku.
- Radila sam u državnoj firmi i podizala kredite da završimo kuću, dok je on pravio dugove koje sam ja morala da vraćam. Moj novac je bio naš, njegov novac je bio samo njegov. Deci je zamerao na troškovima, dok sam ja često išla iz kredita u kredit da bih nas prehranila i obezbedila osnovne stvari - rekla je ona.
Osim ekonomskog pritiska, Tanja je opisala i godine emotivne hladnoće i psihološkog pritiska, navodeći da u porodici nije bilo normalne komunikacije.
- Nikada nije pokazivao emocije ni prema meni ni prema deci. Kada bih pokušala da razgovaram o našim problemima, sve bi se završavalo njegovim monolozima i mojim osećajem krivice - navela je Tanja.
"Shvatila sam ko su preko TV-a"
Posebno uznemirujući deo njene ispovesti odnosi se na ljude koji su se, kako tvrdi, pojavljivali u blizini njihovog doma. Tanja je ispričala da u početku nije znala ko su ti ljudi, a da je tek kasnije, gledajući televizijske priloge o hapšenju pripadnika "zemunskog klana", shvatila da je neke od njih ranije viđala.
- Kada su se neki sumnjivi ljudi pojavljivali ispred naše kuće, nisam znala ko su. Tek kasnije, kada sam ih videla na televiziji tokom vesti o hapšenju Zemunskog klana, shvatila sam ko su bili. Strah koji sam tada osećala bio je neopisiv. Plašila sam se za dete, za sebe, za porodicu. Nisam smela da uradim ništa, jer nisam znala šta bi mogli da urade - rekla je ona.
Prelomni trenutak za Tanju, kako je ispričala, bila je suprugova četvorogodišnja paralelna veza. Međutim, naglasila je da ta veza nije bila jedini razlog zbog kojeg je odlučila da prekine brak, već samo poslednji događaj nakon tri decenije nasilja i problema.
- To je bila kap koja je prelila čašu. Ona je bila samo povod da stavim tačku na sve što sam do tada trpela - rekla je Tanja.
Suprug je početkom 2023. godine napustio porodičnu kuću, ali, prema njenim tvrdnjama, problemi nisu prestali. Kako je navela, nastavio je da dolazi pijan i agresivan, zbog čega je čak promenila brave na kući. Jedan od najtežih događaja dogodio se kada ju je, kako tvrdi, fizički napao na njenom radnom mestu. Tada je, prema sopstvenim rečima, odlučila da pomoć potraži od nadležnih službi.
Tanja je ispričala i da je nasilje ranije prijavljivala policiji, ali da nije bila zadovoljna reakcijom institucija.
- Prijavila sam ga policiji 2019. godine, nakon što me je udario pesnicom u glavu. Imala sam modricu i čvorugu. Međutim, on je samo dobio zabranu prilaska od 48 sati. Kasnije je socijalna radnica zaključila da "nema elemenata porodičnog nasilja", uprkos medicinskoj dokumentaciji koja je potvrđivala moje povrede. Kada sam je pitala zašto, rekla je da "ne može samo na osnovu mog iskaza da zaključi da je on nasilnik" - prisetila se tada Tanja.
Prema njenim rečima, problemi su se nastavili i kroz druge vidove pritiska. Navela je da joj je suprug isključio struju, da je bilo problema oko prilaza kući i da je godinama pokušavala da dobije adekvatnu zaštitu.
- Godinama živim bez struje, jer je on isključio brojilo. Sud nije reagovao, niti je policija preduzimala mere da me zaštiti. Umesto da dobijem pomoć, osećam se kao da me sistem dodatno kažnjava - istakla je ona tada.
Ipak, uprkos svemu što je prošla, Tanja kaže da danas ne želi da svoj život posmatra samo kroz ulogu žrtve. Njena poruka ženama koje prolaze kroz slične situacije jeste da ne ćute i da pokušaju da potraže pomoć.
- Ne želim da budem žrtva. Ne želim da budem statistički podatak. Prošla sam kroz pakao, ali borim se za pravdu. Moj slučaj je pokazatelj koliko je važno da sistem zaštiti žene koje se suočavaju s nasiljem. Ako ne reagujemo na vreme, možemo izgubiti živote. Ja sam odlučila da se borim, ne samo za sebe, već i za sve žene koje prolaze kroz slične situacije - zaključila je Tanja.
Kurir.rs