Teorija koja baca novo svetlo na požare u Srbiji: Nedeljko Todorović objasnio kako vatra sama bukne, otkrio kad stiže kiša!
Dodajte Kurir u vaš Google izborEkstremna suša i opasni požari već nedeljama zadaju ozbiljne glavobolje vatrogascima i meštanima širom Srbije, a posebno teška situacija zabeležena je na području Deliblatske peščare.
Dok građani sa strepnjom gledaju u nebo i čekaju spas, meteorolog Nedeljko Todorović donosi detaljnu prognozu za naredni period, objašnjava kako kretanje vetrova utiče na širenje vatre, ali i iznosi hipotezu o prirodnim uzrocima nastanka požara koja baca potpuno novo svetlo na vatrenu stihiju u Srbiji i svetu.
Vetar menja smer i pomaže vatrenoj stihiji
- Noćas je prošao jedan mali dašak svežine, zapravo još juče, sa severa. Ranije je duvao jug i jugoistok, pa je sada okrenuo na severozapad i na momente se pojača, ali nije to toliko jak vetar da bi, bar u većini mesta, pravio problem - rekao je Nedeljko Todorović za TV "Prva".
Međutim, on upozorava da na terenima gde već bukti vatra situacija izgleda potpuno drugačije i da tu čak i najslabije strujanje vazduha predstavlja ogromnu opasnost.
- Tamo gde postoji nevolja što se tiče požara, svaki dašak vetra je nepovoljan - kaže Todorović.
Problem je što vetar duva u različitim pravcima, što je posledica lokalnih efekata i konfiguracije samog terena. Pred promenu vremena vetar je obično južni i jugoistočni. Konkretno, na području Deliblatske peščare u južnom Banatu duvao je slab, a na momente i umeren jugoistočni vetar koji je sve vreme potpirivao požar.
Smena smerova vetra je potpuno prirodna pojava koja nastaje zbog kretanja različitih vazdušnih masa. Kada prođe atmosferski front, vetar promeni smer i počne da duva sa zapada i severozapada. Srećna okolnost u ovoj teškoj situaciji je ta što trenutno ipak nema ekstremno jakih vetrova koji se inače javljaju pri naglim i izraženim promenama vremena.
Dramatičan nastavak suše
Ključni faktor za nastanak ovako povoljnih uslova za požare jeste dugotrajan nedostatak padavina, koji nije počeo ovog leta, već traje znatno duže.
- Na nesreću, ove godine, pogotovo u avgustu, pa i u delu jula, imamo veliku oskudicu padavina. Zapravo, tako je čitavo leto - kaže Nedeljko Todorović.
Ovi požari se razvijaju jer dug period suvog vremena i visoke temperature dovode do sasušivanja biljnog pokrivača, što su idealni prirodni uslovi za izbijanje vatre.
- Ova sušna godina i sušno leto su zapravo samo nastavak prošlogodišnjeg sušnog leta na godišnjem nivou. Imali smo doduše nešto više padavina iznad proseka u kasnijim jesenjim i zimskim mesecima, ali to nije rešilo problem - rekao je Todorović.
Sunčeve čestice kao uzročnik požara
Kada govorimo o uzrocima požara, obično se prvo sumnja na ljudski faktor, ali Todorović naglašava da priroda igra glavnu ulogu. Redovno javljanje požara u određenim svetskim regionima poput Kalifornije, Sredozemlja (Španija, Italija, Grčka, Turska), jadranske obale, pa i Australije na južnoj hemisferi, jasno svedoči o tome da ovi fenomeni imaju dominantno prirodno poreklo.
- Ne sporim i ne ostavljam zatvorenu mogućnost da je negde u pitanju nemarnost, ali da je neko baš namerno išao i palio, to je izuzetno malo verovatno - poručio je meteorolog.
Umesto toga, on predstavlja fascinantnu hipotezu o uticaju Sunca, koju je naučno teško dokazati, ali svi realni argumenti govore u prilog tome. Kada sa Sunca dolaze visokoenergetske čestice, pre svega elektroni i joni, oni ulaze u našu atmosferu. Na visinama od nekoliko stotina kilometara ove čestice imaju izuzetno visoku temperaturu od preko 1000 stepeni.
- Kako se spuštaju u niže slojeve atmosfere, ove čestice su usmerene u vidu snopova. Zato i nije čudno što se ovi požari javljaju sporadično i lokalizovano – malo ovde, malo tamo – baš kao pljusak tih visokoenergetskih čestica. Kada naiđu na ekstremno suv biljni pokrivač, tu vatra bukne sama od sebe, potpuno bez uticaja čoveka - objasnio je Todorović.
Ova pojava je u direktnoj vezi sa meteorološkim prilikama jer se povećana koncentracija i velika količina tih čestica redovno javlja pred promenu vremena i pred nailazak atmosferskog fronta. Prolazak hladnog fronta sa oblacima obično smiruje situaciju, ali oblaka je ovog leta u našem regionu bilo veoma malo i bili su izuzetno retki, baš kao što je u junu i julu bio slučaj u Španiji, Francuskoj i ostatku zapadne Evrope.
Kada stiže spasonosna kiša
Stručnjaci na terenu i vatrogasci su jednoglasni - požari se neće potpuno ugasiti sve dok ne padne jedna ozbiljna i obilna kiša. Nažalost, prognoze za naredni period donose loše vesti.
- U narednih desetak dana postoji veoma mala verovatnoća za ozbiljnu kišu - kaže meteorolog.
Prvu priliku za padavine možemo očekivati u utorak, 25. avgusta u popodnevnim satima, kao i tokom noći između utorka i srede.
Međutim, to će ponovo biti samo skromna promena.
- To bi, baš kao i u prethodnim naletima, bila isključivo sporadična, kratkotrajna kiša ili eventualno lokalni pljusak sa grmljavinom. To su letnje kiše koje je nemoguće lokalno precizno prognozirati jer su ti letnji oblaci izolovani. Veća je verovatnoća da u većini mesta zapravo ne padne ni kap kiše, tako da je nemoguće garantovati da će pokisnuti baš lokacija koja je pogođena požarom - kaže Todorović.
Sledeća prilika za padavine ukazuje se tek krajem meseca, tačnije 29. i 30. avgusta. Ali i tada nas očekuje veoma skromno izdanje kiše. Možda se situacija za neku ozbiljniju promenu namešta tek oko 4. ili 5. septembra, ali to je na dugačkom štapu i pod velikim znakom pitanja.
Kurir/Blic/TV Prva