SENZACIONALNO OTKRIĆE U EGIPATSKOJ PUSTINJI! Ljudi ostali u šoku: Iskopali KRVAVE ZUBE morskih nemani, niko nije mogao ni da SANJA šta se ovde nalazilo
Dodajte Kurir u vaš Google izborPustinjski pesak Egipta suv je već hiljadama godina. Međutim, koliko god to danas bilo teško zamisliti, veliki deo te pustinje nekada je bio potopljen morem koje je prekrivalo veliki deo severnog oboda afričkog kontinenta.
A to more nije bilo mrtvo – dokazi ukazuju na to da je tokom perioda krede možda predstavljalo tropski raj, u kojem su uzlazne struje donosile hranljive materije u više slojeve vode i tako hranile bogat i razvijen ekosistem.
Sada su paleontolozi, zakopane u nekadašnjem morskom dnu tog davno nestalog mora na visoravni Abu-Tartur, pronašli dokaze o njegovom bogatom životu – zube ajkula koje su uspevale u moru prepunom ribe.
I nije reč o samo jednoj vrsti ajkule. Ukupan broj različitih vrsta pronađenih u tom sloju formacije Duvi sada iznosi najmanje sedam, pružajući uvid u bogate morske ekosisteme koji su nekada cvetali duž severnog ruba Afrike.
„Ovaj skup nalaza zajedno ukazuje na morski ekosistem bogat hranljivim materijama i visoke produktivnosti duž fosfogenog ruba kontinentalnog šelfa“, navodi tim predvođen paleontologom Tarekom Jasinom sa Univerziteta u Kairu u radu objavljenom u časopisu Cretaceous Research.
Tokom perioda krede, pre između oko 145 i 66 miliona godina, Zemlja je bila veoma drugačije mesto. Pod uticajem klime staklene bašte, koju su pokretale tektonske aktivnosti, svet je bio topliji, sa malo ili nimalo polarnog leda. Viši nivo mora značio je da su veliki delovi kopna na kojima danas živimo bili pod vodom, uključujući i sever Afrike.
To znamo, bar delimično, zahvaljujući fosfatima. Naslage fosforita često nastaju u područjima visoke morske produktivnosti, gde fosfor intenzivno kruži i koncentriše se.
Obimne naslage fosfata u formaciji Duvi zato čuvaju ne samo ostatke ovog drevnog mora, već i tragove koji otkrivaju koliko su njegove vode nekada bile produktivne.
U prethodnim istraživanjima, Jasin i njegove kolege identifikovali su dve vrste ajkula na osnovu nekoliko zuba pronađenih u fosilnom sloju. To je bio intrigantan signal, budući da zajednica sposobna da podrži više velikih predatora mora imati razvijenu i produktivnu mrežu ishrane ispod njih.
Zato su se vratili u Abu-Tartur kako bi pokušali da saznaju više.
A crni i žuti slojevi fosfata formacije Duvi doneli su nove nalaze. Naučnici su pronašli još 14 zuba ajkula, koji pripadaju još pet vrsta, od kojih nijedna ranije nije bila identifikovana na lokalitetu Abu-Tartur.
Kada su u pitanju drevne ajkule, često su upravo zubi sve što je ostalo, pa suptilne razlike među njima mogu biti jedini pokazatelj na osnovu kojeg se određuje vrsta.
Kod zuba pronađenih u formaciji Duvi, međutim, razlike nisu uvek bile suptilne.
Neki od zuba bili su dugi i tanki poput igle. Drugi su bili široki i nazubljeni, verovatno pogodniji za sečenje nego za probijanje plena. Jedan zub bio je izrazito zakrivljen, poput karambita. Neki su imali male bočne izrasline nalik očnjacima, poznate kao dodatni vrhovi, dok ih drugi nisu imali.
Na osnovu drugih fosilnih nalaza širom sveta, istraživači su utvrdili da zubi pripadaju pet izumrlih vrsta: Cretalamna cf. Maroccana, Scapanorhynchus cf. raphiodon,Serratolamna cf. Serrata, Squalicorax bassanii i Squalicorax pristodontus.
Svih pet vrsta prvi put je zabeleženo na lokalitetu Abu-Tartur.
Dve su prvi put pronađene u Egiptu – Serratolamna cf. Serrata i Squalicorax bassanii.
Jedan nalaz se posebno izdvojio. Scapanorhynchus cf. raphiodon, vrsta sa zubima nalik iglama, mogla bi da predstavlja prvi poznati nalaz ove vrste u Africi. Pored toga, prema navodima istraživača, mogao bi da bude i najmlađi primerak ove vrste u fosilnim zapisima, budući da su svi ostali poznati primerci znatno stariji.
Međutim, identifikacija ovih vrsta pruža mnogo zanimljiviju sliku od one koju bi mogao da opiše samo „skup različitih ajkula“.
Kao što njihovi zubi nagoveštavaju, ove ajkule verovatno nisu direktno konkurisale jedna drugoj, već su zauzimale različite ekološke niše u bogatom morskom okruženju.
„Prisustvo roda Squalicorax moglo bi da ukazuje na uticaj priobalnih područja i unutrašnjeg dela kontinentalnog šelfa, dok pojava roda Scapanorhynchus ukazuje na uslove dubljih voda spoljnog šelfa i kontinentalne padine“, navode istraživači.
Kurir/RTS/Science Alert