"CECA I JA SMO PEVALI U DVORCU, TO KOŠTA 500.000 EVRA" Adil otkrio šta se sve dešava na romskim veseljima, evo koje kolege su radile s njim
Dodajte Kurir u vaš Google izborAdil Maksutović otkrio je šta njegov način života nosi sa sobom, te se osvrnuo na romske svadbe, progovorio o tome koliko mu je popularnost donela, a koliko odnela i otkrio šta je shvatio tek posle godina i godina rada.
Sezonu klubova otvorio je u Beogradu nakon što je leto proveo radno po čitavom regionu, ali bez obzira na to što peva u prestonici, supruga i deca nisu bili sa njim, a pevač je pred okupljenim medijima, među kojima je bio i Kurir, odmah priznao zbog čega.
- Moji dolaze samo kad su neki koncerti. A inače, ove svirke po restoranima i klubovima, to nikada nisu. Drugačije je kada se peva u restoranu, menja se repertora ali ne znatno. Otprilike bude nekih deset pesama više tuđih na nastupima ovog tipa. Eto, u tome je razlika, kaže Adil koji podjednako uživa u oba tipa nastupa.
Romska veselja
- Nema tu pravila zaista, zato što kad su ljudi raspoloženi, kad osetiš tu neku pozitivnu energiju, zaista ne pravim neku veliku razliku. Ali, mnogo je teže pevati svadbe. To je činjenica. Zato što nas ljudi koji to često radimo zovu jer nas vole i jer žele neke pesme koje ja možda ne pevam tako često, a koje su izuzetno teške, što moje, što tuđe. Tako da je neuporedivo teže pevati svadbu. I ta neka svadbena veselja, ako pričamo o tim velikim, bogatim romskim veseljima u inostranstvu, to traje dugo.To traje po 8-9 sati. Naravno, ne pevamo mi svi konstantno 8-9 sati, ali domaćin traži da budemo tu, da nas ugosti, da kamera to zabeleži, i na kraju se zaista lepo provedemo. Nekad desi da budemo tu i po 12 sati. Ali nije to sad maltretiranje od 12 sati, nego... Ne znam, to ljudi stvarno moraju da dožive jer je sve što se tamo dešava impozantno. Od ulaska mladenaca, kako je to sve okićeno, kako je zamišljeno. Tu su ozbiljni ljudi koji su osmislili svaki detalj. I moram ovde da se ogradim. Ono što je pojam „belih ljudi“, ako mogu tako da se izrazim, o romskim svadbama – to je ono što se vrti po televizijama, neke svadbe od „milion evra“ – da ne uvredim nikoga, ali to nije ono što Pariz i Beč mogu da ponude. To je, da se niko ne oseti uvređenim, za klasu iznad.
- Jedina koja nije pevala na romskim slavljima je Jelena Karleuša, ostali pevači jesu - kaže Adil na pitanje o romskim veseljima istakavši da to većina među kolegama radi.
U videu ispod pogledajte šta je sve rekao:
Samo satovi u sali vrede nekoliko miliona evra
Adil objašnjava da postoje predrasude koje treba razbiti.
- Veoma su kulturni, gde su svi u najskupljim brendiranim odelima, i muškarci i žene, i gde je, recimo, samo u satovima u sali vrednost od nekoliko miliona evra. To je neverovatno. Ali da stavimo na stranu taj materijalni aspekt – mada svi mi to volimo, ne može svako da priušti da mu peva Ceca, Lukas ili ne znam ko sve. Takva veselja koštaju po 200, 300 ili 500 hiljada evra ako domaćin nije izuzetno dobrostojeći. Ti ljudi su veoma imućni, ali pored toga imaju stila i ukusa. Moram priznati da postoji ogromna razlika u odnosu na ono što ljudi inače viđaju na televiziji. Takođe, interesantna stvar je da ti ljudi iz Pariza ili Beča retko kada objavljuju te snimke na YouTube-u. To uglavnom ostaje za privatnu arhivu i prijatelje.
Veselje u dvorcu
Adil se prisetio i najlepšeh veselja, po njegovom ukusu.
- Prelepo veselje u Rimu. Domaćin je bio iz Pariza, ali je svadba održana u Rimu, u dvorcu iznad Vatikana. Sećam se da su pevali Ceca, Aca Lukas, Šerif Konjević, ja, Slađa Allegro... Bilo je zaista mnogo umetnika. Dva dana je trajala ta fešta. To jednostavno mora da se doživi – od escajga do stolica, kako je okićen ambijent... To je stvarno bio pravi dvorac.
Pevača samo pitali, iako nije aktivan toliko, na društvnim mrežama kako gleda na njih i pravo svakog čoveka da mu napiše nešto i loše.
- Glupaka je uvek bilo samo što smo danas svi izloženi njihovom teroru jer svi imaju društvene mreže i svako može da napiše i prokomentariše šta god poželi. Svako nađe za pravo da ti kaže: “E, ti si ovakav ili onakav”, od komentarisanja fizičkog izgleda, pa do frustriranih pevačica koje komentarišu izgled u novom spotu ili emisiji. Mislim da bi za uvrede bilo koje vrste, pogotovo neosnovane, morale da postoje pravne posledice. Ranije se to završavalo na ulici – kad nekoga uvrediš, dobiješ minimum šamar i rešen problem. Toga više nema, sad smo svi “Evropejci” i svi želimo da pokažemo kako imamo široka shvatanja. Naravno, niko ne zagovara nasilje, ali prosto moralni kodeks ti nalaže da se odbraniš kada te neko uvredi. Da li ćeš verbalno – a ako neko ne zna verbalno, onda mu proradi taj animalni instinkt.
Prisetio se perioda kad je bio u rijalitiju
Adil se prisetio i vremena kada se pojavljivao u rijalitiju kao pevač, ali i emisija koje su za njega značile veliki uspeh. Ipak, osvrnuo se na to da rijaliti tada i danas nije bio isti.
- Tada su učesnici bili već afirmisani ili poluafirmisani pevači, glumci, javne ličnosti koji su imali konkretne zadatke. Zato ne treba porediti projekte poput “Dvora” ili “Farme” sa ovim što imamo danas. Današnji rijalitiji služe za potpuno druge stvari, gledanost im je opala i sve se svelo na dramu, svađe. Ja se svojih gostovanja u “Dvoru” uopšte ne stidim. I još jedna bitna razlika – ranije su mikrofoni izvođača bili pojačani da se čuje muzički program, a danas, dok pevač nastupa, oni pojačaju mikrofon nekom učesniku koji se svađa sa devojkom u uglu. To više nema nikakvog smisla i muzika je potpuno izgubila na značaju u tim programima.
BONUS video: