PLAN MARTE KOS ODUZIMA NAJVAŽNIJE ORUŽJE HRVATSKOJ I BUGARSKOJ: Zagreb i Sofija više neće moći da vetom zaustavljaju Srbiju na evropskom putu!
Dodajte Kurir u vaš Google izborEvropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je u Zagrebu novi predlog Evropske komisije za reformu proširenja Evropske unije, istakavši da 2026. godina mora biti rekordna za napredak zemalja kandidata.
Ovaj plan Brisela, čiji će konkretni detalji biti predočeni sredinom oktobra iz korena menja pravila igre na Zapadnom Balkanu. Za Srbiju bi uvođenje modela "postepene integracije", ali pre svega najavljeno smanjenje moći veta - koji su do sada za ucene često koristile države poput Hrvatske i Bugarske - moglo da bude ključna karta za drastično brži ulazak u evropski sistem.
Ključni korak
Komentarišući ovakvu ideju, politički analitičar iz Centra za stratešku analizu Darko Obradović kaže za Kurir da je smanjenje prava veta ključni reformski korak u cilju uvažavanja geopolitičke realnosti u kojima deluje EU.
- Proširenje EU je najveći resurs ove organizacije i veoma je važno da pristupni proces ne bude poligon za ucenjivanje i sticanje političkih poena na nacionalnom nivou, svima je jasno da usled izbornih ciklusa tema blokade Srbije može biti izuzetno upotrebljiva u političkoj utakmici u Zagrebu, sa druge strane jasno je da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja dobitak i nacionalni trijumf bez presedana koji iz korena menja poziciju Srbije i otvara mogućnosti za nova radna mesta, veće penzije i plate. Smanjenje mogućnosti stavljanja veta je od strateškog značaja za EU, a samim tim je tačka preokreta za države kandidate koje svakim danom van EU propuštaju mnoge prilike. U promeni sistema vetiranja prestaje opasnost da se primi nekoliko novih članica i to je ono što je za Srbiju važno, istovremeno kriterijumi poput demokratije i vladavine prava neće se umanjivati zbog geostrateških razloga. Proces promene odlučivanja uticaće pozitivno na to da vodeći kreatori strategije u EU ne zavise od lokalnih i uskonacionalnih sporova, ali se ne treba zavaravati da će to biti brza traka, jer i do sada EU nikada nije uskratila prijem državi koja je ispunila fundamentalne kriterijume pa neće ni Srbiji kada dođe trenutak za formalno članstvo - kazao je Obradović.
Ubrzanje postupka
Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović kaže za Kurir da svaka izmena pravno-organizacionog modela koja pojednostavljuje proceduru mogla bi da olakša i ubrza postupak.
- Ovo je posebno važno jer doprinosi da se afirmiše demokratski princip većinskog odlučivanja, a ne interesi pojedinih članica, kao što smo to već imali priliku da vidimo u epizodama sa Bugarskom i Hrvatskom, na primer. Evropska unija ovim predlozima ne bi rešila samo pitanje kandidata već bi i našla način da prevaziđe sopstvene institucionalne i političke izazove. Pokazuje se da je Emanuel Makron onomad bio u pravu kada je upozoravao da EU, u tadašnjem obliku, zbog sopstvenih ograničenja i izazova, nije spremna za prijem većeg broja novih članica. Objektivan interes EU jeste da Srbija, kao najveća država Zapadnog Balkana i važan politički, ekonomski i bezbednosni činilac, bude na odgovarajući način uključena u evropski sistem - kazao je Rabrenović.
Prema njegovim rečima, prostor Zapadnog Balkana koji ostaje izvan EU predstavlja geopolitičku prazninu i izvor neizvesnosti i za samu Uniju.
- Ipak, pojedine kratkovide politike unutar EU, bilateralni interesi i pretvaranje procesa proširenja u sredstvo dnevnopolitičkog pritiska, a s vremena na vreme i zbog licemerja, godinama su usporavali ostvarivanje tog zajedničkog interesa. Za Srbiju je važno da sa EU najtešnje sarađuje, jer je ona naše najveće tržište, glavni investicioni i spoljnotrgovinski partner i prostor kojem geografski i ekonomski pripadamo. Ta saradnja, međutim, ne podrazumeva zatvaranje vrata drugim partnerima i tržištima. Ozbiljna državna politika mora istovremeno da čuva evropski pravac i razvija odnose sa SAD, Kinom, Indijom, Rusijom i drugim centrima ekonomske i političke moći, uvek polazeći od interesa građana Srbije. Konačan sud, ipak, ne treba donositi na osnovu prvih najava. Evropska komisija će svoje konkretne predloge predstaviti na jesen, kada će se videti da li je reč o suštinskoj promeni pravila ili samo o novom političkom jeziku za stari proces - poručio je Rabrenović.
Kurir Politika