Turske serije imaju više od milijardu gledalaca u 170 zemalja: Kako je ovaj globalni fenomen prestigao Holivud
Dodajte Kurir u vaš Google izborKada se danas u svetu pomene televizijski program, malo koja zemlja uspela je da se izbori za to da se njen proizvod naziva njenim imenom. Dok svet za američke i engleske proizvode koristi generički termin "TV series", globalna publika ne kaže "Turkish TV series" - ona kaže "Turkish Dizi". Ono što su nekada bile latinoameričke "telenovele", to je danas za svet "dizi", sinonim za visokobudžetnu tursku dramu koja se drži tradicionalnih vrednosti.
Termin "dizi" postao je globalno prepoznatljiv brend, fenomen koji je pred malim ekranima okupio milijardu gledalaca u više od 170 zemalja i podigao izvoz sa skromnih 10 miliona početkom dvehiljaditih na više od milijardu dolara. Prosto rečeno, to je novac koji svet danas plaća samo za privilegiju da gleda turske serije na svojim ekranima, odnosno čista zarada od prodaje epizoda televizijama širom sveta.
Na veoma posećenom događaju u Istanbulu pod nazivom "Globalni narativ turskog brenda: Turske serije" u organizaciji Direkcije za komunikacije Predsedništva Republike Turske, okupili su se neki od ključnih ljudi turske države, emiteri i producenti kako bi analizirali uspeh, ali i upozorili na opasnosti koje prete ovom neverovatnom televizijskom čudu.
Dešavanje su svojim prisustvom uveličali popularni glumci Asli Tandogan, Pelin Akil, Hande Soral i Ruzgar Aksoj.
Nasleđe Deda Korkuta i kraj monopola "žutog filtera"
Vekovima je Zapad predvođen Holivudom imao monopol nad globalnim pripovedanjem. Kako je istakao profesor dr Burhanetin Duran, direktor Direkcije za komunikacije Predsedništva, zapadna kulturna hegemonija se kroz likove poput Ramba ili Rokija uvek završavala pobedom američkih vrednosti. U isto vreme, Turska i Istok su decenijama prikazivani kroz "estetiku žutog filtera" - kroz prašnjave ulice, haotične pijace i kao mesta nesigurnosti.
Turske serije su taj narativ promenile. "Naš svet je veći od pet," parafrazirao je Duran poznatu političku parolu predsednika Turske Erdogana, koja se izvorno odnosi na pet velesila u UN-u, objašnjavajući tako prelazak u multicentričan svet pripovedanja u kom Holivud više nema monopol na globalne priče.
Ova moć oslanja se na bogato kulturno blago koje seže do Deda Korkuta, mitskog mudraca, naratora i prvosveštenika iz centralnoazijske usmene tradicije. On je slavljen kao duhovni predak Oghuz Turaka, velike i moćne konfederacije turskih nomadskih plemena iz centralne Azije, koja se smatra direktnim precima današnjih Turaka, Azerbejdžanaca, Turkmena i Gagauza. Ova konfederacija, tradicionalno sastavljena od 24 plemena, od 10. veka masovno je prešla na islam. Iz te drevne potrebe za pripovedanjem anadolskih legendi i nomadskog nasleđa, danas nastaju scenariji koji svake večeri drže planetu prikovanu za ekrane.
Ekran turizam i tihi ambasadori turskog jezika
Ministar kulture i turizma, Mehmet Nuri Ersoj, istakao je da se u današnjoj "ekonomiji pažnje" države takmiče da što bolje preuzmu vreme gledalaca. Serije su postale najsnažniji pokretač takozvanog "ekran turizma" pa tako kadar Bosfora postaje san o putovanju, a prizor trpeze budi želju za gastronomijom.
Kolika je turska moć na internetu najbolje pokazuje podatak da su kroz samo osam kratkih digitalnih kampanja na mrežama, poput videa koji promovišu lepote Istanbula (Istanbul My Love) i gastronomiju Izmira (Taste of Izmir), prikupili nestvarnih 9 milijardi pregleda širom planete.
Mehmet Daniš, predsednik RTÜK-a (turskog pandana našem REM-u), podelio je anegdotu koja najbolje oslikava šta u praksi znači čuvena "meka moć" iliti sposobnost Turske da osvaja svet kulturom i televizijom, a ne oružjem. Prilikom posete Japanu, saznao je da tamošnji kolega i njegova verenica iz Južne Koreje razumeju turski isključivo zahvalujući serijama. Ovo potvrđuje i istraživanje Instituta "Yunus Emre" i RTÜK-a da je čak 81% stranaca koji uče turski jezik motivaciju pronašlo upravo gledajući turski "dizi".
Emocija umesto hamburgera: Podaci koji su šokirali Zapad
Profesor dr Mehmet Sezai Turk, dekan Fakulteta za komunikacije Univerziteta "Hadži Bajram Veli" u Ankari, podsetio je da je magazin Time još 2011. serije nazvao "Erdoganovim skrivenim oružjem". Za razliku od Amerikanaca koji uz serije izvoze i svoj stil života - hamburgere, kafiće i globalne brendove - Turska izvozi emociju i bliskost. Kada turski glumci odu u inostranstvo, publika ih tretira kao članove porodice, što je, kako je primetio Birol Guven, generalni direktor za kinematografiju pri Ministarstvu kulture i turizma Turske - nemoguće zamisliti sa američkim zvezdama.
Izneseni podaci iz Latinske Amerike i Azije zvuče zaista nestvarno. U Čileu je 2014. godine epizoda serije "1001 noć" bila gledanija od utakmice između Brazila i Čilea na Svetskom prvenstvu. Kolumbija i Paragvaj su morale da menjaju zakone o imenima, jer su roditelji masovno deci davali imena poput "Šehzade Veronika" ili "Salvano Mustafa".
U Indoneziji više od 59% publike serije gleda na telefonu, a turski muškarci postali su najpoželjniji za brak. Istraživanje sprovedeno 2024. u Latinskoj Americi otkriva da je čak 89,4 odsto gledalaca pokazalo izuzetno zanimanje za "guglanje" turskih gradova i kulture, 84,2 odsto poželelo je da poseti lokacije iz serija, a 47,3 odsto je spontano počelo da pije turski čaj.
Digitalna revolucija: Platforma "Tabii"
Da bi sačuvala ovaj zamah u svetu pretplata, turska nacionalna televizija TRT je 7. maja 2023. godine lansirala sopstvenu striming platformu - Tabii. Jusuf Šimšek, zamenik generalnog direktora TRT-a, objasnio je ideju iza ime. Baš kao što je engleski izvezao reč "sorry", a francuski "pardon", cilj je da turska reč tabii (što znači "naravno" ili "prirodno") postane deo globalnog rečnika. U periodu od 2023. do 2025. platforma je sa 72 serije i preko 100 sezona održala tursku produkciju u životu.
Ipak, uprkos izvozu od milijardu dolara, iza kulisa vlada zabrinutost. Dok digitalne platforme traže brze epizode bez praznog hoda, snaga turskog mejnstrima su upravo maratonske epizode od 140 minuta, koje se emituju šest dana u nedelji. Veoma ozbiljno upozorenje uputio je producent Onur Guvenatam. Izneo je, možemo reći, alarmantne podatke. Pre tri godine u Turskoj se godišnje emitovalo 57 serija, dok je danas taj broj pao na 34. Broj proizvedenih epizoda pao je sa 1.250 na 700 godišnje - što je pad od 37%.
Uzrok je pad prihoda od reklama na televizijama, što direktno pogađa budžete produkcija.
- Nemojte se zavarati. Da bismo rasli, prvo moramo da sačuvamo postojeće. Nema u svetu nijednog regiona koji može da uradi isto što i mi - istakao je Guvenatam, dodavši da bi gubitak domaćih kanala značio prelivanje gledalaca na platforme koje kontroliše strani kapital.
Više od sapunice
Turske serije su daleko više od zabave. One su najefikasnije oružje javne diplomatije, turistički magnet i dokaz da svet želi da čuje priče i sa druge strane. Dok je Holivud decenijama oblikovao snove, Turska je ponudila alternativu utemeljenu na porodici, solidarnosti, istoriji i prepoznatljivoj emociji. U svetu zasićenom cinizmom, turske serije su stvorile prostor gde čovečanstvo može kulturno da "udahne".
Ako je deo sudbine čovečanstva u pričama, Turska je uzela pero u svoje ruke.