Nakon smrti naše glumice rođaci osporili testament i grabili se za šaku zemlje: "Slučaj je bio predat sudu"
Dodajte Kurir u vaš Google izborIspred stare porodične kuće u Donjoj Gorevnici kod Čačka i dalje stoji veliki hrast. Za prolaznika je to možda samo drvo, ali je za Sonju Savić predstavljao gotovo sveto mesto. Kad god bi se vratila kući, prilazila mu je, prekrstila se i tri puta ga poljubila. Od majke je tražila samo jedno – da ga nikada ne poseče.
Danas ga zovu „Sonjin hrast“. Ostao je da čuva kuću, uspomene i hiljade predmeta koji svedoče o životu glumice čiji je odlazak zauvek promenio domaću umetničku scenu.
U septembru 2026. navršava se 18 godina od smrti Sonje Savić. Imala je svega 47 godina kada je pronađena mrtva u svom stanu u Beogradu. Njeni filmovi nastavili su da žive, ali je iza kulisa godinama trajala borba oko kuće u kojoj je trebalo da bude sačuvan svaki trag njenog stvaralaštva.
Majka je molila da joj dođe u san
Posle ćerkine smrti, Mikaina Savić ostala je sama sa uspomenama. U kući su bile Sonjine fotografije, knjige, odeća, nagrade i snimci, ali ništa nije moglo da ublaži bol majke koja je izgubila jedino dete.
Pred smrt je govorila da od ćerke više ne traži nikakav odgovor. Želela je samo da je još jednom vidi i zagrli, makar u snu.
Pogledajte u galeriji kako izgleda porodični dom Sonje Savić:
– Šta joj kažem? Da nema zaborava, da je želim, molim je da se javi u san da je pomilujem, poljubim, da je zagrlim... Nemam više nikoga. Tu je njeno omiljeno drvo. Nikad nije došla da se nije prekrstila i poljubila tri puta drvo. I stalno je molila: „Nemojte mi seći hrast“ – pričala je Mikaina u emisiji „Eksploziv“.
Utehu je tražila odlazeći na Sonjin grob i vraćajući se njenim ulogama. Radovala se svakom priznanju koje je ćerka osvojila, ali joj je posle njene smrti sve to budilo i ponos i tugu.
– Radovala se majka svemu, nagradama... Sonjino znanje i njene sposobnosti brzo odoše pod zemlju.
Od porodične kuće želela je da napravi mesto za umetnike
Mikaina nije želela da Sonjina zaostavština jednog dana bude rasuta, prodata ili zaboravljena. Njena namera bila je da sve što je porodica posedovala ostavi Gradu Čačku, kako bi u Donjoj Gorevnici nastao legat posvećen glumici.
Protokol sa gradskim vlastima potpisala je 2011. godine, a upravljanje imanjem povereno je Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“.
Ideja nije bila da kuća postane samo još jedan memorijalni prostor. Trebalo je da u njoj živi umetnost kojoj je Sonja pripadala – alternativni film, pozorište, muzika, video i stvaralaštvo koje se ne uklapa u unapred zadate okvire.
Jedna soba pretvorena je u izložbeni prostor, pa su posetioci od 2013. do 2018. godine, uz prethodnu najavu, mogli da vide deo Sonjinih ličnih predmeta i radova.
A onda su vrata zatvorena.
Testament je osporila rodbina sa očeve strane
Nakon smrti Mikaine Savić, deo Sonjine rodbine sa očeve strane osporio je testament. Spor se nije odnosio samo na kuću, već i na livadu, pašnjake, parcele pod šumom i voćnjak sa bunarom.
Dok je slučaj bio pred sudom, spomen-soba nije mogla da se koristi. Ljudi koji su brinuli o Sonjinoj zaostavštini nisu imali pravo ni da ulaze u pojedine prostorije.
– Rođaci su osporili taj testament i ceo slučaj je od tada pred sudom. Osim što spomen-soba nije u funkciji, mi nismo imali pravo da uđemo u te prostorije – govorio je tada Predrag Živković, kustos projekta „Sonjin septembar“.
Kuća je tako godinama bila zaključana, dok su iza njenih vrata ostajale kutije, fotografije, filmske trake, garderoba, knjige i nedovršeni radovi jedne od najoriginalnijih umetnica sa ovih prostora.
Spor je završen, majčina želja je ipak ispunjena
Ostavinska rasprava završena je 2023. godine. Grad Čačak postao je vlasnik imanja, u skladu sa željom Mikaine Savić, dok je Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ dobila pravo da koristi javnu imovinu i brine o umetničkoj zaostavštini.
Time je okončana višegodišnja borba koja je legat držala pod ključem. Međutim, završetak sudskog postupka bio je tek prvi korak. Kuća i okolno zemljište zahtevali su ozbiljnu obnovu kako bi prostor ponovo mogao da prima posetioce i umetnike.
Planirano je da na imanju bude formiran multimedijalni centar „Sonja Savić“, posvećen filmu, videu, alternativnom pozorištu i savremenoj umetnosti – svemu onome čime se glumica bavila i van uloga po kojima ju je pamtila šira publika.
Iza nje nije ostalo samo nekoliko slavnih filmova
U kući u Donjoj Gorevnici nalazi se više hiljada predmeta. Zaostavštinu čine Sonjine fotografije, knjige, odeća, nagrade, audio-zapisi, televizijska i radijska gostovanja, sirovi video-materijali i snimci pozorišnih predstava.
Tu su i dokumentarni i igrani filmovi, njeni autorski video-radovi, kao i brojna nezavršena dela. Ta kolekcija otkriva Sonju kakvu deo publike možda nije poznavao – ne samo kao glumicu, već kao multimedijalnu umetnicu koja je neprestano istraživala nove forme izražavanja.
Njene uloge obeležile su filmove „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Una“, „Život je lep“, „Mi nismo anđeli“ i mnoga druga ostvarenja. Bila je lice jedne generacije, ali nikada nije pristajala da ostane samo lice sa filmskog platna.
Majka o navodima koji su pratili Sonjinu smrt
Posle glumičine smrti u javnosti su se pojavile različite tvrdnje o poslednjim satima njenog života. Pojedine komšije govorile su za medije da su u stanu pronađeni špricevi, nakon čega su počele spekulacije da se Sonja predozirala.
Mikaina je tvrdila da o tome ništa nije znala i da su je takve informacije zatekle.
Pogledajte u galeriji kako izgleda grob Sonje Savić:
– To što hoćete da me pitate, ja o tome ništa nisam znala. Mene su novinari prijatno iznenadili sa tim vestima, pod navodnicima... Ona je verovatno pila neke tablete, ali ja nemam pojma – rekla je svojevremeno Sonjina majka.
Okolnosti njene smrti godinama su privlačile pažnju javnosti, ali su često potiskivale mnogo važniju priču – onu o njenom radu, umetničkoj hrabrosti i uticaju koji je ostavila.
Video: Bora Đorđević i Sonja Savić dobili posebnu čast od grada Čačka