"Lekovito i blagodetno je kad neko ume da ćuti i osluškuje život" Radoš Bajić o najznačajnijoj ulozi u karijeri i ideji da prestane da se bavi glumom
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Radoš Bajić kaže da je film 'Čuvar ikone Svetog Đorđa' nastajao godinama bez institucionalne podrške, a u bioskope stiže sledeće nedelje.
- Za ulogu Stanoja Reljića smatra da je među najznačajnijim u karijeri, dok priznaje da mu se približava trenutak povlačenja iz glume.
- Najavljuje i novu seriju 'Harmonika suzom nakvašena', čije je emitovanje planirano za rano proleće 2027. godine.
Posle više od pet decenija rada pred kamerom i iza nje, Radoš Bajić i dalje ne odustaje od priča za koje veruje da imaju snagu da ostanu. Njegov novi film "Čuvar ikone Svetog Đorđa", koji sledeće nedelje stiže u bioskope, nastajao je godinama bez institucionalne podrške, kao nezavisno ostvarenje, ali uz veliko uverenje da takvu priču treba ispričati.
U njemu tumači lik Stanoja Reljića, čoveka koji ostaje da brani svoj dom, veru i dostojanstvo onda kad su mnogi otišli. Jedna od potvrda za minuli rad stigla je i na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Nišu, gde je ovenčan gran-prijem, ali i novinarskom nagradom.
U razgovoru za TV Ekran Bajić govori o filmu koji smatra jednim od svojih najličnijih ostvarenja, ulozi za koju kaže da mu je među najznačajnijim u karijeri, glumačkoj profesiji danas i mladim kolegama, priznajući da se približava trenutak kad će se povući iz glume, iako od pisanja i režije nema nameru da odustane.
Film "Čuvar ikone Svetog Đorđa" za nekoliko dana stiže u bioskope. Šta on za vas predstavlja i zbog čega je baš sada bilo važno da ispričate ovu priču?
- Verujem da je obaveza svakog filmskog autora da se bavi društveno odgovorim temama koje se tiču prošlosti i sadašnjosti našeg naroda i zajednice u celini. Svakako, film je i zabava, u svom glumačkom i autorskom opusu radio sam i takve projekte, ali u poslednjim decenijama svoje poluvekovne karijere bavim se isključivo temama koje zadiru u nacionalni identitet i trajanje srpskog naroda. Pre ovog filma to je bio "Halijard". Ako bi to bilo moguće, bio bih srećan kada bi svaki Srbin pogledao "Čuvara ikone", pogotovo mlađe generacije. Oni koji to budu učinili uveriće se zašto.
Za "Čuvara ikone" ste rekli da je nastao iz pepela. Da li je upravo činjenica da ste morali da se borite za ovaj film učinila da on postane vaše možda i najličnije ostvarenje?
- Film je tri puta odbijen i nije dobio podršku Filmskog centra Srbije niti Ministarstva kulture. Sudeći po prvim reakcijama onih koji su ga videli, kao i na osnovu odličnih kritika i uspeha koji je imao na festivalima u Moskvi, na Zlatnom vitezu, na Paliću i na Niškoj tvrđavi - verujem da će ih tek biti sramota. Naš film je nastao tako što je naša produkcija "Kontrast studio" stisla petlju, sama krenula u projekat i na kraju ga iznela uz pomoć lokalnih samouprava s juga Srbije. Bilo je veoma teško, ali danas smo ponosni. Što se tiče mog glumačkog dometa u filmu, mnogi govore da je uloga Stanoja Reljića jedna od najboljih i najznačajnijih u mojoj karijeri.
On nije klasičan filmski junak, već običan čovek koji brani svoje ognjište, dostojanstvo i veru. Šta vas je kao glumca najviše privuklo tom liku i koliko ste u njemu pronašli delove sopstvenog životnog iskustva?
- Moram da istaknem da smo pet godina radili na "Čuvaru ikone" i da je na početku sve bilo drugačije. Film je trebalo ja da režiram, a glavnu ulogu da igra drugi kolega. Ali, s obzirom na produkcione okolnosti i posebno na činjenicu da smo imali veoma skroman budžet, odluka je pala da naša produkcija i porodica stave na sopstvena leđa ceo projekat: da ja odigram Stanoja Reljića, da film režira moja ćerka Jelena Bajić Jočić, da direktor fotografije bude moj zet Peđa Jočić, da moj sin Nedeljko Bajić, pored toga što je producent, i glumi - i sve to za džabe, bez ikakvih honorara, bez žute banke. Ali isplatilo se, uz snažan doprinos Jelene, koja je kao rediteljka vrhunski odradila svoj posao, i uz punu podršku i saradnju naše izuzetne stalne ekipe filmskih radnika, napravili smo ozbiljan i respektabilni film.
Igrate čoveka koji malo govori, ali mnogo nosi u sebi. Koliko je danas, u vreme brzih replika i spektakla, teško graditi lik čija se drama vidi pre svega u pogledu i tišini?
- Danas, gde god se okrenete, svi samo pričaju i šakom i kapom dele lekcije. Političari najviše, a odmah za njima pevaljke, koje sve manje pevaju, ali ne zatvaraju usta deleći savete o "vrednostima života" i problemima sa implatatima u grudima i zadnjicama. Desi se da pričaju i pametni, ali veoma retko. Tako da je lekovito i blagodetno kad neko ume da ćuti i osluškuje život. Moj junak u filmu "Čuvar ikone" bi pričao, ali nema s kim... Svi su otišli za boljim životom, ognjišta su ugašena, vrata zatarabljena, a korov progutao avlije i kućne pragove. Neki su s planine Radan na jugu Srbije otišli trbuhom za kruhom, a neki su nasilno oterani sa svojih pradedovskih imanja pod naletom šiptarskih bandi, kojima je malo to što su nam amputirali i oteli Kosovo i Metohiju, pa bi hteli da nam perfidno, korak po korak, otmu i jug Srbije sve do Niša. Čovek kog igram tome se usprotivio i ostao na braniku pravoslavlja.
Posle više od pola veka karijere, da li danas ulogama pristupate racionalnije ili emotivnije nego kad ste bili mladi?
- Iza mene su mnoge godine u kojima sam totalno u ovom poslu, kao glumac, scenarista, reditelj i producent. Još me nisu napustili ni ljubav, ni elan, ni entuzijazam za čaroliju koja se zove film. Ali priznajem - sve više me mrzi da glumim i verujem da se približava dan kada ću okačiti rukavice o klin i reći publici "zbogom" i "mnogo vam hvala", ali ću pisati, režirati i producirati sve dok budem živ.
Gluma danas prolazi kroz velike promene - dominiraju serije, platforme i kratki formati. Šta biste savetovali mladim glumcima, koji tek ulaze u profesiju, a žele da ostave trag kakav ste i vi ostavili?
- Savetovao bih im da ostanu svoji, da rade na sebi, da izbegavaju klišee i da ne ulaze u "stado", jer gluma zahteva personalnost i posebnost. Moraju sami da se bore, da ne dozvole da budu izmanipulisani, što je, nažalost, danas oblik mutantnog sindikalizma, pogotovu što je mnogima politički aktivizam postao važniji od same profesije.
Kada pogledate svoj opus - od prvih uloga, preko "Selo gori" i "Heroja Halijarda", do "Čuvara ikone Svetog Đorđa", imate li utisak da ste ispričali priče koje ste želeli ili vas tek čeka film koji će biti kruna vašeg rada?
- Iza mene je više od 100 uloga na filmu i televiziji. Nema dana da se na nekoj televiziji ne vrti neki moj film. Takođe, napisao sam hiljade stranica scenarija, režirao sam najveću i najgledaniju TV seriju na RTS, kao i film "Halijard", jednu od najvećih produkcija srpske kinematografije. Malo li je. Da sada potpuno prestanim da se bavim ovim poslom, bio bih zadovoljan i Bogu zahvalan.
Napisali ste i novu seriju. Hoće li "Harmonika" zasvirati?
- Ljudi koji su čitali scenario za TV seriju "Harmonika suzom nakvašena" smatraju da je to najbolji dramski tekst za serijski program koji sam ikada napisao. A rekoh vam, napisao sam mnogo. Radi se o seriji koja nas vraća u šezdesete, skoro pola veka unazad, u vreme "opel olimpija" i "tristaća", prvih žvakaćih guma, šuškavac mantila i perlon čarapa. Normalno, radnja se događa na selu, u srećno vreme skromnosti, oskudnosti, ali i sreće, u kojem su ljudi živeli mirno i skladno, pevali, svirali, radovali se životu, a seoske raskrsnice vrvile od dečaka koji su jurili za krpenjačama i devojčica koje su se igrale "jelečkinje, brijačkinje". Za vas ekskluzivno, "Harmonika" će zasvirati u rano proleće 2027. godine.
Pogledajte video: