ASTRONAUTI OTKRILI ŠTA IM SE DOGODI KADA PRVI PUT VIDE ZEMLJU IZ SVEMIRA! Jedan doživeo "eksploziju svesti", drugi završio u depresiji, a treći...
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Astronaut Garet Rajzman kaže da ih trening pripremi za sve osim za prizor Zemlje iz svemira, koji je potpuno drugačiji od onoga na vežbama.
- Povratak na Zemlju mnogima je bio teži od misije: Baz Aldrin je imao depresiju i prazninu, a Majkl Kolins je iz svemira video planetu kao malu i krhku.
- Nil Armstrong je odbijao status slavne ličnosti, dok su Edgar Mičel i Džejms Irvin posle leta razvili snažne duhovne i religiozne poglede.
Garet Rajzman
Rajzman je NASA astronaut koji je veoma popularan na internetu zbog snimaka iz svemira i činjenica koje iznosi o svemu tome. Na jednoj od misija još 2008. proveo je oko tri meseca van Zemlje.
Gostujući u najgledanijem podkastu na svetu, kod Džo Rogana, Rajzman je, između ostalog, pričao o kretnji u svemiru, odnosno kada je izlazio iz kabine zbog raznih zadataka. S obzirom na to da se svemirska stanica u kojoj boravi kreće 28.000 kilometara na čas, baš kao i astronaut, on je rekao da mnogi imaju osećaj kao da padaju, pa krenu čvrsto da drže šipke letelice, ali da je to greška.
- To je užasna greška, iako se to zove "svemirski hod" (spacewalk) ipak se kretanje obavlja sa rukama. Užasno je jer kada izađemo iz letelice, vani provedemo sedam i po sati, lebdimo privezani posebnim kanapom za stanicu. Vidite, mogu vas pripremiti za sve, osim vizuala, onoga šta ćete videti. Kada ste na treningu u astronautskom bazenu, ispred sebe vidite zid, ali na misiji ispod sebe imate čitavu Zemlju.
Rogan je znatiželjno pitao šta rade sedam i po sati van kabine, na šta je astronaut odgovori da su ti poslovi najčešće vezani za održavanje gomilu uređaja.
- Bukvalno radimo poslove poput mehaničara i tehničara. Samo što smo u odelu koje je isuviše teško, pa vam otežava štagod želeli da učinite. Stezanje prstiju iziskuje napor kada ste u tim okolnostima. Zamislite da menjate ulje na automobilu, ali da nosite oklop iz srednjeg veka - duhovito je završio Reisman.
Bio je u donjem delu šatla, kada je kroz mali prozor primetio bledoplavu svetlost. Shvatio je da je to Zemlja. Bio je uzbuđen, čak je i zastao, zatvorio oči i meditirao kako bi se pripremio za taj trenutak. Onda je pogledao prvi put Zemlju iz svemira. Kada ga je Rogan pitao šta je osećao, nakon "meh" dodao je:
- Zemlja je bila lepa, plava i zelena, ali su ljudi toliko navikli na spektakularne fotografije Zemlje iz svemira da je stvarni prizor bio manje dramatičan nego što sam očekivao.
ISKUSTVA I REČI ASTRONAUTA
Ipak, dramatičnije iskustvo je bilo za ljude koji su otišli još dalje - sve do Meseca! Pogotovo ako uzmemo primer Nil Armstroga i posade "Apollo 11" koja je bez iskustva ili spektakularnih fotografija prvi put videla pravi prizor Zemlje sa te udaljenosti.
Šta se dešava u čoveku kada doživi nešto što mu promeni predstavu o sopstvenom mestu u svetu, a onda mora da se vrati običnom životu?
Baz Aldrin
Decenijama su astronauti trenirani da prežive ono što se dešava u svemiru. Međutim, malo ko je mogao da ih pripremi za ono što će se dogoditi kada se vrate kući. Čovek je ostvario nešto što nijedno ljudsko biće pre njega nije moglo ni da zamisli. Onda se vratio kući i nije znao šta da radi sa svojim životom.
Baz Aldrin je posle Apola 11 imao ozbiljnu depresiju, probleme sa alkoholom i raspad braka. Sam je govorio da po povratku nije znao šta dalje da radi i da je osećao neku vrstu praznine. Njegova prva autobiografija zvala se "Return to Earth" što direktno govori da mu je najveći utisak bilo kada se vratio, a ne sama priprema, put ili boravak van naše orbite.
Majkl Kolins
Kada su se Armstrong i Aldrin spustili na površinu Meseca, Kolins je ostao u komandnom modulu i gubio radio-vezu sa Zemljom. Zbog toga se smatra najizolovanijim čovekom u čitavom ljudskom rodu.
U svojoj autobiografiji je zapisao "Skroz sam bio sam, istinski sam, apsolutno izolovan od bilo koje forme života"
Kolins je imao potpuno drugačiji odnos prema Zemlji nakon što ju je video sa te udaljenosti.
U intervjuu za PBS opisao je Zemlju kao nešto malo što bi mogao da zakloni palcem, plavo-belo i blistavo, i rekao da mu je iskustvo misije dalo mnogo snažniji osećaj njene krhkosti i želju da je zaštiti. Njegov zaključak bio je da bi ljudi koji donose političke odluke možda promenili pogled na svet kada bi mogli da vide planetu sa te udaljenosti, jer granice nestaju i ostaje samo jedna mala, zajednička planeta.
Nil Armstrong
Nakon povratka na Zemlju, verovatno je u tom trenutku bio najpopularniji čovek na planeti, ali je uporno odbijao da živi kao slavna ličnost.
Armstrong je često umanjivao ličnu važnost svog dostignuća. U jednom intervjuu je rekao da je činjenica ko će prvi zakoračiti na Mesec bila gotovo stvar okolnosti, iza misije je stajao ogroman kolektivni napor.
Njegov kolega Aldrin bio je mnogo otvoreniji prema javnosti i kasnije je decenijama govorio o misiji. Armstrong je, međutim, uglavnom odbijao intervjue, nije želeo da piše autobiografiju i nije voleo da bude tretiran kao superheroj.
Edgar Mičel, Apolo 14
Mičel je opisao osećaj kao svojevrsno proširenje svesti i tvrdi da mu je ono promenilo pogled na čoveka. Posle NASA ozbiljno se posvetio istraživanju svesti i paranormalnih fenomena.
Jedna od njegovih kasnije dokumentovanih formulacija bila je: Iznenadna eksplozija svesti, dubok osećaj povezanosti svega i svojevrsno prosvetljenje.
Pre misije bio je vrsni pilot, inženjer, vojni oficir i astronaut. Posle misije postao je čovek opsednut pitanjem šta je svest i da li je naše razumevanje stvarnosti nepotpuno.
Džejms Irvin, Apolo 15
On je iskustvo sa Meseca protumačio izrazito religiozno.
Kasnije je govorio da je tamo osećao Božju prisutnost na način na koji je nikada ranije nije osećao. Posle povratka, ta promena nije ostala samo na nivou osećaja, 1972. napustio je NASA-u i Američko ratno vazduhoplovstvo i osnovao "High Flight Foundation", versku organizaciju. To potvrđuje i njegova biografija na sajtu U.S. Naval Academy.
(Kurir.rs)