Udala se za 25 godina starijeg čobanina: Kad je posle njegove smrti pročitala testament, zanemela od šoka! Celo selo se diglo na noge
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Marsel Amfu, stočar iz francuskih Alpa, živeo je bez struje i vode, iako je posedovao imovinu vrednu gotovo milion evra. Oženio je 25 godina mlađu Sandrin, a brak je od početka izazivao sumnje u selu.
- Posle njegove smrti pronađen je rukom pisan testament kojim je kuće ostavio stanarima, a ne supruzi. Sandrin je dokument osporila, ali je veštačenje potvrdilo da ga je napisao Marsel.
Na prvi pogled, niko za Marsela Amfua ne bi rekao da je milioner. U trošnoj kamenoj kući u francuskim Alpima živeo je bez struje, tekuće vode, kupatila i toaleta, daleko od luksuza koji bi mogao sebi da priušti. Ipak, ovaj povučeni stočar posedovao je nekoliko kuća i veliko zemljište iznad jednog od najpoznatijih skijaških centara u tom delu Francuske, a njegova imovina procenjivana je na gotovo milion evra.
Njegov neobični život verovatno bi ostao samo jedna od lokalnih priča iz malog mesta Pi-Sen-Pjer, da se u njemu 2011. godine nije pojavila elegantna Parižanka Sandrin Devijar, agentkinja za nekretnine 25 godina mlađa od njega. Njihov brak izazvao je toliko sumnji da su se u priču umešali policija, tužilaštvo i gotovo čitavo selo, a ono što se dogodilo posle Marselove smrti pretvorilo je neobičnu ljubavnu priču u naslednu sagu koja francuske sudove zaokuplja duže od decenije.
Marsel je tada imao 67 godina i bio je dobro poznata figura u mestu smeštenom iznad Brijansona, nedaleko od skijališta Ser Ševalije. Bio je penzionisani uzgajivač goveda i jedan od najvećih vlasnika zemljišta u opštini. Francuski mediji navodili su da je, pored kuće u kojoj je sam živeo,posedovao još pet objekata.
I dok bi tako vredna imovina na turistički atraktivnom mestu mnogima predstavljala priliku za ozbiljnu zaradu, Marsel prema novcu nije imao naročit odnos. U pojedinim svojim kućama dopuštao je ljudima da žive bez kirije, odnosno da boravak nadoknađuju održavanjem i popravljanjem objekata. Upravo će ti ljudi mnogo godina kasnije postati ključni akteri borbe za njegovo nasledstvo.
Kada se pojavila Sandrin, čitavo selo diglo se na noge
Sandrin Devijar bila je gotovo potpuna suprotnost čoveku u kog je, kako je tvrdila, bila zaljubljena. Imala je 42 godine, živela je u Parizu i bavila se nekretninama, dok je Marsel vodio povučen život u planinskoj kući bez osnovnih uslova koje većina ljudi smatra neophodnim.
Njihov susret, međutim, nije počeo kao romansa. Prema pisanju francuskog "Le Parizijena", upoznao ih je profesor filozofije iz Pariza koji je posedovao nekretninu u tom kraju. Sandrin je navodno najpre želela da razgovara sa Marselom o kupovini njegovog zemljišta, što je on odbio, a tek potom je njihov odnos prerastao u ljubavnu vezu.
Za stanovnike Pi-Sen-Pjera sve se odigralo prebrzo. Čovek koji je decenijama živeo sam odjednom je najavio da se ženi mnogo mlađom Parižankom koja se, pritom, profesionalno bavi upravo nekretninama. Sumnje su postale toliko ozbiljne da je gradonačelnik zatražio da žandarmerija proveri okolnosti budućeg braka.
I Marsel i Sandrin razgovarali su sa policijom. Tužilaštvo na kraju nije pronašlo pravni osnov da venčanje spreči i dalo je zeleno svetlo za sklapanje braka.
To, međutim, nije smirilo selo.
Venčali se uz zvižduke i negodovanje meštana
Venčanje u septembru 2011. godine više je ličilo na javni protest nego na mirnu građansku ceremoniju. Ispred opštine okupili su se stanovnici koji su otvoreno sumnjali u namere buduće mlade, a atmosfera je bila toliko napeta da je gradonačelnik kasnije pričao da je morao da zahteva tišinu kako bi ceremonija uopšte mogla da bude završena.
Mladenci su zbog zvižduka i negodovanja morali da ponove pristanak. U mestu je čak osnovana grupa građana koja je želela da zaštiti Marsela, jer su bili uvereni da bi mogao da ostane bez svoje imovine.
Sandrin je, sa druge strane, uporno odbacivala optužbe da se udaje zbog novca. Govorila je o ljubavi prema Marselu i pojavljivala se u francuskim televizijskim emisijama pokušavajući da ubedi javnost da je njihov odnos iskren.
Posle venčanja otišli su u Pariz na medeni mesec, ali klasičan zajednički bračni život nikada nisu uspostavili. Sandrin je najveći deo vremena provodila u Parizu, dok se Marsel vraćao svom domu u Alpima, stotinama kilometara daleko.
Napisala mu je čak i pesmu
Koliko je njihov brak privlačio pažnju govori i činjenica da je Sandrin snimila pesmu "L'Appel du soleil", odnosno "Zov sunca", posvećenu suprugu. U spotu se pojavio i Marsel, obučen kao monah, što je samo dodatno pojačalo interesovanje francuske javnosti za par koji je već postao svojevrsna medijska atrakcija.
Sandrin je Marsela nazivala svojim "pećinskim čovekom" i tvrdila da upravo voli njegovu različitost i način života. S druge strane, sumnje u Pi-Sen-Pjeru nisu nestajale. Prema tadašnjim izveštajima francuskih medija, supružnici su se tokom braka viđali veoma retko.
U međuvremenu su se, čini se, promenila i Marselova osećanja prema braku. U dokumentima koji će mnogo kasnije postati važni za sudske postupke on je svoj odnos sa Sandrin opisivao kao brak bez stvarnog zajedničkog života, a prema pisanju "Le Parizijena", pre smrti je navodno razmišljao i o razvodu.
Nije ga dočekao.
Poginuo godinu dana posle venčanja
Krajem novembra 2012. godine Marsel je putovao automobilom kojim je upravljao Klod Amelin, isti čovek koji ga je ranije upoznao sa Sandrin. U vozilu je bila i Amelinova partnerka.
Na klizavom putu i po gustoj magli automobil je sleteo u provaliju. Vozač i njegova saputnica teško su povređeni, dok je Marsel od zadobijenih povreda preminuo.
Zbog svega što je prethodilo tragediji, njegovu smrt odmah su pratile glasine. Međutim, francusko pravosuđe istražilo je okolnosti nesreće i odbacilo sumnje da je Marsel namerno ubijen. Vozač je bio procesuiran zbog sumnje na izazivanje smrti iz nehata, ali je kasnije oslobođen.
Na Marselovoj sahrani Sandrin je delovala potpuno slomljeno. "Le Parizijen" je godinama kasnije pisao da je bila toliko potresena da je u jednom trenutku želela da siđe u grobnicu za svojim suprugom. Podigla mu je i uređenu grobnicu na lokalnom groblju.
Ipak, tek posle sahrane počela je prava drama.
Šest meseci kasnije pronašli testament
Da testament nije pronađen, Sandrin bi kao Marselova supruga imala izuzetno važnu poziciju u podeli njegovog nasledstva. Međutim, približno šest meseci posle njegove smrti jedan od ljudi koji su živeli u njegovim kućama pronašao je rukom ispisani dokument.
Marsel ga nije sastavio kod advokata niti je iza sebe ostavio raskošno pripremljen testament. Svoju poslednju volju napisao je rukom na poleđini jednog dokumenta, svega nekoliko nedelja pre nego što će poginuti.
Sadržaj je bio nedvosmislen: želeo je da njegove kuće pripadnu ljudima koji su u njima već živeli, dok svojoj supruzi nije želeo da ostavi imovinu. U testamentu su, uz stanare, bili navedeni i drugi naslednici iz njegovog okruženja.
Za Sandrin je to značilo da se priča o nasledstvu preko noći potpuno promenila.
Ona je testament osporila, tvrdeći da je Marsel bio pod uticajem ljudi iz svog okruženja. Usledile su krivične prijave i međusobne optužbe za prevaru, zloupotrebu slabosti i falsifikovanje dokumenata, pa je ono što je počelo kao neobičan brak postalo ozbiljan pravni slučaj.
Veštačenje je pokazalo da je testament napisao Marsel
Jedno od najvažnijih pitanja bilo je da li je sporni testament zaista napisao Marsel Amfu. Dokument je zbog toga prošao grafološka veštačenja, a pravosuđe je zaključilo da rukopis pripada njemu i da deluje prirodno i spontano.
Apelacioni sud u Grenoblu je 2017. godine potvrdio odluku kojom nije prihvaćena tvrdnja njegove udovice da iza testamenta stoji prevara. Sandrin je nastavila pravnu borbu, ali testament nije oboren.
Taman kada je izgledalo da će time Marselovi stanari konačno postati vlasnici kuća koje im je namenio, dogodio se još jedan obrt koji pokazuje koliko je ovaj slučaj pravno zamršen.
Dvanaest godina kasnije - novi problem
Ljudi koje je Marsel označio kao naslednike godinama nisu mogli da raspolažu nekretninama zbog sudskih procesa. Kada su konačno pokušali da formalno ostvare pravo na nasledstvo, suočili su se sa problemom zastarelosti.
Francuski "Dofine Libere" je 2025. objavio da je u međuvremenu sudska praksa promenjena tako da je rok za pojedine zahteve vezane za isporuku legata sa ranijih 30 godina sveden na pet. Pošto je Marsel umro još 2012, ljudi kojima je namenio nekretnine našli su se u paradoksalnoj situaciji: dobili su višegodišnju bitku oko autentičnosti njegove poslednje volje, a potom se pojavila mogućnost da zbog proteka roka ipak ne mogu da preuzmu ono što im je ostavio.
Zbog toga je početkom 2025. pokrenuta još neobičnija pravna strategija. Troje ljudi koji žive u nekadašnjim Marselovim kućama zatražilo je pred sudom u Grasu da se njegov brak sa Sandrin poništi posthumno, tvrdeći da prilikom venčanja nije postojala stvarna saglasnost za brak.
Kao jedan od argumenata ponovo su izvučene reči koje je Marsel navodno izgovorio na dan venčanja – da nije želeo da se oženi i da nije imao izbora. Sandrin je tokom godina, međutim, odlučno tvrdila suprotno: da je njihova ljubavna veza bila obostrana i stvarna.
Tako ni više od 13 godina posle smrti "milionera u dronjcima", kako su ga nazivali francuski mediji, pitanje njegovog nasledstva nije bilo definitivno zatvoreno. "Le Parizijen" je u junu 2025. izvestio da se njegova udovica i ljudi kojima je testamentom namenio nekretnine i dalje spore pred sudovima.
Marsel Amfu je čitavog života posedovao više nego što mu je bilo potrebno, a živeo je kao čovek koji gotovo ništa nema. Na kraju se ispostavilo da ni njegova smrt nije stavila tačku na priču o bogatstvu koje očigledno njemu samom nikada nije mnogo značilo. Kuće koje je za života bez velikih uslova davao drugima postale su predmet višegodišnje pravne bitke, a brak koji je trajao nešto više od godinu dana i danas je neraskidivo povezan sa njegovim imenom.
VIdeo: Šta je pisalo u testamentu Halida Bešlića