PAKAO CRNOGORKE U AMERICI TIK PRED POVRATAK KUĆI! Agenti ICE je presreli na aerodromu, morala ODMAH da napusti SAD ili da ode u PRITVOR!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Crnogorska državljanka zadržana je na aerodromu u Majamiju i ICE joj je poručio da mora odmah da napusti SAD ili će ostati u pritvoru do leta za Crnu Goru.
- U Americi je živela od 2021. na J-1 vizi, a nakon isteka odobrenog boravka ostala je bez regulisanog statusa.
- Potpisala je dobrovoljni odlazak i istog dana napustila SAD, iako je već imala kupljenu kartu za povratak naredne sedmice.
Desetak dana pre nego što je trebalo da se vrati u Crnu Goru, crnogorska državljanka koja je pet godina živela u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) otišla je na nekoliko dana u Majami. Na povratku za Njujork zaustavili su je službenici američke Službe za imigraciju i carinu (ICE), a SAD je, umesto naredne sedmice kako je planirala, napustila istog dana.
Crnogorska državljanka, čiji je identitet poznat redakciji "Vijesti", u SAD je otišla 2021. godine preko programa kulturne i obrazovne razmene, za koji je dobila J-1 vizu. Nakon završetka perioda tokom kojeg joj je bio odobren boravak, ostala je u zemlji.
U leto 2026. odlučila je da se vrati u Crnu Goru i unapred kupila avionsku kartu iz Njujorka.
Pre povratka otišla je na nekoliko dana u Majami. Kako je ispričala "Vijestima", na aerodromu su je, pred let za Njujork, zaustavili službenici ICE-a i saopštili joj da mora da napusti SAD.
Objasnila im je da već ima kupljenu kartu za Crnu Goru i da bi trebalo da putuje za oko nedelju dana.
Prema njenim rečima, ponuđeno joj je da odmah kupi novu kartu i napusti zemlju, ili da do ranije zakazanog leta ostane u imigracionom pritvoru. Odlučila je da ode istog dana.
Kako su je pronašli
Priča da je do polaska aviona bila u prostoriji pod nadzorom službenika. Telefon joj je za to vreme bio oduzet, a kazala je da je u prostoriji imala televizor i da joj je ponuđena hrana.
Pitala je službenike kako su je pronašli. Kako je ispričala, odgovorili su joj da koriste sistem koji nakon skeniranja pasoša na aerodromu šalje upozorenje nadležnim službama ukoliko registruje problem sa imigracionim statusom putnika, nakon čega se informacija prosleđuje agentima na aerodromu.
Prema njenim rečima, službenici su joj kazali da je reč o novom sistemu.
Pre odlaska potpisala je dokument kojim se, kako je ispričala, saglasila da dobrovoljno napušta SAD.
Dokumentacija u koju su "Vijesti" imale uvid pokazuje da je prihvatila dobrovoljni odlazak iz SAD (voluntary departure), zbog čega je morala da kupi novu kartu za Crnu Goru.
Prema njenom iskazu, druga mogućnost bila je da do ranije zakazanog leta ostane u imigracionom pritvoru.
Širi prioriteti ICE-a od početka Trampovog drugog mandata
Postupanje američkih imigracionih vlasti prema osobama koje su u SAD ostale nakon isteka odobrenog boravka dobilo je širi obuhvat nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću u januaru 2025. godine.
Tramp je 20. januara te godine potpisao izvršnu naredbu kojom je saveznoj administraciji naloženo sprovođenje imigracionih propisa prema strancima koji, prema američkom zakonu, mogu biti udaljeni iz zemlje.
Naredbom je opozvana i odluka iz 2021. godine na kojoj se zasnivala politika administracije bivšeg predsednika Džozefa Bajdena o prioritetima u sprovođenju imigracionih propisa.
Tokom Bajdenove administracije resursi ICE-a bili su prvenstveno usmereni na slučajeve povezane sa nacionalnom bezbednošću, javnom bezbednošću i bezbednošću granice. Trampova administracija proširila je sprovođenje propisa i na druge osobe koje u zemlji borave bez regulisanog statusa.
Za postupanje ICE-a nije potrebno da je osoba osuđena ili optužena za krivično delo. Služba može da postupa i zbog kršenja imigracionih propisa, uključujući boravak u zemlji nakon isteka odobrenog perioda.
Trampova naredba predviđa i korišćenje kapaciteta za pritvor osoba uhapšenih zbog kršenja imigracionih propisa do okončanja postupka ili njihovog odlaska iz zemlje. Broj hapšenja i udaljenja iz SAD od tada je značajno povećan.
Prema podacima ICE-a koje je analizirao britanski "Gardijan", od 28. januara 2025. do 11. jula 2026. iz SAD je udaljeno oko 590.600 ljudi. Ta evidencija obuhvata udaljenja koja sprovodi ICE, ali ne i ona koja direktno sprovodi američka granična služba.
U julu je zabeležen i najveći mesečni broj hapšenja ICE-a od početka Trampovog drugog mandata.
Agencija je tog meseca uhapsila 49.571 osobu, oko 70 odsto više nego u februaru. Više od polovine uhapšenih nije imalo krivičnu presudu niti krivičnu optužnicu, pokazuju podaci koje je analizirao Asošiejted pres.
Američke vlasti su tokom Trampovog drugog mandata povećale i kapacitete za pritvor i proširile saradnju ICE-a sa državnim i lokalnim policijskim službama.
Državljanima Crne Gore 6.845 neimigrantskih viza
Prema podacima Stejt departmenta, crnogorskim državljanima je tokom fiskalne 2024. izdato 6.845 neimigrantskih viza, uključujući 878 J-1 viza.
DHS je iste godine evidentirao 1.699 boravaka državljana Crne Gore u F, M i J kategorijama. U 92 slučaja registrovano je prekoračenje odobrenog boravka, odnosno 5,41 odsto. U 15 slučajeva izlazak je evidentiran nakon isteka boravka, dok u 77 slučajeva nije zabeležen pravovremeni izlazak ili promena statusa.
"Vijesti" su od Ministarstva spoljnih poslova i ICE-a tražile podatke o broju crnogorskih državljana deportovanih, uhapšenih ili udaljenih iz SAD od 2021. do 2026. godine, ali odgovori do zaključenja teksta nisu stigli. Ambasada SAD u Podgorici uputila je na javno dostupne podatke Stejt dipartmenta.
Sud poništio obustavu useljeničkih viza za 75 država
Crna Gora se u januaru našla među 75 država čijim je državljanima Stejt department obustavio izdavanje useljeničkih viza, uz obrazloženje da postoji rizik od korišćenja socijalne pomoći.
Odluku je 21. avgusta poništila sudija Dženet Vargas, ocenivši da je protivna zakonu. Nakon presude, Stejt department je potvrdio da obustava izdavanja useljeničkih viza za državljane tih zemalja više nije na snazi.
Slučaj Radula Bojovića
Podsetimo, kako je Kurir ranije preneo, na udaru ovih mera nedavno se prošle godine našao se još jedan crnogorski državljanin, Radule Bojović, čija je priča privukla ogromnu pažnju američke javnosti jer je završio u imigracionom pritvoru u Indijani iako je prethodno položio policijsku zakletvu, prošao sve bezbednosne provere i zadužio službenu uniformu i pištolj u čikaškom predgrađu Hanover Park.
Bojović je u Ameriku stigao još 2014. godine i podneo zahtev za azil. Uopšte nije skrivao identitet, a u policiji se zaposlio u skladu sa zakonom države Ilinois iz 2023. godine koji strancima sa važećim radnim dozvolama omogućava rad u lokalnim službama bezbednosti.
Prošao je detaljne provere FBI-ja i dobio zvanično odobrenje za nošenje oružja, ali su ga agenti ICE-a ipak uhapsili tvrdeći da mu je viza istekla 2015. godine. Advokati u SAD ističu da imigracione vlasti sada primenjuju propise sa nezapamćenom strogošću i koriste pravnu razliku između legalnog prisustva (koje lice ima dok čeka odluku o azilu) i konačnog legalnog statusa.
Bojović je nakon hapšenja pušten uz kauciju i vraćen je na policijski posao jer mu radna dozvola nije poništena. Njegovo privođenje bilo je deo šire operacije "Midvej blic" usmerene na Ilinois i Čikago, gde je privedeno i više od 30 vozača kamiona iz Srbije.
(Kurir.rs/Vijesti)