Ovo su jedine dve teritorije na svetu koje ne pripadaju nijednoj državi: Niko ih ne želi, a jedna je čak 18 puta veća od Srbije
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Na svetu postoje samo dve teritorije koje ne pripadaju nijednoj državi: Bir Tavil između Egipta i Sudana i Zemlja Meri Berd na Antarktiku.
- Bir Tavil je pustinja od oko 2.000 kvadratnih kilometara, dok je Zemlja Meri Berd velika oko 1,6 miliona kvadratnih kilometara, više od 18 puta od Srbije.
- Antarktik je pod Antarktičkim ugovorom iz 1961. godine, pa su teritorijalni zahtevi zamrznuti, a vojno delovanje i eksploatacija ruda zabranjeni.
Kada pogledamo kartu sveta, čini se da je sve već podeljeno, a granice su iscrtane i na najzabačenijim delovima kopna. Teško je poverovati da u 21. veku još postoje područja koja nisu pod suverenitetom neke države. Ipak, postoje – tačno dva.
Pustinja koju ne žele ni Egipat ni Sudan
Jedan od najpoznatijih primera je Bir Tavili, komad pustinje između Egipta i Sudana. Površina ovog nenaseljenog područja iznosi oko 2.000 kvadratnih kilometara. Ni Egipat ni Sudan, između kojih se nalazi, ne žele ga. A razlog leži u istoriji granice između te dve zemlje.
Dve različite granične linije, povučene 1899. i 1902. godine, stvorile su situaciju u kojoj bi prihvatanje jedne granice – i Bir Tavila – značilo da država mora da odustane od svojih ambicija na drugoj, mnogo vrednijoj teritoriji, trouglu Hala'ib.
Tako je nastao geografski paradoks, a Bir Tavil ostaje izvan teritorijalnih zahteva dve susedne države. Zbog toga se često naziva jednim od poslednjih pravih primera „terrae nullius“.
Najveća „ničija“ zemlja je na Antarktiku
Bir Tavil je zanimljiv, ali potpuno ga zasenjuje područje na drugom kraju planete. Zemlja Meri Berd na Antarktiku prostire se na približno 1,6 miliona kvadratnih kilometara. Za poređenje, to je više od 18 puta veće od Srbije. Na tu teritoriju nijedna država nije postavila zvanični teritorijalni zahtev.
Nijedna država na svetu ne poseduje niti zvanično deli Antarktik. Prema Antarktičkom ugovoru iz 1961. godine, on je proglašen kontinentom mira i nauke. Ugovorom su „zamrznuti“ svi teritorijalni zahtevi, a vojno delovanje i eksploatacija ruda strogo su zabranjeni.
Uprkos tome, sedam država istorijski polaže pravo na određene kružne isečke (sektore) Antarktika – ali na Zemlju Meri Berd nijedna.
„Ničija“ ostrva... ne baš
Internet je pun priča o malim ostrvima koja navodno niko ne poseduje. Ali u većini slučajeva reč je o pogrešnom tumačenju i naprosto je reč o nenaseljenim ostrvima. Druga su pak predmet teritorijalnog spora, pa ih svojata više država. Treća su samo stene ili grebeni sa posebnim pravnim statusom.
Postoje i „mikronacije“ poput Podjistana i Liberlanda, koje su pokazale da se država može proglasiti relativno lako, ali problem nastaje kada ostatak sveta treba da prizna da ona zaista postoji.
Simon Stjuart je u Severnoj Irskoj 2010. proglasio Narodnu Republiku Podjistan. Podjistan je imao sopstvene državne simbole, zastavu, pasoše, granicu i čitavu priču o sopstvenom identitetu. Ovaj projekat privukao je pažnju radoznalaca, ali jasno, činjenica da se zemljište nalazi unutar Ujedinjenog Kraljevstva ipak je prevagnula.
Sličnu, ali mnogo poznatiju ideju nekoliko godina kasnije pokušao je da ostvari češki politički aktivista Vit Jedlička. Godine 2015. proglasio je Liberland na području Gornje Sige uz Dunav, između Hrvatske i Srbije. Ideja je bila ambiciozna: osnovati novu državu sa veoma malim porezima i snažnim naglaskom na individualnoj slobodi. Liberland je postao međunarodni medijski fenomen, ali je i on ostao daleko od toga da bude priznata država, a nije mu pomoglo ni to što je područje Gornje Sige predmet međunarodnog pravnog spora.
(Kurir.rs/ Putni kufer)
Bonus video: