OKRENULI LEĐA TRAMPU, ZADALI MU NIZ UDARACA Nova pobuna u Kongresu! Republikanci prešli na drugu stranu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kongresna kancelarija za budžet navodi da je rat do 1. avgusta koštao više od 38 milijardi dolara, uz mesečne troškove od dve do tri milijarde.
- CBO procenjuje i da će sukob podići inflaciju za 0,5 procentnih poena do početka 2027. godine.
Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je kasno u utorak rezoluciju kojom se od predsednika Donalda Trampa zahteva da okonča neprijateljstva sa Iranom, nakon što je sedam republikanaca prešlo na stranu demokrata i podržalo zahtev za obustavljanje sukoba koji nema odobrenje Kongresa.
Rezolucija je usvojena sa 220 glasova za i 204 protiv. Ovo je treći put od juna da je Predstavnički dom usvojio takozvanu rezoluciju o ratnim ovlašćenjima. Nijedna od prethodne dve nije stigla do Trampovog stola, gde bi je gotovo sigurno čekao predsednički veto.
"Sećate li se kada je Donald Tramp rekao da će ovaj rat trajati samo nekoliko nedelja?", upitao je demokratski kongresmen Set Multon iz Masačusetsa, veteran rata u Iraku koji je pokrenuo rezoluciju zajedno sa još 14 demokrata.
On je zatražio da Kongres "zaista postavlja teška pitanja, kao što nam Ustav nalaže, umesto da bude potčinjen još jednoj administraciji koja zagovara rat".
Sedam republikanaca koji su podržali rezoluciju su Tom Baret iz Mičigena, Voren Dejvidson iz Ohaja, Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije, Nensi Mejs iz Južne Karoline, Tomas Masi iz Kentakija, kao i Merijenet Miler-Miks i Zak Nan iz Ajove.
Još osam republikanskih kongresmena nije prisustvovalo glasanju, koje će verovatno predstavljati poslednju akciju Kongresa u vezi sa ratom u Iranu pre izbora za Kongres 3. novembra.
Rat već koštao više od 38 milijardi dolara
Kongresna kancelarija za budžet (CBO) saopštila je u utorak da je rat sa Iranom do 1. avgusta koštao više od 38 milijardi dolara, a procenjuje se da će mesečni troškovi iznositi između dve i tri milijarde dolara, u zavisnosti od intenziteta borbi.
CBO procenjuje i da će zbog rata inflacija pred početak 2027. godine biti za 0,5 procentnih poena viša nego što se ranije očekivalo.
Istovremeno, Amerikanci se suočavaju sa visokim cenama, uključujući rekordno visoke cene dizel goriva, dok je sukob poremetio globalno snabdevanje naftom.
Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson izjavio je ranije u utorak da veruje da rat sa Iranom ulazi u "novu fazu", tokom koje će američki saveznici preuzeti veću ulogu u stabilizovanju Bliskog istoka.
Kada se to dogodi, rekao je, "videćete, kao što je predsednik rekao, da će cene goriva ponovo pasti, kao i cene namirnica".
Džonson je naveo da Tramp očekuje tu promenu nakon izbora, ali je dodao: "Voleo bih da se to dogodi danas."
Predsedavajući je ponovio stavove potpredsednika Džej Di Vensa, koji je u intervjuu za Njujork post u ponedeljak podržao Trampovu procenu da će rat biti završen "odmah nakon" izbora, posle višemesečne razmene udara Vašingtona i Teherana.
"Razumem da postoji određeno nestrpljenje američkog naroda", rekao je Vens, "ali suštinski gledano, Sjedinjene Države trenutno ne izvode agresivne operacije. Jednostavno ih ne izvodimo. Međutim, Iranci povremeno pucaju na trgovačke brodove, uglavnom bez uspeha."
Vens: Prva faza rata je završena
Američki potpredsednik rekao je da, prema njegovom mišljenju, rat ima dve faze i da je prva već završena.
"Prva faza bila je uništavanje nuklearnog programa, uništavanje njihove konvencionalne vojske i njihove sposobnosti da projektuju moć na način na koji su to mogli još pre nekoliko godina", rekao je Vens.
"Druga faza jeste da osiguramo da ne budu u stanju da se ponovo izgrade i da pokušamo da održimo što veću globalnu stabilnost nakon svega toga", dodao je.
Dok Ustav SAD daje Kongresu ovlašćenje da objavljuje rat, predsedniku istovremeno daje ovlašćenja vrhovnog komandanta, što mu omogućava da naredi određene vojne operacije.
Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine zahteva odobrenje Kongresa za nastavak vojnih operacija nakon isteka roka od 60, odnosno u određenim okolnostima 90 dana.
Trampova administracija tvrdi da je Zakon o ratnim ovlašćenjima neustavan i da je rok od 60 do 90 dana počeo iznova nakon što je u aprilu proglašeno kratkotrajno primirje koje je trajalo do početka jula.
(Kurir.rs/NYPost)