Nova vrsta mačke otkrivena posle više od 100 godina: Naučnici ostali zatečeni otkrićem u Boliviji
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U oblačnim šumama Bolivije naučnici su identifikovali novu divlju mačku Tilkajo, prvu živo opisanu novu vrstu mačke posle više od jednog veka.
- Genetska analiza pokazala je da tigraste mačke čini pet zasebnih vrsta, što bi moglo da promeni procenu njihove ugroženosti i zaštitu Junga šuma.
U oblačnim šumama Bolivije naučnici su identifikovali do sada nepoznatu vrstu divlje mačke, što je prvi put za više od jednog veka da je jedna nova živa vrsta mačke zvanično imenovana i naučno opisana.
Životinja, koju lokalne zajednice nazivaju Tilkajo, nastanjuje bolivijske Junga šume, planinsko područje poznato po visokoj vlažnosti i šumama koje su često prekrivene oblacima. Pripada grupi tigrastih mačaka rasprostranjenih širom velikog dela Južne Amerike. Duga je oko 46 centimetara i teška približno 1,4 kilograma, zbog čega je manja od prosečne domaće mačke.
Istraživači su genetskim analizama potvrdili da je reč o posebnoj vrsti i dali joj naučni naziv Leopardus tilcayo, zadržavajući ime koje se koristi u lokalnoj zajednici. Mačka ima svetlosmeđe krzno sa nepravilno oblikovanim rozetama po telu.
„Njeno krzno je svetlosmeđe... sa rozetama nepravilnog oblika koje se prostiru po celom telu“, rekla je Paola Nogales-Ascarrunz, istraživačica Nacionalnog geografskog društva i jedna od autorki studije objavljene u časopisu „Current Biology“, u izjavi za Reuters.
O načinu života ove životinje za sada se zna veoma malo. Ostaci sitnih glodara pronađeni u uzorcima izmeta ukazuju na to da bi mogli biti deo njene ishrane, dok snimci sa kamera postavljenih u prirodi pokazuju da bi Tilkajo mogao biti aktivniji tokom noći.
Tigraste mačke spadaju u takozvane kriptične vrste, koje se teško razlikuju samo na osnovu izgleda. Evolutivni biolog Jonas Lescroart sa Univerziteta u Antverpenu, jedan od vodećih autora studije, objasnio je da su tigraste mačke ranije smatrane jednom vrstom, iako su genetska istraživanja sprovedena pre nekoliko decenija ukazivala na postojanje više različitih vrsta.
Istraživači su analizirali DNK 38 mačaka iz nekoliko zemalja Južne Amerike, među kojima je bilo i osam muzejskih primeraka. Rezultati su pokazali da se tigraste mačke zapravo sastoje od pet genetski različitih vrsta.
„Nikada nismo očekivali da će ova bolivijska tigrasta mačka biti zasebna vrsta i niko je ranije nije opisao kao drugačiju životinju, niti kao podvrstu ili bilo šta slično“, rekao je Lescroart za Reuters.
Genetska analiza pokazala je da se razvojna linija Tilkaja od drugih tigrastih mačaka odvojila pre oko 1,4 miliona godina. Prema Lescroartu, što je više razlika u DNK između dve grupe, to se procenjuje da su njihove razvojne linije duže bile fizički odvojene, a takva razlika kod mačaka uglavnom se smatra pokazateljem odvojenosti na nivou vrste.
Pažnju istraživača bolivijska mačka privukla je upravo zato što se njene karakteristike nisu uklapale u ranije opise, koji su uglavnom bili zasnovani na mačkama iz Brazila.
„To nas je navelo da se zapitamo: koju tigrastu mačku zapravo imamo u Boliviji?“, rekla je Nogales-Ascarrunz za Reuters.
Jedan od proučavanih primeraka je desetogodišnji mužjak koji danas živi u utočištu za divlje životinje Senda Verde, nakon što ga je prethodno jedna lokalna porodica držala u svom domu. Istraživači naglašavaju da je znanje o ovoj vrsti i dalje ograničeno na dve žive jedinke koje su proučavali i mali broj snimaka iz prirode.
Tim je istovremeno opisao i novu podvrstu tigraste mačke u peruanskom Jungu, kojoj je dao naziv Leopardus tigrinus antisuyo, po Antisujuu, oblasti nekadašnjeg carstva Inka koja je obuhvatala područje na kojem ova životinja živi.
Otkriće bi moglo da utiče i na buduću procenu ugroženosti ovih životinja. Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) trenutno tigraste mačke vodi kao dve ranjive vrste sa populacijama koje opadaju, dok će nova procena razmatrati pet zasebnih razvojnih linija.
To je posebno značajno za Junga, jedan od ugroženijih ekosistema u regionu, koji se suočava sa pritiskom zbog krčenja šuma, širenja poljoprivrede, požara i rudarstva. Istraživači kao prioritete izdvajaju obnovu delova šume oštećenih požarima, zaštitu preostalih autohtonih šuma i očuvanje povezanosti između staništa.
„Postoje mnoge još neotkrivene vrste širom sveta i postoji opasnost da nestanu pre nego što ih uopšte otkrijemo“, rekao je evolutivni biolog Eduardo Eizirik sa Papinskog katoličkog univerziteta u Rio Grande do Sulu u Brazilu, viši autor studije.
Bonus video: