MELONI POVLAČI RADIKALAN POTEZ U ITALIJANSKIM ŠKOLAMA! Najavila zabranu burki i nikaba, uvodi i limit za strane učenike
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ukoliko novi limit bude usvojen kao zakonska obaveza, Italija bi postala prva evropska zemlja sa takvim pravilom za broj stranih učenika u svakom odeljenju.
- Opozicija i deo pravnih stručnjaka upozora
Italijanska premijerka Đorđa Meloni najavila je da vlada priprema zakon kojim bi se u školama zabranilo nošenje burki i nikaba, a istovremeno uveo i limit za broj stranih učenika u svakom odeljenju.
Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku i Belgiju, već zabranjuje pokrivanje lica na javnim mestima, a ograničenje u školama uvela je i Austrija. U drugim državama, među kojima su Španija i Poljska, sloboda savesti i veroispovesti zaštićena je ustavom.
Meloni je navela da će paket mera uskoro biti upućen italijanskoj vladi na razmatranje. Predlozi uključuju zabranu burki i nikaba u školama, obavezu roditelja učenika koji imaju "ozbiljne teškoće u integraciji" u nacionalni obrazovni sistem da nauče italijanski jezik, kao i ograničenje broja mesta za strane učenike.
Premijerka se posebno osvrnula na zabranu burki i nikaba. Burka tradicionalno prekriva celo telo i ima mrežicu preko očiju, dok nikab prekriva lice ostavljajući vidljivim samo oči. Hidžab, nasuprot tome, pokriva kosu i vrat, ali lice ostavlja otkrivenim.
Italiju naredne godine očekuju izbori, a konkurencija desno od vladajuće stranke dodatno se pojačala nakon ulaska penzionisanog generala Roberta Vanaćija na političku scenu. Migracije su u Italiji jedno od najspornijih i politički najosetljivijih pitanja.
"Neprihvatljivo je da se u italijanskim učionicama italijanska deca osećaju potisnuto zato što su postala manjina. To se ne sme dozvoliti", rekla je Meloni na skupu koji je organizovala Đoventu Naćionale, omladinska organizacija njene stranke Braća Italije.
"Sve ovo nazivati integracijom još je jedna laž. Pogodna laž za one koji žive od ideologije, za one koji nam drže predavanja iz svojih dnevnih soba, a svoju decu šalju u škole u kojima ovaj problem ne postoji", dodala je premijerka.
Strani učenici u učionicama
Ukoliko Italija uvede zakonski maksimum za broj stranih učenika u svakom odeljenju, postala bi prva evropska zemlja koja bi primenila takvo pravilo.
Italija već ima ograničenje od 30 odsto za učenike koji nisu italijanski državljani. To ograničenje propisano je ministarskom okružnicom iz 2010. godine koju je potpisala tadašnja ministarka obrazovanja Marijastela Đelmini. U praksi se ta granica često nije primenjivala zbog lokalnih demografskih okolnosti i nedostatka fleksibilnosti, naročito u prigradskim područjima velikih gradova.
Druge evropske zemlje koriste drugačije pristupe.
Danska ima neke od najrestriktivnijih politika. Vlada je srednjim školama omogućila da uvedu ograničenja prema kojima do 50 odsto učenika mogu činiti đaci "nezapadnog porekla" ili oni iz socijalno ugroženih naselja. Škole takođe mogu formirati odeljenja na osnovu prihoda roditelja, kako bi podstakle društveno i etničko mešanje.
U Francuskoj bi kvote zasnovane na poreklu bile protivustavne zato što država ne prikuplja statistiku prema etničkoj ili verskoj pripadnosti. Umesto toga, vlasti koriste sistem određivanja školskih područja, povezujući radnička i bogatija naselja. U oblastima sa velikom koncentracijom migranata država dodatno smanjuje broj učenika po odeljenju.
Kritike predloga
Najava italijanske premijerke dobila je podršku članova vladajuće koalicije, ali je izazvala i kritike opozicije, kao i dela stručne javnosti.
U izjavi za agenciju ANSA, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Eni Salvatore Kureri podsetio je na član 34 italijanskog ustava, prema kojem je "škola otvorena za sve", uključujući i decu stranog porekla.
"Ako bi mera bila toliko restriktivna da primora maloletnike i njihove porodice da se sele u druga područja, daleko od mesta stanovanja, mogla bi biti ocenjena kao prekomerna upravo zato što dolazi u sukob sa osnovnim ciljem integracije, uz rizik da se povredi pravo koje garantuje ustav", rekao je Kureri.
Predlog je kritikovao i Anđelo Boneli, poslanik saveza Zeleni i Levica (AVS) i kopredstavnik stranke Zelena Evropa.
"Još jednom, umesto da se bavi školama, ona pokušava da sustigne neofašističku desnicu AfD-a i Vanaćija, koji je čak predložio odvojena odeljenja za učenike sa invaliditetom. Istina je da premijerku uopšte ne zanima način na koji škole funkcionišu. Plate naših nastavnika među najnižima su u Evropi", rekao je Boneli.
(Kurir.rs/Euronews)