"Volim da popijem" Ispovest Petra Kralja otkriva pravo lice čuvenog glumca i ruši predrasude
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Petar Kralj je odrastao u ratnom siromaštvu, a glumu je zavoleo još kao dečak, kada je sa 11 godina dobio prvu ulogu.
- Bio je poznat po kafanskom životu, iskrenim ljubavima i stavu da voli da popije, ali ne i da se napije.
- Najduže ga je obeležila monodrama 'Živeo život Tola Manojlović', koju je igrao više od četiri decenije.
Petar Kraljbio je jedan od onih glumaca čije prisustvo nije moralo da bude glasno da bi ispunilo čitavu scenu. Njegov glas, lice i način na koji je umeo da izgovori i najjednostavniju repliku učinili su ga jednim od najvoljenijih glumaca domaćeg teatra, filma i televizije. Iza ogromne karijere, međutim, nalazio se život koji je počeo u ratnom vihoru, obeležen siromaštvom i selidbama, a kasnije ispunjen pozorištem, prijateljstvima, kafanama i ljubavima koje nije skrivao, ali ih nikada nije ni izlagao više nego što je smatrao potrebnim.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, svega dva dana pre napada sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju. Njegov otac je ranije morao da napusti Hrvatsku i nastavi službu u Čačku, pa u trenutku rođenja sina nije ni znao da je postao otac. Ime Petar dobio je po dedi, po starom porodičnom običaju.
Godinama kasnije upravo će mu ime i prezime praviti simpatične situacije, naročito u vojsci.
"Tata mi je poreklom sa Banije, a ja sam rođen u Zagrebu, dva dana pre početka Drugog svetskog rata. Pošto je otac nešto ranije morao da pobegne iz Hrvatske i nastavi službu u Čačku, nije ni znao da je 4. aprila dobio sina.Majka mu je na rastanku rekla da će muškom detetu dati ime po njegovom ocu. Deda Petar je umro još 1906, tako da je odluka da se zovem po njemu deo tradicije - ranije se tako radilo, a to ni danas nije retkost. Ponekad sam bio povlašćen zbog imena, naročito u vojsci. Kada su me jednom prozvali Kralj Petar, jer se tamo prvo izgovara prezime pa ime, svi su se okrenuli, dobro me pogledali i zapamtili o kome se radi."
Prvu čokoladu i pomorandžu probao tek sa osam godina
Rat je ubrzo naterao njegovu majku da sa bebom napusti Zagreb. Posle krštenja krenuli su prema Sremu, gde je Petar proveo deo detinjstva. Njegova porodica živela je skromno, a ono što je kasnije postalo gotovo nezamislivo generacijama koje su odrastale posle rata, za njega je bilo svakodnevica.
U Sremskoj Mitrovici odrastao je sa braćom od strica, jer rođenu braću nije imao. Igračke su pravili sami, a obična krpenjača predstavljala je pravo bogatstvo.
"Omiljena igračka nam je bila krpenjača - lopta koja se pravila od čarapa umotanih u krpe. Sećam se prve čokolade i pomorandže, neobične narandžaste voćke koju sam probao tek kad mi je bilo osam godina."
Njegovi roditelji radili su u gimnaziji, pa je zahvaljujući njima rano upoznao školske priredbe. Gledao je đake kako recituju, igraju i nastupaju oko logorskih vatri, a upravo su ti prizori, kako je kasnije govorio, verovatno prvi probudili njegovu fascinaciju glumom.
Prvu ulogu dobio je već sa 11 godina. Kada je pozorišna ekipa došla u njegov razred tražeći dečaka za predstavu "Seoska učiteljica" Svetolika Rankovića, prijavio se i zaigrao Tozu Čvarka. Bio je to mali početak karijere koja će kasnije obuhvatiti hiljade izlazaka na scenu i stotine filmskih i televizijskih uloga.
Umalo mu zabranili školovanje u celoj Jugoslaviji
Petar Kralj nije bio miran ni kao gimnazijalac. Zbog protivljenja promenama školskog sistema došao je u ozbiljan sukob sa upravom škole i gotovo zaradio zabranu nastavka obrazovanja.
"Direktor, koji je bio saradnik Stipe Šuvara, hteo je nasilno da uvede izmene u sistem učenja i nastave. Bili smo mladi i verovali u poštenje. Usmereno obrazovanje, koje je proisteklo iz toga, kasnije se nije najbolje pokazalo. Umalo nas nisu proglasili državnim neprijateljima, a meni su pretili izbacivanjem i zabranom nastavka školovanja."
Na kraju mu je omogućeno da se ispiše i školovanje nastavi u Novom Sadu. Upravo tamo je završio gimnaziju, a zatim krenuo put Beograda sa željom da postane glumac.
Diplomirao je glumu 1964. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a nekoliko godina kasnije postao je stalni član Ateljea 212. U tom pozorištu ostao je do 1979, kada je odlučio da nastavi kao slobodni umetnik.
Beograd osvajao noću, od kafane do kafane
Studentske godine Petra Kralja bile su gotovo neraskidivo povezane sa tadašnjim Beogradom. Akademije su bile smeštene jedna blizu druge, umetnici različitih generacija sretali su se u istim kafanama, a novca uglavnom nije bilo dovoljno ni za ono malo što su želeli.
Kralj nikada nije pokušavao da od mladosti napravi romantičnu legendu. Govorio je jednostavno da su delili ono što su imali, ostajali do fajronta, a posle noćnih izlazaka završavali uz burek sa Zelenog venca.
"Nisam bio neki zavodnik, ali sam često bivao zaljubljen i to onako lirski, da ne kažem platonski. Nisam imao potrebu da stalno budem pored nekog, niti da udaram recke. Iako su te ljubavi ostale neuzvraćene, lepo smo se družili. Bile su važnije neke druge stvari. Znali smo dokle rade sve gradske kafane. Ako smo imali novca, ostajali smo do fajronta i uvek delili sve što smo imali u džepovima."
Među najbližim prijateljima sa Akademije bio mu je Miloš Žutić, a družio se i sa Dušanom Golumbovskim, slikarom Duškom Otaševićem i brojnim drugim umetnicima koji su obeležili kulturni život Beograda.
Kafane za njega nikada nisu predstavljale samo mesto za piće. Tamo je razgovarao sa ljudima najrazličitijih zanimanja, osluškivao njihove priče i, kako je govorio, podsećao sebe da glumačka profesija nikoga ne čini važnijim od drugih.
Imao je svoje „staze pića“
Tokom života promenio je više od dvadeset adresa, a uz gotovo svaki deo Beograda vezivala ga je neka kafana. Njegova supruga Sonja Divac jednu od tih putanja duhovito je nazvala "Staza slonova".
Petar nije skrivao da voli da popije, ali mu je smetalo kada bi se čitava njegova ličnost svodila upravo na to.
"Nije poenta samo u menjanju lokala. Volim da popijem i to ne krijem, ali ne volim da se napijam i ne znam šta radim. Kad ujutro krenem u pozorište, svratim na čašicu. Zato imam razne staze pića: jedna je na putu do Jugoslovenskog dramskog, druga do Ateljea 212, treća do Zvezdara teatra..."
Govorio je i da su upravo susreti sa ljudima van pozorišnog sveta bili način da ostane čvrsto na zemlji.
"Tu sam sretao ljude različitih zanimanja i s njima pričao o svemu i svačemu, a ne samo o glumi. To mi je pomagalo da ne pomislim da sam bolji i važniji od drugih."
Dve velike ljubavi i ćerka koja je krenula njegovim putem
Petar Kralj prvi put je bio oženjen glumicom Ljiljanom Gazdić, sa kojom je dobio ćerku Milicu Kralj. Ona će kasnije izgraditi sopstvenu karijeru pozorišne rediteljke, a otac je igrao i u predstavama koje je režirala.
Posle razvoda, u njegov život ušla je balerina Sonja Divac, sa kojom je proveo poslednje godine života. O ljubavi je govorio bez velikih parola, smatrajući da ona nema veze ni sa profesijom, ni sa godinama, već sa slobodom koju dvoje ljudi daju jedno drugom.
"Bivša supruga mi je glumica, ali ljubav nema nikakve veze s profesijom. Ona nastaje iz želje da osetite nečiju dušu, nekad čak i posle samo jednog pogleda. Ispunjava vas na duže vreme i postaje deo života, a svaki čovek je doživljava na svoj način. Ako nje nema, nastaje pakao."
Za Sonju je govorio da je sa njom pronašao harmoniju koju je smatrao suštinom dobrog odnosa.
"Prava ljubav treba da potpuno oslobodi ličnost, zbog nje nikako ne smete da se osetite sputano i niko me neće ubediti da je takav odnos nemoguć."
Ipak, ma koliko otvoreno govorio o životu, smatrao je da javnost nema pravo baš na svaki njegov trenutak.
"Ne znam šta može da se sakrije kad izađem na pozornicu. Ipak, neki deo intime treba zadržati za sebe."
Ćerki je na sceni potpuno verovao
Kada je Milica odlučila da upiše režiju, Petar nije skrivao da ga je njena odluka u početku plašila. Dobro je znao koliko pozorište može da bude zahtevno i surovo. Ipak, kada ju je video na poslu, njegova strepnja pretvorila se u poverenje.
Otac i ćerka kasnije su sarađivali na predstavama "Silvija", "X+Y" i "Brana", a veliki glumac nije imao problem da na probi sluša ćerkine rediteljske instrukcije.
"Ne razgovaramo previše o poslu. U početku sam se bojao, ali je dokazala da zaslužuje poverenje. Ona je samostalna ličnost, mogu samo bezrezervno da je podržavam."
Tola Manojlović postao je deo njegovog života
Među stotinama uloga koje je odigrao, posebnu poziciju zauzimala je monodrama "Živeo život Tola Manojlović" Mome Dimića.Premijerno ju je izveo 28. januara 1967. godine u Ateljeu 212, a igrao ju je više od četiri decenije. Prema arhivi Ateljea, predstava je izvedena čak 430 puta, poslednji put 18. juna 2011. godine, samo nekoliko meseci pre njegove smrti.
RTS je svojevremeno naveo da je ovu monodramu videlo blizu 250.000 gledalaca. Petar je kroz lik Tole, jednostavnog čoveka iz Nemenikuća, godinama pričao priču o selu, životu, prolaznosti i sposobnosti čoveka da prihvati ono što ne može da promeni.
Njegova pozorišna biografija bila je ogromna. Igrao je Hamleta, Davida Štrpca u "Jazavcu pred sudom", Đorđa u "Svetom Georgiju koji ubiva aždahu", likove u "Ujka Vanji", "Galebu", "Garderoberu" i mnogim drugim predstavama. Za svoj rad dobio je najznačajnija domaća glumačka priznanja, među kojima su Dobričin prsten, Oktobarska nagrada Beograda, Sterijine nagrade i priznanje "Pavle Vuisić".
Pogledajte u galeriji izbor uloga Petra Kralja:
Publika ga je jednako volela i na televiziji i filmu, gde je ostavio trag u ostvarenjima i serijama koje su gledale generacije.
Scenu je napustio tek kada više nije mogao
Petar Kralj govorio je da glumac nema pravo da se povuče dok god ima snage da izađe pred publiku. Tog principa držao se gotovo do samog kraja.
Teška bolest bila je jedna od retkih stvari koje su uspele da ga udalje od scene. Preminuo je 10. novembra 2011. godine u Beogradu, u 71. godini života.
Iza sebe nije ostavio samo veliki broj filmova, serija i predstava. Ostao je Tola Manojlović kog je nosio više od četrdeset godina, ostale su njegove kafanske priče, prijateljstva i rečenice o ljubavi, ali i jedna glumačka jednostavnost koju je teško imitirati.
Video: Kubura zamenio gradski život onim na selu