VLAHOVIĆ OTVORIO DUŠU I RASPAMETIO GROBARE: Povratak u Partizan? Da...
Dodajte Kurir u vaš Google izborSrpski napadač Vanja Vlahović već četiri godine gradi karijeru u Italiji. Put ga je iz Partizana odveo u Atalantu, gde je kroz Primaveru i U23 tim pokazao golgeterski potencijal, a nakon pozajmice u Speciji ovog leta napravio novi korak.
Danas nastupa za Mantovu u Seriji B, gde je na startu sezone već ostavio zapažen trag.
U razgovoru za Meridian sport, Vlahović je otvoreno govorio o životu u Italiji, zahtevnoj Seriji B, radu sa trenerima, periodu u Atalanti, ali i o tome koliko mu je teško palo što nije debitovao za prvi tim Partizana.
„Imao sam sreću da dobijem poziv od Frančeska Modesta, bivšeg trenera iz Atalante. Pričao sam sa njim prošle sezone i rekao mu da ću ukoliko se budem vraćao u Seriju B – doći isključivo kod njega. Lepo smo krenuli, bez poraza na pet utakmica, a ja sam postigao dva pogotka. Dobra ekipa, mlada, perspektivna. Generalno, nije laka Serija B. Prvo je teško otići tamo, jer imaju posebna pravila da ukoliko nisi EU državljanin, moraš da igraš u Seriji C ili da prođeš neku italijansku akademiju. Fudbalski gledano, baš zahtevna i zatvorena liga. Mnogo duela, trčanja, taktičkih finesa“, počeo je Vlahović razgovor za Meridian sport i nastavio:
„Napadačima je možda i najteže. Znam i za mene kada sam došao koliko mi je sve to bilo novo. Teško ulaziš u šanse… Moraš da se navikneš na način igre da bi se nalazio u prilikama. Imam tu sreću da zaista u Mantovi radim sa sjajnim trenerom čiji mi stil potpuno odgovara. Igramo 3-4-3, to je ta Gasperinijeva škola – čovek čoveka po celom terenu, mnogo trčanja, kombinovanja i stvaranja šansi. Delujem kao centralni napadač što mi najviše odgovara. To sam kod njega igrao i pre dve godine. Posao napadača je svuda isti, ili makar sličan – golovi. Međutim, ovde se traži i presing, zapravo nam od toga počinje defanzivna linija. Dakle, mi kao napadači moramo da napadamo štopere.“
Put Čizme krenuo je Vlahović u februaru 2022. godine, bez šanse da debituje za voljeni Partizan.
„Već četiri godine sam van Srbije, i zaista mi je brzo proletelo. Naučio sam jezik, navikao se na način života i mislim da sam se u potpunosti uklopio. Što se ranog odlaska tiče – većina klubova u Srbiji živi od prodaje mladih igrača, i to nije ništa loše. Međutim, meni i mojoj porodici je ostala žal što nisam debitovao za prvi tim Partizana posle toliko provedenih godina u klubu. Bio sam u više navrata i blizu debija, ali se nije desio. Međutim, to ne znači da se jednog dana neće desiti.“
Promenio je nekoliko trenera u prvom timu Partizana, a onda je preko noći stigao poziv iz Italije.
„U to vreme sam redovno bio priključivan prvom timu i trenirao sa njima. Krenulo je od Aleksandra Stanojevića, sećam se i utakmice protiv Spartaka u Subotici… Međutim, posle sam bio šest meseci u Teleoptiku, kod Alberta Nađa. Zatim sam prošao letnje pripreme kod Ilije Stolice, i potom trenirao pod komandom Gordana Petrića. Tada sam najviše i bio sa prvim timom, uz uporedo igranje utakmica za omladince. Međutim, poslednjeg dana zimskog prelaznog roka – stigla je ponuda Atalante.“
Prisetio se Vlahović koliko je sve bilo napeto tog dana.
„Bio je 31. januar – jutro. Završio sam trening, vratio se u sobu na Teleoptiku i video propušten poziv od menadžera. Kad smo se čuli, objasnio mi je da me traži Atalanta i da bi trebalo da odem u prostorije Partizana kako bih dogovorio prelazak. Otišao sam na stadion, potpisao ugovor i čekao da prođe cela procedura. Prelazni rok je trajao do 20 časova, tako da je bila trka sa vremenom. Na kraju, kada je sve bilo kako treba – ozvaničen je moj prelazak. Sedam dana kasnije – otišao sam u Italiju.“
Smatra Vlahović da je današnjim klincima lakše.
„Mislim da je tada bilo teže za mlade nego danas. Mnogo su bili iskusniji igrači, sa ozbiljnim karijerama poput Rikarda, Markovića, Asana, Fejse, Zdjelara, Lole Smiljanića… Stvari su se vremenom promenile.“
Osmehnuo se na pitanje o tome da li je postojala mogućnost da se vrati.
„Bila je priča, ali na tome je i ostalo. Dakle, ništa konkretnije, već samo razgovor.“
Veruje da mu je promena pozicije umnogome promenila karijeru. I to na bolje.
„Čovek koji me je pomerio sa krila na špica bio je moj trener u mlađim kategorijama Zvonko Popović. Da to nije uradio – ko zna kako bi mi išla karijera. Kada smo počeli da igramo fudbal na velikom terenu – stavio me je na mesto centarfora. Posle sam ponovo igrao po boku, iz nekih drugih razloga, ali mislim da sam svima pokazao da sam špic.“
Priznaje da mu nije bilo lako na početku. Ne samo jer je bio daleko od kuće, već i sa fudbalske strane.
„Kada sam došao u Atalantu – pojačao sam Primavera ekipu i borili smo se za opstanak. Bilo je baš teško prvih par meseci, ali sve je mnogo lakše kada sam naučio jezik. Uspeo sam u međuvremenu da se prilagodim i na način treniranja koji je mnogo drugačiji nego u Srbiji. Neuporedivo se više radi u Italiji, posebno na taktici.“
Seća se i razgovora sa Đan Pjerom Gasperinijem, legendom Atalante koji sada predvodi Romu.
„Gasperini je neverovatan trener, zato je i toliko dugo bio u Atalanti. Osvojio je Ligu Evrope… Kod njega se uvek znalo kako i šta se radi. Nije trener koji ide od igrača do igrača kako bi razgovarao, već je fokusiran na teren. Sa njim uglavnom tako komuniciraš, kada ste na terenu. Lično smo obično pričali na dan pred utakmicu. Trudio se da me pripremi, da mi kaže neku lepu reč.“
Bez obzira na to što je Vanja rešetao u Primaveri i U23 ekipi, ideja kluba iz Bergama bila je da se napadač kroz pozajmice izbori za prvi tim.
„Imao sam dve odlične sezone. U prvoj 25, u drugoj 27 pogodaka, računajući i reprezentaciju. Prijalo mi je što me hvale, ali već sledeće sezone kada nisam pogađao – krenule su kritike. To je normalno u fudbalu… Posle te dve sezone u kojima sam bio efikasan – Atalanta je odlučila da odem u Seriju B, jer nije bilo mesta u prvom timu. Tako sam završio u Speciji gde nisam imao brojke koje sam očekivao. Ipak, u tom momentu sam znao da idem u tim koji se sezonu ranije borio za ulazak u Seriju A. To što se te godine dešavalo – dešavalo se, ali sam prikupio veliko iskustvo. Sad je lako pričati da li je to bio pravi korak ili ne, ali tada sam svakako mislio da je dobra opcija.“
Ako ništa – nikada mu nije bilo dosadno u Bergamu.
„Sreća me je pogledala u Atalanti, jer je bilo mnogo momaka sa naših prostora. Bili su tu Pašalić, Kolašinac, Samardžić, Đimsiti, tako da je to s te strane – fantastično iskustvo za mene. Pratim klub i ove sezone, u skladu sa obavezama.“
Hvali i bivšeg selektora mlade reprezentacije, a sada pomoćnika u stručnom štabu Kristijana Kivua.
„Znao sam da će šef Kolarov uraditi nešto veliko u Interu, jer je sjajan čovek i trener. Krenuli su odlično i u ovu sezonu.“
Rešava nedoumicu toga da li je u srodstvu sa Dušanom Vlahovićem.
„Tek kad sam stigao u Bergamo, mislim da me je na dnevnom nivou između 10 i 15 ljudi pitalo da li sam u srodstvu sa Dušanom. Čak i danas se to dešava. Normalno im je to da povežu, jer vide da imamo isto prezime, da smo iz iste države, pa i kluba u kom smo ponikli.“
Veruje da bi reprezentacija na evropskoj smotri mogla da napravi ozbiljan rezultat.
„Imamo dobar skup momaka i sjajan stručni štab. Drago mi je da je tu šef Petrić kog znam od ranije. Očekuje nas svakako lepa godina u pripremi za Evropsko prvenstvo koje je na programu sledećeg leta. Šteta što ne igramo sa reprezentacijama koje će nam tamo biti rivali, ali Savez se trudi da nam nađe adekvatne protivnike koji mogu da nam ispariraju. I ove četiri utakmice će biti sjajna provera. Što se ekipe tiče – ima mnogo igrača koji su rano otišli preko i potrebno im je vreme da se naviknu. Vidimo sada da to mnogo bolje ide. Tako da, imamo perspektivan tim i verujem da ćemo napraviti dobar rezultat narednog leta“, zaključio je Vlahović.