Neobičan trend sa društvenih mreža stvara probleme na granicama: Zašto ljudi zamotavaju pasoše u alu-foliju?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ljudi umotavaju pasoše u aluminijumsku foliju verujući da tako štite podatke od skeniranja, ali na granici to često pravi više problema nego koristi.
- Biometrijski pasoši imaju čip i više nivoa zaštite, a neovlašćeno očitavanje u normalnim uslovima putovanja veoma je malo verovatno.
- Folija može da ometa radio-signal, ali praktičnije rešenje su RFID futrole i uredno čuvanje pasoša tokom putovanja.
Ljudi su masovno počeli da umotavaju pasoše u aluminijumsku foliju, uvereni da će tako zaštititi svoje lične podatke od mogućeg digitalnog skeniranja, ali problem nastaje kada tako „zaštićen“ dokument stigne do granične kontrole.
Na prvi pogled sve deluje kao još jedan internet savet koji zvuči pomalo bizarno, ali iza cele priče ipak postoji stvarna tehnologija. Savremeni biometrijski pasoši imaju elektronski čip koji omogućava očitavanje podataka, pa je ideja da metalna folija napravi svojevrsnu barijeru između čipa i radio-signala zapravo zasnovana na stvarnom principu, samo što se na društvenim mrežama često preskače najvažniji deo priče, a to je pitanje koliko je takav napad u praksi zaista moguć.
Šta se zapravo nalazi u biometrijskom pasošu
Ako imate naš biometrijski pasoš, u njemu zaista postoji elektronski čip. Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da srpski elektronski pasoši imaju čip u koji su upisani lični podaci i fotografija vlasnika, dok su podaci digitalno potpisani kako bi se potvrdila autentičnost dokumenta. Kod druge generacije pasoša uveden je i dodatni nivo zaštite, uključujući šifrovanu biometrijsku informaciju.
Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo, ICAO, objašnjava da e-pasoši širom sveta koriste ugrađeni čip koji sadrži biografske podatke i digitalnu sigurnosnu funkciju, odnosno digitalni potpis kojim se proverava autentičnost dokumenta.
Može li neko stvarno da vam skenira pasoš u prolazu?
ICAO navodi da su podaci na čipu e-pasoša generalno zaštićeni mehanizmom kontrole pristupa, koji treba da spreči neovlašćeno očitavanje i prisluškivanje komunikacije između pasoša i sistema za kontrolu. Pristup podacima vezan je za informacije sa stranice pasoša, odnosno sistem mora da dokaže da ima pravo da pristupi čipu.
Zato nije baš realan scenario u kojem neko stoji nekoliko metara od vas na aerodromu, mahne nekakvim uređajem i za dve sekunde vam „skine ceo pasoš“. Stručnjaci citirani u aktuelnim izveštajima o ovom trendu ukazuju da je neovlašćeno očitavanje u normalnim uslovima putovanja veoma malo verovatno i da bi čitač morao da bude veoma blizu dokumenta.
A šta onda radi aluminijumska folija?
Metalna folija može da posluži kao improvizovana elektromagnetna barijera, odnosno da oteža radio-komunikaciju između čipa i čitača. Upravo zbog toga ideja koja kruži TikTokom, Redditom i drugim mrežama nije izmišljena ni iz čega, već koristi stvaran princip koji se primenjuje i kod zaštitnih RFID proizvoda.
Međutim, to što nešto tehnički može da funkcioniše ne znači automatski da je potrebno svakom putniku. Problem sa običnom kuhinjskom folijom jeste i praktičan: lako se cepa, gužva i pomera, a pasoš se tokom kontrole svakako mora izvaditi, otvoriti i predati na očitavanje. Ako ga pre svakog prelaska granice odmotavate kao sendvič iz frižidera, vrlo brzo ćete shvatiti zašto ovaj trend može da napravi više nervoze nego koristi.
Najveći problem nastaje na granici
Kada granična kontrola treba da očita pasoš, folija mora da se skloni, dokument mora da bude dostupan čitaču, a cela procedura može da potraje duže ako putnik insistira na stalnom umotavanju i odmotavanju. Aktuelni izveštaji o ovom trendu već ukazuju da takvo ponašanje može doprineti nepotrebnim zastojima na kontroli.
Osim toga, elektronski pasoš nije napravljen kao obična kartica koju bilo koji čitač može jednostavno da pročita. ICAO navodi da sistemi za proveru e-pasoša koriste bezbednosne mehanizme kojima se proveravaju autentičnost i integritet dokumenta, a određeni mehanizmi mogu da spreče i kloniranje elektronskog dela pasoša.
Srpski pasoš već ima više nivoa zaštite
Za naše građane posebno je važno da znaju da biometrijski pasoš nije samo obična knjižica sa fotografijom. MUP navodi da se biometrijski pasoši izdaju sa elektronskim čipom, digitalnim potpisom i sistemima zaštite koji su unapređivani kroz generacije dokumenata. Kod druge generacije uveden je Extended Access Control, odnosno dodatni nivo kontrole pristupa, uz šifrovanu biometrijsku informaciju.
Zato nema mnogo smisla panično zamotavati pasoš u foliju čim krenete na put, posebno ako je dokument uredno čuvan i koristite ga na način za koji je namenjen. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i inače savetuje građanima da pasoš čuvaju tokom boravka u inostranstvu, a kao praktičnu meru preporučuje i da se napravi kopija prve stranice pasoša i da se dokumenta ne drže sva na jednom mestu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.